– Ja sam ti ovde odavno du\u0161o, jo\u0161 kada se salon zvao \u201eBiljana\u201c. Onda je Biljana oti\u0161la, a ja sam ostala da vodim salon. Pod imenom \u201eRu\u017eica\u201c salon postoji od \u201d74 godine<\/strong> – ispri\u010dala mi je Ru\u017ea, kada sam prvi put sela na stolicu i po\u010dela da postavljam svakojaka pitanja, \u0161to se Ru\u017ei dopalo, ili se bar meni tako u\u010dinilo, po\u0161to se sme\u0161kala.<\/p>\n\n\n\n Ru\u017ea hoda polako i uvek nosi preko ode\u0107e frizersku kecelju. Ima promukao glas, i jasno mi je bilo odmah da su te njene tonove izbrusile cigarete. Gleda vas tamnim o\u010dima dok pri\u010da, a crna kosa joj je uvek u repu.<\/p>\n\n\n\n Nikad nisam ostala kra\u0107e od tri sata u salonu, jer Ru\u017ea ho\u0107e da primi svakoga, a to onda mora i da potraje. Ne radi po principu zakazivanja, a to \u0161to se \u010deka je zapravo, bar ja tako mislim, rezultat toga \u0161to Ru\u017ea uop\u0161te ne gleda na sat. Ona samo ka\u017ee: \u201eMo\u017ee, sedite\u201c a to zna\u010di da \u0107ete toga dana sigurno imati frizuru, ali kada do\u0111ete na red.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako ka\u017eu da je stari Beograd na izdisaju i da nas je sa svih strana okru\u017eilo neko novo vreme<\/strong>, neki druga\u010diji ljudi, neko pona\u0161anje koje nema ba\u0161 nikakve dodirne ta\u010dke sa onim \u0161to ste poneli iz ku\u0107e, onda su ovakva mesta, poput Ru\u017einog salona, frizerke koja svaki dan dolazi u grad iz jednog od naselja sme\u0161tenog preko Pan\u010deva\u010dkog mosta, jedinstvene male oaze u kojima \u0107ete pored dobre frizure, prona\u0107i i dobre ljude<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Njoj je sada oko 70 godina i ve\u0107 deceniju radi svaki dan od 15h do 20h, osim nedelje, dok je pre podne za frizure zadu\u017eena koleginica Mirna. Ru\u017ea se kroz ovu svoju \u201edrugu ku\u0107u\u201c nepogre\u0161ivo kre\u0107e me\u0111u silnim \u010detkama, \u010de\u0161ljevima, raznim papilotnama, \u0161amponima i subrinama, ali i modernim elektri\u010dnim aparatima za ispravljanje i kovrd\u017eanje kose<\/strong>. Du\u017e jednog zida nalazi se nekoliko hauba, ispod kojih je danas neka \u017eena stavljala minival. Sve je kao i \u201d74, a Ru\u017ea je moj pogled prokljuvila \u010dim sam prvi put u\u0161la, pa mi je i objasnila:<\/p>\n\n\n\n – Ni\u0161ta nisam menjala<\/strong> od tada, sve je isto.<\/p>\n\n\n\n Nekada idem u druge salone u kraju, ali bar jednom mese\u010dno odem do Ru\u017ee.<\/p>\n\n\n\n – \u0160ta ti Ru\u017eo voli\u0161 da slu\u0161a\u0161 – pitam je sa farbom na glavi. <\/p>\n\n\n\n Uvek mi je zna\u010dilo kakvu muziku neko voli. Nemoj da se la\u017eemo, po muzici se poznaju junaci.<\/p>\n\n\n\n – Volim Bebu Lon\u010dar, uf kako peva Mi\u0161o Kova\u010d, zna\u0161 koga jo\u0161…Terezu Kesoviju<\/strong>, volim i onu pesmu \u201eCrno vino, crne o\u010di\u201c…Kako se zove taj peva\u010d? – pita me Ru\u017ea, a ja posle nekoliko sekundi guglanja odgovorim:<\/p>\n\n\n\n – To ti je Ru\u017eo Dobrivoje Topalovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n – Vidi\u0161. Ne bih znala da je on – ka\u017ee mi ona i dodaje da je to bila muzika \u201enjenog vremena\u201c.<\/p>\n\n\n\n Uvek vas pita kako ste<\/strong>, a po\u0161to kod nje uglavnom dolazi starija klijentela, svakoga pita za osobu koja mu je va\u017ena. Tokom jednog odlaska kod Ru\u017ee \u010dula sam da se ne\u010dije dete vratilo u kom\u0161iluk, \u0161ta se to desilo sa nekom drugom kom\u0161inicom, da novi oblik virusa ima simptome kao da si deset dana stalno slinav, kao i da svima Ru\u017ea po imenu zna decu i unuke i to je jedan od retkih salona gde mo\u017ee da se vidi kako unu\u010de sedi u bakinom krilu, dok Ru\u017ea u \u0161amponjeri pere kosu majci deteta.<\/p>\n\n\n\n Ru\u017ei se \u010dini da su se \u201eljudi jako promenili\u201c, to mi je danas rekla, a onda se malo zamislila i dodala da smo se verovatno svi promenili, i da joj je \u201esve zajedno to dosta \u010dudno\u201c.<\/p>\n\n\n\n – Nisu ljudi bili ovakvi – smatra Ru\u017ea, a ja klimam sa mokrom kosom i odobravam: \u201eNisu, nisu\u201c.<\/p>\n\n\n\n U toj kapsuli pro\u0161losti, u tom frizerskom salonu sa plafonima visokim bar tri metra, u toj \u017eu\u0107kastoj boji postera na zidovima sa reklamom Dikson farbe, prona\u0107i \u0107ete \u010ditav jedan svet<\/strong>. Zaboravljen, odba\u010den kao da je \u201eprega\u017een u vremenu\u201c, svet koji prkosi svim pravilima novih trendova u frizerskoj industriji, nema pultova, minimalizma, modernih pozla\u0107enih i srebrnih kvaka, nema knjige zakazivanja, nema te distance i prevrtanja o\u010dima \u0161to kasnite pet minuta.<\/p>\n\n\n\n Svet koji Ru\u017ea nudi daje ose\u0107aj da vas je neko pomilovao, tako da kada Ru\u017ea ka\u017ee: \u201eKo \u0107e kafu\u201c, ja prva di\u017eem dva prsta, zadovoljna \u0161to \u0107u jo\u0161 malo upiti \u017eivot u kojem te niko ne gura da bude\u0161 pod keratinom, pramenovima i preparatima za koje treba da se zajmi\u0161 do slede\u0107e plate.<\/p>\n\n\n\n Pokazuje mi Ru\u017ea album sa fotografijama, uredno je poslo\u017eila samo neke od frizura koje je pravila \u017eenama za posebne prilike. Niz prste mi prolaze fotke \u017eena sa loknama, cvenokose, crnke, plavu\u0161e, ima tu i pun\u0111a, a sve je obavijeno sa puno laka za kosu, koji svaka starija frizerka prska u obilnim koli\u010dinama<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ako ste u \u017eurbi, to nije mesto za vas. Ako vas \u010dekaju za 20 minuta na \u0107o\u0161ku, to nije mesto za vas. Ako vam hitno treba feniranje jer kasnite na ro\u0111endan, to nije mesto za vas. Ako volite da je sve kao u apoteci i da svuda pi\u0161u neki brendovi, to definitivno nije mesto za vas.<\/p>\n\n\n\n Ako, ipak, ponekad prona\u0111ete vremena da biste saznali kako izgleda kada se pome\u0161aju zvuk fena i radija Nostalgie, sa mirisom davnih vremena, ako po\u017eelite da vidite kako izbliza izgleda ljubav prema frizerskom poslu<\/strong>, gde se to pro\u0161lost smestila u dana\u0161njici, onda idite do Ru\u017ee Koji\u0107 po novu turu baterija za \u017eivot, idite kod Ru\u017ee da saznate gde caruje skromnost i toplina, idite da vidite gde to, uprkos svemu, sunce uvek sija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li znate Ru\u017eu Koji\u0107? Ako ne znate, onda ni ne slutite kakva je to \u0161teta za vas. Ru\u017ea je frizer u Ulici 29. novembra, koja je vremenom preimenovana u Bulevar despota Stefana. Tu, gde pi\u0161e broj 106, tu Ru\u017ea ve\u0107 decenijama fenira, farba, \u0161i\u0161a, stavlja minival i boji toplinom ne samo kom\u0161iluk koji redovno […]<\/p>\n","protected":false},"author":385001,"featured_media":5310,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\nSve je kao i 1974.<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2022\/05\/Ruza-Kojic-frizer-1-1024x768.jpg\")
Tri generacije na jednom mestu<\/h2>\n\n\n\n
Tamo gde sunce uvek sija<\/h2>\n\n\n\n