Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spre\u010denosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obi\u010dno ka\u017ee) veoma je va\u017eno pravo iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja. Problemi u praksi vezani za ostvarivanje ovog prava su raznovrsni, i u zavisnosti od pozicije sa koje se posmatra, akcenat se stavlja na dijametralno suprotne vrste problema.<\/p>\n\n\n\n
S jedne strane predstavnici sindikata smatraju da zloupotreba bolovanja ne dolazi od zaposlenih, ve\u0107 da poslodavci vr\u0161e pritisak na radnike da dolaze na posao \u010dak i kad su bolesni. Usled toga, zaposleni umesto bolovanja otvaraju godi\u0161nji odmor da bi se le\u010dili. S druge strane, poslodavci se \u017eale da se bolovanja \u010desto otvaraju bez medicinskih razloga, i to u vreme kada u poljoprivrednim krajevima na njivama ima najvi\u0161e posla. Sli\u010dno se de\u0161ava i u gradskim sredinama, kada zaposleni otvore bolovanje da bi radili i zaradili van radnog mesta. <\/p>\n\n\n\n
Sindikati \u0107e opet re\u0107i da je navedeno posledica \u010dinjenice da zaposleni od plate na radnom mestu obi\u010dno ne mogu da \u017eive, pa im je potrebna dodatna zarada. Podaci ipak pokazuju da u nekim fabrikama tokom sezonskih radova ostane samo 30 odsto radnika. Uglavnom, pozicija sa koje se problem posmatra u mnogome uti\u010de na percepciju stvari. A \u0161ta u tom pogledu ka\u017ee zakon? U kojim slu\u010dajevima, prema zakonu, zaposleni gubi pravo da mu se isplati naknada zarade? Ovo pitanje ure\u0111eno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.<\/p>\n\n\n\n
Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da osiguraniku zaposlenom (i preduzetniku) privremeno spre\u010denom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira da li bolovanje pla\u0107a poslodavac ili Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno ne pla\u0107a mu se bolovanje, u slede\u0107im slu\u010dajevima: 2) ako je privremena spre\u010denost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci<\/strong> (\u0161to se utvr\u0111uje testiranjem ili na osnovu medicinske dokumentacije); <\/p>\n\n\n\n 3) ako je namerno spre\u010davao ozdravljenje<\/strong>, odnosno osposobljavanje za rad; <\/p>\n\n\n\n 4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne le\u010denju<\/strong>. Ovo pravilo, naravno, ne va\u017ei za slu\u010dajeve le\u010denja kod kojih je potreban pristanak pacijenta predvi\u0111en zakonom; <\/p>\n\n\n\n 5) ako se bez opravdanog razloga ne javi:<\/strong> <\/p>\n\n\n\n (a) izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene spre\u010denosti za rad<\/strong>. Izabrani lekar mo\u017ee da utvrdi bolovanje najvi\u0161e tri dana unazad. Ukoliko treba ceniti vi\u0161e od tri dana unazad, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO \u0107e utvrdititi da li je postojala spre\u010denost za rad toliko dana unazad i da li je bilo opravdano ka\u0161njenje sa javljanjem lekaru. Ako je ka\u0161njenje neopravdano, za taj period nejavljanja ne pla\u0107a se bolovanje.<\/p>\n\n\n\n (b) prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara-<\/strong>lekar utvr\u0111uje bolovanje prvih 60 dana, a ako ima potrebe za produ\u017eenjem, mora dati uput za prostrepenu lekarsku komisiju filijale RFZO. U slu\u010daju nejavljanja lekarskoj komisiji u roku koji je odredio lekar, nema isplate bolovanja.<\/p>\n\n\n\n (v) bilo kom stru\u010dno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva<\/strong> za izlazak pred stru\u010dno-medicinski organ; <\/p>\n\n\n\n 6) ako se za vreme privremene spre\u010denosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivno\u0161\u0107u kojom ostvaruje prihode<\/strong>. Ako poslodavac utvrdi (obrazovanjem komisije ili na bilo koji drugi na\u010din) da zaposleni tokom bolovanja radi privatno, ukinu\u0107e mu se isplata naknade zarade. <\/p>\n\n\n\n 7) ako bez dozvole stru\u010dno-medicinskog organa RZO otputuje iz mesta prebivali\u0161ta,<\/strong> odnosno boravi\u0161ta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadle\u017ean za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za le\u010denje. Prema tome, neophodno je tra\u017eiti dozvolu lekara ili lekarske komisije (onog organa koji u tom momentu ocenjuje bolovanje) da se napu\u0161ta mesto prebivanja tokom bolovanja. <\/p>\n\n\n\n 8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;<\/strong> <\/p>\n\n\n\n 9) ako zloupotrebi pravo<\/strong> na kori\u0161\u0107enje odsustvovanja sa rada zbog privremene spre\u010denosti za rad na neki drugi na\u010din<\/strong>; <\/p>\n\n\n\n 10) ako je na izdr\u017eavanju kazne zatvora;<\/strong> <\/p>\n\n\n\n 11) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog le\u010denja<\/strong> i \u010duvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog le\u010denja alkoholi\u010dara i narkomana<\/strong> u zdravstvenoj ustanovi; <\/p>\n\n\n\n 12) ako u roku od 15 dana od dana upu\u0107ivanja na invalidsku komisiju, ne podnese zahtev za invalidsku penziju<\/strong> Republi\u010dkim fondu za penzijsko osiguranje i o tome ne obavesti pismenim putem RFZO u roku od tri radna dana od dana podno\u0161enja zahteva. Kod bolovanja koje traje neprekidno 6 meseci, ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 12 meseci, lice koje je na bolovanju mora podneti zahtev za invalidsku penziju. Ako to ne u\u010dini, obustavlja se isplata bolovanja.<\/p>\n\n\n\n Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana kada su utvr\u0111ene okolnosti<\/strong> nabrojane u prethodnom poglavlju teksta, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice<\/strong>. Ako se \u010dinjenice koje po zakonu uzrokuju obustavu isplate bolovanja utvrde posle zapo\u010dinjanja sa kori\u0161\u0107enjem prava na naknadu zarade, odnosno posle ostvarenog prava na naknadu zarade, isplata naknade obustavlja se, a isplatilac naknade ima pravo na povra\u0107aj ispla\u0107enih sredstava.<\/p>\n\n\n\n Osiguraniku preduzetniku ne pripada<\/strong> naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ako<\/strong> za vreme privremene spre\u010denosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti<\/strong>, bez obzira ko je isplatilac naknade. Ukoliko preduzetnik koji nije privremeno objavio obavljanje delatnosti ima prijavljene zaposlene <\/strong>(jednog ili vi\u0161e), ipak mu se ispla\u0107uje bolovanje. U tom slu\u010daju pripada mu 50% od naknade zarade <\/strong>koja bi mu pripadala da je odjavio obavljanje delatnosti.<\/p>\n\n\n\n Pravni osnov za postupak provere bolovanja zaposlenog daju Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Zakon o radu obavezao je poslodavca da prvih 30 dana pla\u0107a bolovanje (u slu\u010daju povrede na radu naknadu zarade pla\u0107a sve vreme dok traje spre\u010denost za rad). Po\u010dev od 31. dana spre\u010denosti za rad, bolovanje pla\u0107a RFZO, te je i Zakonom o zdravstvenom osiguranju predvi\u0111ena mogu\u0107nost za RFZO i poslodavca da izvr\u0161e proveru bolovanja zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n Prema Zakonu o radu, ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada mo\u017ee da podnese zahtev nadle\u017enom zdravstvenom organu radi utvr\u0111ivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog<\/strong>. Poslodavac mo\u017ee zaposlenog da uputi na odgovaraju\u0107u analizu u ovla\u0161\u0107enu zdravstvenu ustanovu <\/strong>koju odredi poslodavac, o svom tro\u0161ku, radi utvr\u0111ivanja okolnosti zloupotrebe prava na bolovanje (provera zloupotrebe alkohola i droga npr). Zavod za medicinu rada vr\u0161i ocenu radne sposobnosti<\/strong>, te se nesumnjivo ova ustanova mo\u017ee smatrati nadle\u017enom da proceni privremenu spre\u010denost za rad zbog bolesti, a po zahtevu poslodavca. Odbijanje zaposlenog da se odazove pozivu poslodavca da se izvr\u0161i analiza, smatra se nepo\u0161tovanjem radne discipline.<\/p>\n\n\n\n Po odredbama Zakona o zdravstvnom osiguranju postoje mogu\u0107nosti provere odobrenih bolovanja. Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da izabrani lekar utvr\u0111uje privremenu spre\u010denost za rad osiguranika do 60 dana spre\u010denosti za rad<\/strong>. Istovremeno zakon je predvideo mogu\u0107nost provere ocene izabranog lekara, <\/strong>za \u0161ta je nadle\u017ena prvostepena lekarska komisija filijale<\/strong> RFZO, kao prvi neposredno vi\u0161i organ u odnosu na izabranog lekara. Prvostepena lekarska komisija ocenjuje privremene spre\u010denosti za rad od 61. dana spre\u010denosti za rad. Ovla\u0161\u0107enje za proveru njenih ocena ima drugostepena lekarska komisija filijale, <\/strong>kao slede\u0107i u hijerarhiji stru\u010dno-medicinskih organa. Najzad, ocene drugostepene lekarske komisije filijale podle\u017eu ispitivanju od strane komisije koja se formira od lekara iz zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa. U kontroli se utvr\u0111uje da li je bolovanje medicinski opravdano, odnosno da li je pokriveno odgovaraju\u0107om medicinskom dokumentacijom.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo naveli, zloupotreba bolovanja mogu\u0107a je i na druge na\u010dine-mo\u017ee se utvrditi da je zaposleni za vreme bolovanja obavljao drugu privrednu delatnost, da nije postupao po uputstvu za le\u010denje ili je namerno prouzrokovao produ\u017eenje privremene spre\u010denosti za rad. U ovim slu\u010dajevima zloupotreba mo\u017ee da se utvrdi drugim metodama. Kontrolu kori\u0161\u0107enja bolovanja poslodavac mo\u017ee da obavlja u skladu sa svojim op\u0161tim aktom, a naj\u010de\u0161\u0107e to \u010dini putem posebno formirane komisije za ovu namenu. Komisija izlazi na lice mesta, utvr\u0111uje \u010dinjenice o na\u010dinu kori\u0161\u0107enja bolovanja, o tome sa\u010dinjava zapisnik i predaje ga ovla\u0161\u0107enom licu poslodavca, koje u skladu sa utvr\u0111enim stanjem mo\u017ee preduzeti korake odre\u0111ene zakonom, ako se konstatuje da se bolovanje koristi suprotno osnovnoj nameni.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu utvrdio je strogu sankciju za slu\u010daj da se doka\u017ee da zaposleni nije postupao zakonito u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade: poslodavac mo\u017ee da da otkaz zaposlenom <\/strong>koji ne po\u0161tuje radnu disciplinu na slede\u0107a dva na\u010dina: ako ne dostavi potvrdu o privremenoj spre\u010denosti za rad u smislu zakona i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre\u010denosti za rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mo\u017eemo zaklju\u010diti da kada postoji sumnja na zloupotrebu prava na bolovanje, postoji pravno regulisan na\u010din za poslodavca da izvr\u0161i proveru takvog bolovanja.<\/strong> S druge strane, zaposleni u svakom trenutku mogu da se obrate Inspekciji za rad ako poslodavac negira zaposlenom pravo da u slu\u010daju bolesti odsustvuje sa rada uz naknadu zarade.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spre\u010denosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obi\u010dno ka\u017ee) veoma je va\u017eno pravo iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja. Problemi u praksi vezani za ostvarivanje ovog prava su raznovrsni, i u zavisnosti od pozicije sa koje se posmatra, akcenat se stavlja […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":5822,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\n
1) ako je namerno prouzrokovao<\/strong> privremenu spre\u010denost za rad:<\/p>\n\n\n\nKoliko traje obustava isplate naknade zarade?<\/h2>\n\n\n\n
Bolovanje preduzetnika<\/h2>\n\n\n\n
Mogu\u0107nosti poslodavca da proveri opravdanost bolovanja <\/h2>\n\n\n\n