Po\u010detak sezone godi\u0161njih odmora povla\u010di mnoga pitanja u vezi sa ostvarivanjem ovog prava zaposlenog. <\/p>\n\n\n\n
Ovim tekstom poku\u0161a\u0107emo da u najkra\u0107im crtama defini\u0161emo osnovna pravila koja se moraju po\u0161tovati prilikom utvr\u0111ivanja du\u017eine godi\u0161njeg odmora i vremena kori\u0161\u0107enja<\/strong>. Isto tako, ukaza\u0107emo i na to koje su mogu\u0107nosti poslodavca, odnosno gde mu propisi daju ovla\u0161\u0107enje da sam odlu\u010di o odre\u0111enim pitanjima koja se ti\u010du godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Na po\u010detku je va\u017eno naglasiti da je pravo na godi\u0161nji odmor jedno od osnovnih prava zaposlenog<\/strong> prema Zakonu o radu, pa ga se zaposleni ne mo\u017ee odre\u0107i, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom,<\/strong> osim u slu\u010daju neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora kod prestanka radnog odnosa. Dakle, ne mo\u017ee se ponuditi zaposlenom da mu se umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010dana naknada, niti da mu se godi\u0161nji odmor zameni kakvim drugim pravom ili privilegijom. Sve i kad bi zaposleni zaista tako \u017eeleo, pa u tom smislu potpi\u0161e izjavu ili sporazum sa poslodavcem kojim se on odri\u010de prava na godi\u0161nji odmor ili mu se to pravo menja novcem ili nekim drugim pravom, takav akt ne bi imao pravnu snagu.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca<\/strong>, ra\u010dunaju\u0107i tu i eventualno bolovanje i pla\u0107eno odsustvo. To naravno ne zna\u010di da vam poslodavac ve\u0107 posle mesec dana trajanja radnog odnosa mora dozvoliti kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. <\/p>\n\n\n\n S obzirom da prema zakonu poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, ova zakonska odredba samo zna\u010di da tek nakon mesec dana trajanja radnog odnosa zaposleni sti\u010de mogu\u0107nost da koristi godi\u0161nji odmor.<\/strong> Pre nego pro\u0111e mesec dana rada zaposleni ne mo\u017ee od poslodavca da tra\u017ei da ga pusti na odmor, jer jo\u0161 nije stekao pravo kori\u0161\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n Najpre \u0107emo definisati prvo pravilo ra\u010dunanja: pri utvr\u0111ivanju du\u017eine godi\u0161njeg odmora radna nedelja ra\u010duna se kao pet radnih dana<\/strong>, bez obzira \u0161to kod mnogih poslodavaca ona zapravo jeste 6 radnih dana, te se radi i vikendom. <\/strong>Primera radi, ako se donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru za 10 radnih dana sa po\u010detkom od ponedeljka, zaposlenom bi prvi radni dan bio ponedeljak nakon \u0161to pro\u0111u dve kalendarske sedmice, a ne subota ili nedelja, bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Recimo da se kod poslodavca radi vikendom, bez obzira \u0161to u takvom primeru jeste pro\u0161lo deset radnih dana (drugi petak bi bio deseti radni dan godi\u0161njeg odmora) i vikend ulazi u godi\u0161nji odmor, pa se zaposleni ima vratiti na rad u ponedeljak.<\/p>\n\n\n\n Zatim defini\u0161emo \u0161ta se sve ne mo\u017ee ura\u010dunati u godi\u0161nji odmor: p<\/strong>raznici koji su neradni dani<\/strong>, odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla\u0107eno odsustvo<\/strong>–<\/strong> npr zbog davanja krvi) i privremena spre\u010denost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju (bolovanje<\/strong>) ne ura\u010dunavaju se u dane godi\u0161njeg odmora. Ako je zaposleni za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora privremeno spre\u010den za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te spre\u010denosti za rad nastavi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Dakle otvaranje bolovanja prekida godi\u0161nji odmor, a kada lekar zaklju\u010di bolovanje godi\u0161nji odmor se nastavlja.<\/p>\n\n\n\n Sve navedeno prakti\u010dno zna\u010di slede\u0107e: godi\u0161nji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uklju\u010duju\u0107i i vikend); u godi\u0161nji odmor se ne mogu ra\u010dunati praznici, pla\u0107eno odsustvo i bolovanje<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Po Zakonu o radu, u godini u kojoj zaposleni zasniva radni odnos i <\/strong>u <\/strong>godini u kojoj mu prestaje radni odnos, <\/strong>on prakti\u010dno ne radi celu kalendarsku godinu, te za istu nema pravo na ceo godi\u0161nji odmor, ve\u0107 na dvanaestinu <\/strong>punog <\/strong>godi\u0161njeg odmora<\/strong> za svaki mesec dana rada<\/strong>. Primera radi, ako poslodavac primenjuje zakonski minimum od 20 radnih dana odmora, jedna dvanaestina bi bila 1.66 radnih dana za mesec dana rada. Ako bi zaposleni u nekoj kalendarskoj godini radio samo 6 meseci (jer je npr po\u010deo da radi 01. jula) pripalo bi mu 10 radnih dana godi\u0161njeg odmora za tu godinu<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu je jasan<\/strong> u pogledu rasporeda kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora: mogu\u0107e ga je koristiti jednokratno ili u vi\u0161e delova. Ukoliko zaposleni koristi godi\u0161nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine<\/strong>. Uzmimo za primer teku\u0107u 2022. godinu: preostali godi\u0161nji odmor za 2021. godinu mora se iskoristiti najkasnije do 30. juna 2022. godine. Zatim, prvi deo godi\u0161njeg odmora za 2022. godinu, u trajanju od najmanje dve cele radne nedelje, poslodavac treba da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31.12.2022. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2023. godine. Samo zaposleni koji nije koristio ni prvi deo godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi kori\u0161\u0107enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Dakle jedino u ovom slu\u010daju je mogu\u0107a situacija da ne bude prvog dela odmora u 2022. godini, ve\u0107 da se ceo odmor iskoristi tokom 2023. godine, ali najkasnije do 30. juna. Ako zbog porodiljskog pro\u0111e 30. jun 2023. godine a godi\u0161nji odmor za 2022. godinu nije iskori\u0161\u0107en, poslodavac nije du\u017ean da ga obezbedi posle 30. juuna 2023. godine. U tom slu\u010daju bi godi\u0161nj odmor za 2022. godinu \u201epropao\u201c zbog objektivnih okolnosti, za koje poslodavac nije odgovoran i ne \u010dini bilo kakav prekr\u0161aj, odnosn o nije du\u017ean da isplati naknadu \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o odre\u0111ivanju vremena kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, zakonodavac je ovo ovla\u0161\u0107enje u potpunosti dao poslodavcu u ruke. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.<\/em> Prema tome, nije potreban zahtev zaposlenog, ve\u0107 poslodavac re\u0161enjem sam odlu\u010duje, shodno organizaciji posla, kada \u0107e pustiti zaposlene na godi\u0161nji odmor. On je du\u017ean jedino da saslu\u0161a zaposlenog o njegovim \u017eeljama u tom pogledu, to jest da ga konsultuje, ali je sama odluka isklju\u010divo na poslodavcu. <\/p>\n\n\n\n Dobra praksa je da se ipak postigne dogovor sa zaposlenim, odnosno da se saslu\u0161aju predlozi radnika, pa shodno tome napravi raspored kori\u0161\u0107enja godi\u0161njih odmora. Ponavljamo, na kraju raspored ipak utvr\u0111uje poslodavac. Nijedna zakonska odredba ne obavezuje poslodavca da uva\u017ei zahtev zaposlenog u pogledu vremena i rasporeda kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. Ne donose\u0107i re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru prema \u017eelji zaposlenog, poslodavac ne kr\u0161i nijedan zakon, niti \u010dini prekr\u0161aj. Ipak, mora se voditi ra\u010duna o dostavljanju re\u0161enja o godi\u0161njem odmoru, jer se zaposleni mora upoznati sa terminom kori\u0161\u0107enja odmora u zakonskom roku. <\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje<\/strong> o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora zaposlenom se dostavlja <\/strong>u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je du\u017ean da to re\u0161enje dostavi i u pisanoj formi, najkasnije 15 dana pre datuma odre\u0111enog za po\u010detak kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/strong> Izuzetno, ako se godi\u0161nji odmor koristi na zahtev zaposlenog, re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora poslodavac mo\u017ee dostaviti i neposredno pre kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju kori\u0161\u0107enja kolektivnog godi\u0161njeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac mo\u017ee da donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, \u010dime se smatra da je re\u0161enje uru\u010deno zaposlenima.<\/p>\n\n\n\n Odgovor na pitanje iz ovog podnaslova je potvrdan, ali poslodavac mora da po\u0161tuje zakonske rokove kada je re\u010d o izmenama termina kori\u0161\u0107enja odmora. Tako poslodavac mo\u017ee da izmeni vreme odre\u0111eno za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora<\/strong> ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora<\/strong>. Imaju\u0107i u vidu navedeno, name\u0107e se zaklju\u010dak da poslodavac ne mo\u017ee da Vam prekine godi\u0161nji odmor i da Vas pozove da se vratite na rad iako nije proteklo vreme kori\u0161\u0107enja utvr\u0111eno re\u0161enjem o godi\u0161njem odmoru. Kada ve\u0107 zapo\u010dnete sa kori\u0161\u0107enjem odmora, rok za izmenu termina kori\u0161\u0107enja je protekao i poslodavac nema vi\u0161e zakosnku mogu\u0107nost da ga izmeni.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo u uvodu rekli, zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom, osim u slu\u010daju prestanka radnog odnosa<\/strong> u skladu sa ovim zakonom. Dakle nemogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora usled prestanka radnog odnosa jedini je slu\u010daj kada zakon dopu\u0161ta (odnosno u ovoj situaciji obavezuje poslodavca) da zaposlenom umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010danu naknadu. Zakon ka\u017ee da je u slu\u010daju prestanka radnog odnosa, poslodavac du\u017ean da zaposlenom koji nije iskoristio godi\u0161nji odmor u celini ili delimi\u010dno, isplati nov\u010danu naknadu umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora. <\/strong>Ova naknada ima karakter naknade \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Primera radi, ako zaposleni da otkaz ugovora o radu, bez prethodne najave, pri tom po\u0161tuju\u0107i zakonski otkazni rok od 15 dana, a ostalo mu je npr 20 radnih dana neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora, <\/strong>poslodavac nema objektivnu mogu\u0107nost da obezbedi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Za takve slu\u010dajeve zakonodavac je propisao obavezu naknade \u0161tete. Ne postoji niti jedna druga situacija dopu\u0161tena zakonom u kojoj bi isplata novca zamenila godi\u0161nji odmor. Zakonodavac je time \u017eeleo da spre\u010di praksu koja bi se mo\u017eda pojavila kod odre\u0111enih poslodavaca, a to je ne\u0161to \u0161to bi pri\u017eeljkivali i neki zaposleni, da se daje novac umesto da se obezbedi godi\u0161nji odmor. Odmor (u toku rada, dnevni, nedeljni i godi\u0161nji odmor) ima svoju svrhu koju novac ne mo\u017ee da zameni. <\/p>\n\n\n\n Nije u interesu zaposlenih da im se daje novac umesto odmora, te tako ne\u0161to zakonom nije propisano kao mogu\u0107nost. Ukoliko se ipak desi da poslodavac nije o bezbedio kori\u0161\u0107enje pripadaju\u0107eg godi\u0161njeg odmora zaposlenom, poslodavac mo\u017ee odgovarati-za prekr\u0161aj propisan Zakonom o radu, za koji pla\u0107a nov\u010danu kaznu, a mo\u017ee i da plati \u0161tetu po eventualnoj tu\u017ebi zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to Zakon o radu odre\u0111uje, pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor je pravo iz radnog odnosa,<\/strong> odnosno pravo zaposlenog. To zna\u010di da lica koja rade po ugovoru o delu, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ili bilo kom drugom ugovoru koji nije ugovor o radu, nemaju pravo na naknadu zarade dok ne rade (bilo da ne rade zbog bolesti ili zbog odmora-dakle nemaju pravo ni na bolovanje). To je jedan od bitnih razloga zbog kojih je veoma va\u017eno da se svako anga\u017eovanje koje je po svojoj su\u0161titni radni odnos, na isti takav na\u010din i uredi odgovaraju\u0107im ugovorom o radu, a ne nekim drugim ugovorima o anga\u017eovanju van radnog odnosa.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Po\u010detak sezone godi\u0161njih odmora povla\u010di mnoga pitanja u vezi sa ostvarivanjem ovog prava zaposlenog. Ovim tekstom poku\u0161a\u0107emo da u najkra\u0107im crtama defini\u0161emo osnovna pravila koja se moraju po\u0161tovati prilikom utvr\u0111ivanja du\u017eine godi\u0161njeg odmora i vremena kori\u0161\u0107enja. Isto tako, ukaza\u0107emo i na to koje su mogu\u0107nosti poslodavca, odnosno gde mu propisi daju ovla\u0161\u0107enje da sam odlu\u010di […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":5384,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\nI Zaposleni se ne mo\u017ee odre\u0107i prava na godi\u0161nji odmor<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
II Kada zaposleni sti\u010de pravo na godi\u0161nji odmor?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
III Koliko traje godi\u0161nji odmor?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini<\/strong> zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana<\/strong>. Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu<\/strong> doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu.<\/strong> <\/h5>\n\n\n\n
Zakonodavac ovim prakti\u010dno precizira dve stvari: prvo, da poslodavac mora da obezbedi zaposlenom bar 20 radnih dana godi\u0161njeg odmora za jednu celu kalendarsku godinu<\/strong>, i drugo, da uve\u0107anje tog minimuma poslodavac sam utvr\u0111uje, a zakon samo primera radi navodi kriterijume za pove\u0107anje broja dana odmora sa minimalnih 20. Poslodavac kriterijume za uve\u0107anje godi\u0161njeg odmora propisuje kroz op\u0161ti akt (kolektivni ugovor sa zaposlenima ili pravilnik) ili kroz ugovor o radu.<\/h5>\n\n\n\n
IV \u0160ta se ne mo\u017ee ra\u010dunati u godi\u0161nji odmor?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
V Pravo na srazmerni deo godi\u0161njeg odmora<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
VI Na\u010din kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
VII Poslodavac odre\u0111uje vreme <\/strong><\/h2>\n\n\n\n
VIII Izmena kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora <\/strong><\/h2>\n\n\n\n
IX Naknade \u0161tete <\/strong><\/h2>\n\n\n\n
X Radno anga\u017eovani van radnog odnosa <\/strong><\/h2>\n\n\n\n