Nekada je Marko Vidojkovi\u0107 bio naj\u010ditaniji srpski pisac „mla\u0111e generacije“. Sad je ve\u0107 u\u0161ao u srednje godine, pa ga \u010ditaju i oni duplo mla\u0111i od njega. Pored pisanja odli\u010dnih romana, javnost ga je upoznala i kao izvr\u0161nog urednika srpskog izdanja „Plejboja“, direktora „Maksima“, televizijskog voditelja, sjajnog kolumnistu, a on voli i da se bavi muzikom.<\/p>\n\n\n\n
Za sajt Poslovi Infostud Marko otkriva kako je kao dvadesetogodi\u0161njak imao posao<\/strong> od kojeg je odli\u010dno zara\u0111ivao, iako to nije dugo potrajalo. <\/p>\n\n\n\n – Zima \u201994 godine, a ja na ulici prodajem benzin. Se\u0107am se dobro, ugao Cara Du\u0161ana i Vi\u0161nji\u0107eve. Pamtim da je ona bolja „\u010dorba“ ko\u0161tala 2,2 dinara, odnosno u to vreme isto toliko nema\u010dkih maraka, a ona zelena, rumunska 1,8 dinara. Iskreno, ubijao sam se od para. Dnevno sam bio „dobar“ i po 50 maraka“. Verujte, to je tada bila preozbiljna lova <\/strong>– <\/strong>prise\u0107a se Vidojkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Posao je, ka\u017ee nam Marko, i\u0161ao toliko dobro, da je u to vreme na „svom \u0107o\u0161ku“ imao i veliku konkurencij<\/em>u, ali da je potra\u017enja za benzinom u to vreme u Beogradu bila toliko velika da je svako mogao da dobije svoj deo kola\u010da. I to prili\u010dno dobar deo.<\/p>\n\n\n\n – Tu na tom mestu gde sam prodavao benzin smo bili nas trojica benzind\u017eija koji smo radili svakodnevno i uglavnom su nam dolazili oni sa boljim automobilima. Bilo je Mercedesa, BMW-a, Audija…Mu\u0161terije su bile stalne, bile su zadovoljne benzinom koji smo prodavali jer je bio povoljniji nego na pumpama, i svi smo sjajno prolazili<\/strong>. Kao ilustraciju za sve to re\u0107i \u0107u samo da sam \u010dak i Novu 1995. godinu do\u010dekao tu na ulici i dobro sam zaradio. Ba\u0161 dobro – navodi on.<\/p>\n\n\n\n U to vreme, mese\u010dna primanja u Srbiji nisu bila ve\u0107a od desetak evra, \u0161to zna\u010di da je Vidojkovi\u0107 dnevno zara\u0111ivao vi\u0161e od ne\u010dije plate, zbog \u010dega mu je i \u017eao za\u0161to taj posao nije potrajao du\u017ee<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Kako ka\u017ee, prodavanje benzina je imalo i svoje lo\u0161e strane, ali finansijski momenat je sve to uspe\u0161no mogao da nadomesti, a onda ga je jedan nesre\u0107ni slu\u010daj spre\u010dio da ovaj „biznis“ jo\u0161 vi\u0161e razvije.<\/p>\n\n\n\n – Bili je to pravo ludilo. Imao sam para koliko ho\u0107e\u0161, ali nisam mogao da se oslobodim smrada benzina jer sam po ceo dan ustima „sisao \u010dorbu“ kroz crevo. Tako da gde god se posle pojavim – svi znaju \u0161ta radim<\/strong>. Ina\u010de, mi smo iz velikih buradi sipali u metalne kante ili u balone od po pet litara, a za ove sa pli\u0107im d\u017eepom smo imali fla\u0161e od litar i po ili dva. To sam radio sa te\u010dom moje tada\u0161nje devojke i zaista je bilo super. Na\u017ealost, to nije mnogo potrajalo. Devojkin \u0107ale i te\u010da odu negde na sever Vojvodine po novu turu benzina i prevrne im se kombi<\/em>. Prospe im se sve \u0161to su uzeli i mi tada prestanemo da radimo. Tu je bio kraj mom velikom „biznisu“ – pri\u010da Vidojkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Nakon tog „poslovnog kraha“ on je radio kao kopirajter, a onda je, po sopstvenom priznanju imao jedno od neprijatnijih iskustava – bio je slobodni umetnik. To je za njega bilo ba\u0161 traumati\u010dno<\/em>, jer je, pored toga \u0161to je u\u017eivao u slobodi, na kraju godine imao velikih finansijskih izdataka.<\/p>\n\n\n\n – Prvi zvani\u010dni posao, odnosno prvi put sam dobio radnu knji\u017eicu 2004. godine<\/strong> u Life advertajzing agenciji, a tad sam ve\u0107 imao 29. godina. Jedno kratko vreme sam bio i slobodni umetnik, \u0161to je tek bilo posebna pri\u010da i posebno ludilo. Se\u0107am se, odem da se prijavim za dobijanje tog statusa. Do\u0111em, a \u017eena koja uzima tu prijavu mi ka\u017ee: \u201e<\/strong>Nemoj, zeznu\u0107e\u0161 se, sve \u0107e ti uzeti\u201d<\/strong>. I na\u017ealost, bila je u pravu. Jer, grad Beograd nam je pla\u0107ao sve doprinose do 100.000 dinara, dok smo na sve preko toga, porez pla\u0107ali sami., i to 30 odsto. Te 2012. godine sam zaradio 400.000 dinara, a 100.000 sam morao da platim na ime poreza. Verujte, moje iskustvo je takvo da je bolje da bude\u0161 na birou, nego da ima\u0161 status slobodnog umetnika – smatra Vidojkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Svaki od ovih poslova koje je radio, Marko Vidojkovi\u0107 je iskoristio da nau\u010di ne\u0161to novo, stekne upornost i barem jednu novu ve\u0161tinu<\/strong>, \u0161to mu je, kako zaklju\u010duje za na\u0161 sajt, mnogo pomoglo u daljoj karijeri.<\/p>\n\n\n\n Foto: STUDIO 64<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nekada je Marko Vidojkovi\u0107 bio naj\u010ditaniji srpski pisac „mla\u0111e generacije“. Sad je ve\u0107 u\u0161ao u srednje godine, pa ga \u010ditaju i oni duplo mla\u0111i od njega. Pored pisanja odli\u010dnih romana, javnost ga je upoznala i kao izvr\u0161nog urednika srpskog izdanja „Plejboja“, direktora „Maksima“, televizijskog voditelja, sjajnog kolumnistu, a on voli i da se bavi muzikom. […]<\/p>\n","protected":false},"author":368019,"featured_media":5705,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8],"tags":[],"yoast_head":"\nSna\u017ean miris benzina<\/h2>\n\n\n\n
Iskustvo slobodnog umetnika<\/h2>\n\n\n\n