Period je godine kada smo u kratkom vremenskom razmaku imali niz verskih i dr\u017eavnih praznika, te se ovih dana \u010desto postavljaju pitanja o pravu da se ne radi u dane praznika uz naknadu zarade, o tome ko je ipak obavezan da radi \u010dak i na dan praznika, i najzad koliko poslodavac treba da plati zaposlenog koji mora da radi kada najve\u0107i deo gra\u0111ana praznuje neradno.<\/p>\n\n\n\n
Kada govorimo o pravu na odsustvo na dan praznika uz naknadu zarade i o pravu na uve\u0107anu zaradu za one koji moraju da rade na dan praznika, neophodno je konsultovati dva zakona – Zakon o dr\u017eavnim i drugim praznicima u Republici Srbiji i Zakon o radu.<\/strong> Prvi, jer daje odgovor na pitanje koji se praznici obele\u017eavaju neradno; i drugi, jer ure\u0111uje pravo zaposlenih na (uve\u0107anu) zaradu, odnosno na naknadu zarade, u zavisnosti od toga da li zaposleni u dane praznika rade, ili ne rade.<\/p>\n\n\n\n Zakon o dr\u017eavnim i drugim praznicima u Republici Srbiji defini\u0161e da se neradno praznuju:<\/p>\n\n\n\n Citirani zakon odre\u0111uje da u vreme navedenih 6 praznika ne rade dr\u017eavni i drugi organi, privredna dru\u0161tva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Prema tome, pravo na odsustvo za ove praznike imaju svi zaposleni bez obzira na veroispovest, <\/strong>iako su Bo\u017ei\u0107 i Vaskrs po julijanskom kalendaru verski praznici samo odre\u0111enih pravoslavnih crkava. Kada je re\u010d o Republici Srbiji, radi se ipak o verskim praznicima ve\u0107inskog naroda, te je pravilo da ne radi niko, pa ni gra\u0111ani koje ove praznike ne slave (ili ih ne slave na te datume, kao \u0161to je npr slu\u010daj sa katolicima). Pravo na uve\u0107anu zaradu za rad u ove dane (ako se raditi mora), odnosno pravo na odsustvo uz naknadu zarade u ove dane<\/strong> (o \u010demu pi\u0161emo u nastavku teksta) imaju svi koji imaju status zaposlenih<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n U dane dr\u017eavnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji neradno, odre\u0111eni poslodavci imaju mogu\u0107nost, a poneki i du\u017enost da rade.<\/p>\n\n\n\n Tako je zakonom propisano da du\u017enost da rade na dan praznika <\/strong>imaju zaposleni kod dr\u017eavnih i drugih organa, privrednih dru\u0161tava i drugih oblika organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga<\/strong>, koji na osnovu zakona moraju obezbediti neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane praznika.<\/strong> Radi se o delatnostima, odnosno uslugama kod kojih bi prekid obavljanja izazvao \u0161tetne posledice za gra\u0111ane i dr\u017eavu<\/strong> (npr policija, zdravstvene ustanove i sli\u010dno).<\/p>\n\n\n\n Osim du\u017enosti rada na dan praznika, zakon predvi\u0111a i mogu\u0107nost<\/strong> (dakle ne i obavezu) takvog rada. Tako je propisano da privredna dru\u0161tva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga \u010dija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane dr\u017eavnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pravo na odsustvo u dane praznika se pretpostavlja u privredi, a du\u017enost rada u dane praznika poslodavac utvr\u0111uje odlukom o rasporedu radnog vremena<\/em>. Op\u0161te je zakonsko pravilo da poslodavac re\u0161enjem odlu\u010duje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, u pisanom obliku sa obaveznim obrazlo\u017eenjem i poukom o pravnom leku. Shodno navedenom, poslodavac o odsustvu zaposlenog ili radu na dan praznika, trebalo da odlu\u010di re\u0161enjem.<\/p>\n\n\n\n Svi zaposleni, koji<\/strong> su po nalogu poslodavca du\u017eni da rade na navedene praznike, ostvaruju pravo na uve\u0107anu zaradu u utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, ali najmanje 110% od osnovice<\/strong>. Osnovicu za obra\u010dun uve\u0107ane zarade \u010dini osnovna zarada utvr\u0111ena u skladu sa zakonom, op\u0161tim aktom i ugovorom o radu. Osnovna zarada odre\u0111uje se na osnovu uslova, utvr\u0111enih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju\u010dio ugovor o radu i na osnovu vremena provedenog na radu. Naj\u010de\u0161\u0107e se u praksi osnovna zarada defini\u0161e u fiksnom iznosu, ili u vrednosti prema \u010dasu rada, ili u vrednost \u010dasa rada koji se mno\u017ei sa koeficijentom slo\u017eenosti poslova, ali je su\u0161tina da se osnovna zarada utvr\u0111uje na osnovu dva parametra:<\/strong><\/p>\n\n\n\n 1) uslova<\/strong> potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju\u010dio ugovor o radu, <\/strong>utvr\u0111enih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, (<\/strong>\u0161to su slo\u017eeniji, zahtevniji uslovi u pogledu obrazovanja, stru\u010dne spreme, znanja-ve\u0107a je i osnovna zarada)<\/p>\n\n\n\n 2) vremena provedenog na radu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo rekli u uvodu, uve\u0107anje zarade<\/strong> zbog rada na dan gore navedenih 6 praznika koji se neradno praznuju va\u017ei za sve zaposlene, bez obzira na njihovu veroispovest.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Isto tako i svi zaposleni koji u ove praznike nemaju radnu obavezu, za neradni dan ostvaruju naknadu zarade (<\/strong>tako\u0111e, bez obzira na veroispovest zaposlenog). Zakon propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. <\/strong>U zaradu na osnovu koje se obra\u010dunava prosek za prethodnih 12 meseci ulaze: osnovna zarada; deo zarade po osnovu radnog u\u010dinka<\/strong> zaposlenog; uve\u0107ana zarada za ostvareni prekovremeni rad, no\u0107ni rad i rad na dan praznika u prethodnih 12 meseci; <\/strong>delovi zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sli\u010dno)<\/strong>, kao i druga primanja koja imaju karakter zarade<\/strong>, a koja su u prethodnih dvanaest meseci ispla\u0107ena (topli obrok, regres,<\/strong> druga primanja zaposlenih propisana op\u0161tim aktom ili ugovorom). Ovde spadaju sva primanja iz radnog odnosa osim: dividende, naknade tro\u0161kova (tro\u0161kova rada, puta, boravka na terenu…), otpremnine, jubilarne nagrade i solidarne pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, mogu\u0107e su situacije da zaposleni u poslednjih 12 meseci<\/strong>, nije sve vreme ostvarivao zaradu, ve\u0107 naknadu zarade<\/strong> (npr. zaposlena koja je koristila porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta). <\/strong>Po\u0161to prema zakonu u osnovicu za obra\u010dun naknade zarade ulaze sva primanja koja \u010dine zaradu (a ne naknadu zarade), u ovom slu\u010daju kao polazna osnova se uzima ugovorena osnovna zarada zaposlenog uve\u0107ana za minuli rad.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zakon ure\u0111uje i situaciju kada prazni\u010dni dan pada na nedelju, koja je za ve\u0107inu zaposlenih i ina\u010de neradan dan. Tako je propisano da ako jedan od datuma kada se praznuju dr\u017eavni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana<\/strong>. Uzmimo za primer Praznik rada teku\u0107e godine. Navedeni praznik se po zakonu neradno proslavlja dva dana-01. i 2. maja. Ove godine 01. maj pada u nedelju. Citirano zakonsko pravilo (ako jedan od datuma koji se praznuju neradno pada u nedelju, ne radi se prvog narednog dana) u 2022. godini u praksi zna\u010di da se ne radi u ponedeljak 02. maja, ali ni u utorak 3. maja. Naime, po\u0161to je 01. maj u nedelju, onda se ovaj jedan dan prenos na prvi slede\u0107i radni dan, \u0161to je utorak, 03.maj.<\/p>\n\n\n\n Pored toga \u0161to je za gore pomenute praznike odredio da se praznuju neradno, Zakon o dr\u017eavnim i verskim praznicima u \u010dlanu 4. propisuje i da zaposleni, shodno svojoj veroispovesti, imaju pravo da ne rade u dane slede\u0107ih verskih praznika<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n 1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;<\/p>\n\n\n\n 2) katolici i pripadnici drugih hri\u0161\u0107anskih verskih zajednica – na prvi dan Bo\u017ei\u0107a i u dane Uskr\u0161njih praznika po\u010dev od Velikog petka zaklju\u010dno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;<\/p>\n\n\n\n 3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;<\/p>\n\n\n\n 4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.<\/p>\n\n\n\n Treba ukazati na razliku u definisanju neradnih dana za dr\u017eavne i verske praznike koji se praznuju neradno na nivou Republike Srbije, a koje smo definisali na po\u010detku teksta, u odnosu na neradne dane za ovde pomenute verske praznike. Za razliku od dr\u017eavnih i verskih praznika koji se praznuju neradno na dr\u017eavnom nivou, gde zakonodavac predvi\u0111a mogu\u0107nost, a ponegde i du\u017enost rada u te dane, formulacija \u010dlana 4. Zakona nagla\u0161ava da „zaposleni imaju pravo da ne rade.\u201c<\/strong> Ovom pravu zaposlenog da ne radi odgovara du\u017enost poslodavca da odobri pla\u0107en neradni dan<\/strong>. Drugim re\u010dima za sva odsustva koja su predvi\u0111ena \u010dlanom 4. Zakona, ne postoji mogu\u0107nost poslodavca da jednostrano utvrdi radnu obavezu zaposlenom odnosno uskrati pravo na odsustvo. <\/strong>Primera radi, mogu\u0107e je da lice pravoslavne veroispovesti radi na dan pravoslavnog Bo\u017ei\u0107a, <\/em>ako je zaposleno kod poslodavca koji obavlja takvu delatnost da mo\u017ee (ili mora) da nastavi sa radom i tokom praznika. Poslodavac mo\u017ee takvom zaposlenom da nalo\u017ei rad na dan 07. januara, s tim da je du\u017ean da mu plati uve\u0107anu zaradu za rad na dan Bo\u017ei\u0107a, uz uve\u0107anje od najmanje 110%. Me\u0111utim, istom tom zaposlenom poslodavac ne mo\u017ee da nalo\u017ei rad na dan njegove krsne slave<\/em>. Pravo je zaposlenog da na dan svoje slave ne radi, kao \u0161to je i du\u017enost poslodavca da mu neradni dan za slavu obezbedi, te da mu plati naknadu zarade za taj radni dan u visini prose\u010dne plate po radnom \u010dasu iz poslednjih 12 meseci.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni se po pravilu prilikom zasnivanja radnog odnosa izja\u0161njavaju poslodavcu koje su veroispovesti, kako bi poslodavac nesporno mogao da zna koje praznike praznuje konkretan zaposleni.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Period je godine kada smo u kratkom vremenskom razmaku imali niz verskih i dr\u017eavnih praznika, te se ovih dana \u010desto postavljaju pitanja o pravu da se ne radi u dane praznika uz naknadu zarade, o tome ko je ipak obavezan da radi \u010dak i na dan praznika, i najzad koliko poslodavac treba da plati zaposlenog […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":5283,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nKoji praznici se slave neradno?<\/h2>\n\n\n\n
Ko mo\u017ee, a ko mora da radi na dan dr\u017eavnog praznika?<\/h2>\n\n\n\n
Kako se pla\u0107a rad na dan praznika, a kako naknada?<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta ako praznik pada u nedelju?<\/h2>\n\n\n\n
Pravo zaposlenih na odsustvo prema veroispovesti<\/h2>\n\n\n\n