Zakon o radu defini\u0161e prekovremeni rad kao rad du\u017ei od punog radnog vremena, do koga mo\u017ee do\u0107i jedino u slu\u010daju vi\u0161e sile, iznenadnog pove\u0107anja obima posla i u drugim slu\u010dajevima kada je neophodno da se u odre\u0111enom roku zavr\u0161i posao koji nije planiran.<\/p>\n\n\n\n
Prema tome, da bismo pojasnili prekovremeni rad, kao rad du\u017ei od punog radnog vremena, moramo najpre odrediti pojam punog radnog vremena. Tako\u0111e, moramo definisati situacije u kojima poslodavac ima ovla\u0161\u0107enje da odredi prekovremeni rad (vi\u0161a sila, iznenadno pove\u0107anje obima posla i drugi slu\u010dajevi), kao i ograni\u010denjima u pogledu odre\u0111ivanja istog<\/strong>. Najzad \u0107emo odrediti obavezu poslodavca da za prekovremeni rad plati uve\u0107anu zaradu.<\/p>\n\n\n\n Prema Zakonu o radu radno vreme je \u201evremenski period u kome je zaposleni du\u017ean, odnosno raspolo\u017eiv da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom<\/em>\u201c.<\/p>\n\n\n\n Puno radno vreme iznosi 40 \u010dasova nedeljno<\/strong>, osim ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno, a op\u0161tim aktom mo\u017ee da se utvrdi da puno radno vreme bude kra\u0107e od 40 \u010dasova nedeljno, ali ne kra\u0107e od 36 \u010dasova nedeljno<\/strong>. Prakti\u010dno, okvir u kojem se kre\u0107e puno radno vreme je izme\u0111u 36 i 40 \u010dasova nedeljno. Rad koji je du\u017ei od punog radnog vremena smatra se prekovremenim radom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaposlenom koji radi na naro\u010dito te\u0161kim, napornim i za zdravlje \u0161tetnim poslovima, utvr\u0111enim zakonom ili op\u0161tim aktom, na kojima i pored primene odgovaraju\u0107ih mera bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za li\u010dnu za\u0161titu na radu postoji pove\u0107ano \u0161tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skra\u0107uje se radno vreme srazmerno \u0161tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi\u0161e 10 \u010dasova nedeljno<\/strong>. Ovi poslovi se nazivaju poslovi sa pove\u0107anim rizikom. Dakle, kod ovih poslova puno radno vreme mo\u017ee biti i samo 30 sati nedeljno. Ovde smo definisali skra\u0107eno radno vreme, kao vid punog radnog vremena kod poslova sa pove\u0107anim \u0161tetnim dejstvom za zaposlene, kako bismo kasnije ukazali na ograni\u010denja u pogledu prekovremenog rada.<\/p>\n\n\n\n U cilju za\u0161tite osnovnih prava i dostojanstva radnika, svako zaposleno lice ima pravo na ograni\u010denje maksimalnog broja radnih sati, \u0161to je utvr\u0111eno me\u0111unarodnim konvencijama koje je na\u0161a zemlja unela u doma\u0107i pravni poredak. Isto propisuje i Ustav Republike Srbije, navode\u0107i pravo na ograni\u010deno radno vreme kao neotu\u0111ivo pravo svih radno anga\u017eovanih lica. Niko se tog prava ne mo\u017ee odre\u0107i.<\/em><\/p>\n\n\n\n Zakon u tom smislu restriktivno ure\u0111uje prekovremeni rad kao izuzetak. Zakon precizira da je na zahtev poslodavca zaposleni du\u017ean da radi du\u017ee od punog radnog vremena samo u slu\u010daju: vi\u0161e sile, iznenadnog pove\u0107anja obima posla i u drugim slu\u010dajevima kada je neophodno da se u odre\u0111enom roku zavr\u0161i posao koji nije planiran<\/strong>.<\/em><\/p>\n\n\n\n Prema tome, prekovremeni rad predstavlja izuzetak isklju\u010divo u zakonom propisanim, izuzetnim slu\u010dajevima i ne sme da postane redovna praksa. Okolnosti pod kojima se uvodi prekovremeni rad moraju da imaju \u201efaktor iznena\u0111enja\u201c, pa zaposleni nema obavezu da radi du\u017ee od punog radnog vremena, ukoliko je razlog za uvo\u0111enje prekovremenog rada unapred bio poznat poslodavcu. Nema prekovremenog rada ukoliko nema vi\u0161e sile, iznenadnog pove\u0107anja obima posla ili potrebe da se zavr\u0161i neplanirani posao. Ukoliko ne postoji nijedna od ovih okolnosti, zaposleni bi imao pravo da odbije da radi prekovremeno<\/strong>. To odbijanje ne bi predstavljalo nepo\u0161tovanje radne discipline zbog kog bi poslodavac mogao zaposlenom da otka\u017ee ugovor o radu.<\/p>\n\n\n\n U situacijama nastupanja uslova za uvo\u0111enje prekovremenog rada, to jest vi\u0161e sile, iznenadnog pove\u0107anja obima posla ili druge okolnosti zbog koje je neophodno da se u odre\u0111enom roku zavr\u0161i posao koji nije planiran, mora da postoji i odluka poslodavca o uvo\u0111rnju prekovremenog rada.<\/p>\n\n\n\n Bez postojanja zahteva poslodavca, samoinicijativni prekovremeni rad zaposlenog ne mo\u017ee se smatrati prekovremenim radom u smislu odredaba Zakona o radu, \u0161to zna\u010di da ni nema obaveze poslodavca da isplati uve\u0107anu zaradu zaposlenom.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac je u obavezi da zaposlene blagovremeno obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena.<\/p>\n\n\n\n U redovnim okolnostima, u obavezi je da ih obavesti o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najkasnije 5 dana unapred, dok je u slu\u010daju prekovremenog rada, s obzirom na to da se radi o izvanrednim okolnostima, poslodav\u010deva je obaveza da zaposlene obavesti o uvo\u0111enju prekovremenog rada u roku ne kra\u0107em od 48h.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zakon strogo propisuje da prekovremeni rad ne mo\u017ee da traje du\u017ee od osam \u010dasova nedeljno.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, zaposleni ne mo\u017ee da radi du\u017ee od 12 \u010dasova dnevno uklju\u010duju\u0107i i prekovremeni rad.<\/p>\n\n\n\n Navedeno u praksi zna\u010di da radna nedelja, ako pove\u017eemo redovan i prekovremeni rad, ne sme da traje du\u017ee od 48 sati. <\/strong>Isto tako, ra\u010dunaju\u0107i redovno radno vreme i prekovremeni rad, radni dan ne sme da traje du\u017ee od 12 sati. U primeru gde je redovno radno vreme 8 sati u 5 radnih dana, \u0161to je naj\u010de\u0161\u0107i slu\u010daj, u toku jednog dana prekovremeno se mo\u017ee raditi najvi\u0161e 4 \u010dasa.<\/p>\n\n\n\n Na\u0161 zakon ne predvi\u0111a ograni\u010denje po pitanju ukupnog broja sati prekovremenog rada kod poslodavca na godi\u0161njem nivou. Isto je potvr\u0111eno i mi\u0161ljenjem Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-157\/2012-02 od dana 1.3.2012. godine.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu zabranjuje poslodavcu da nalo\u017ei prekovremeni rad slede\u0107im kategorijama zaposlenih:<\/p>\n\n\n\n – zaposlenima mla\u0111im od 18 godina \u017eivota<\/p>\n\n\n\n – zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skra\u0107eno radno vreme ne mo\u017ee se odrediti prekovremeni rad na tim poslovima. U pitanju su naro\u010dito te\u0161ki, naporni i za zdravlje \u0161tetni poslovi, o kojima smo pisali u prvom poglavlju ovog teksta utvr\u0111eni zakonom ili op\u0161tim aktom<\/p>\n\n\n\n – zaposleni ne mo\u017ee da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadle\u017enog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogor\u0161a njegovo zdravstveno stanje<\/p>\n\n\n\n – zaposlena za vreme trudno\u0107e i zaposlena koja doji dete ne mo\u017ee da radi prekovremeno, ako bi takav rad bio \u0161tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadle\u017enog zdravstvenog organa<\/p>\n\n\n\n – jedan od roditelja sa detetom do tri godine \u017eivota mo\u017ee da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost<\/p>\n\n\n\n – samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina \u017eivota ili dete koje je te\u017eak invalid mo\u017ee da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost<\/p>\n\n\n\n Zakon o evidencijama u oblasti rada predvi\u0111a obavezu poslodavca da vodi evidencije o radnom vremenu zaposlenih, uklju\u010duju\u0107i podatke o prekovremenom radu zaposlenih, te dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.<\/p>\n\n\n\n Za kr\u0161enje ove obaveze predvi\u0111ene su nov\u010dane kazne i do 300.000 dinara.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaposleni koji koristi pravo na godi\u0161nji odmor ne bi smeo da bude pozvan od strane poslodavca radi obavljanja prekovremenog rada<\/em>. Prema Zakonu o radu zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti od strane poslodavca<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac prema potrebama posla re\u0161enjem odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Re\u0161enje se zaposlenom dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odre\u0111enog za po\u010detak kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. S obzirom da se prava na godi\u0161nji odmor zaposleni ne mo\u017ee odre\u0107i, a nakon \u0161to poslodavac donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru, zaposleni je du\u017ean da postupi po istom. To zna\u010di da zaposleni u periodu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora koji je odre\u0111en re\u0161enjem poslodavca ne bi smeo da dolazi na posao, niti poslodavac mo\u017ee da mu u tom periodu nala\u017ee da izvr\u0161ava radne zadatke.<\/strong> On to ne mo\u017ee ni i u situaciji kada se pojave okolnosti koje predstavljaju osnov za uvo\u0111enje prekovremenog rada (vi\u0161a sila, iznenadno pove\u0107anja obima posla i u drugim slu\u010dajevima) Istina, poslodavac mo\u017ee da izmeni vreme odre\u0111eno za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora.<\/em><\/p>\n\n\n\n Zaposleni za svaki sat prekovremenog rada ima pravo na uve\u0107anu zaradu u visini utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu i to uve\u0107anje mora da bude minimum 26% od osnovice.<\/strong> Osnovicu za obra\u010dun uve\u0107ane zarade \u010dini osnovna zarada utvr\u0111ena u skladu sa zakonom, op\u0161tim aktom i ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n Da bismo pojasnili \u0161ta \u010dini osnovnu zaradu kao osnovicu na koju se ra\u010duna uve\u0107anje prekovremenog rada, nave\u0161\u0107emo da se zarada<\/em>, kao jedno od osnovnih prava zaposlenih, a prema Zakonu o radu, sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa<\/em>. Dalje zakon defini\u0161e da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni u\u010dinak i uve\u0107ane zarade<\/em>. Osnovna zarada odre\u0111uje se na osnovu uslova, utvr\u0111enih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju\u010dio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu citirane zakonske odredbe, poslodavac je u obavezi da prekovremeni rad plati u uve\u0107anom iznosu, i to najmanje 26% ali samo jednog dela zarade-osnovne zarade<\/strong>. Dakle uve\u0107anje se ne ra\u010duna na deo zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl), kao ni na deo zarade za radni u\u010dinak, niti na uve\u0107anje zarade.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ukoliko poslodavac zaposlenom odredi prekovremeni rad<\/em> suprotno opisanim pravilima, odnosno protivno odredbama Zakona o radu, \u010dini prekr\u0161aj za koji se nov\u010dano ka\u017enjava<\/em>. Nov\u010danom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazni\u0107e se za prekr\u0161aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za navedeni prekr\u0161aj kazni\u0107e se preduzetnik, a kaznu od 30.000 do 150.000 dinara pla\u0107a odgovorno lice u pravnom licu<\/strong>, odnosno zastupnik pravnog lica.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposleni smatra da poslodavac ne postupa u skladu sa Zakonom, potrebno je da se obrati nadle\u017enoj inspekciji rada, koja u skladu sa \u010dlanom 268. Zakona, vr\u0161i nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, op\u0161tih akata i ugovora o radu kojima se ure\u0111uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakon o radu defini\u0161e prekovremeni rad kao rad du\u017ei od punog radnog vremena, do koga mo\u017ee do\u0107i jedino u slu\u010daju vi\u0161e sile, iznenadnog pove\u0107anja obima posla i u drugim slu\u010dajevima kada je neophodno da se u odre\u0111enom roku zavr\u0161i posao koji nije planiran. Prema tome, da bismo pojasnili prekovremeni rad, kao rad du\u017ei od punog […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":5950,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI \u0160ta se smatra punim radnim vremenom?<\/h2>\n\n\n\n
II Kada poslodavac mo\u017ee da odredi prekovremeni rad i kada zaposleni mo\u017ee da odbije da radi du\u017ee?<\/h2>\n\n\n\n
III Zahtev poslodavca za prekovremeni rad i obave\u0161tavanje zaposlenog<\/h2>\n\n\n\n
IV Koliko najdu\u017ee mo\u017ee da traje prekovremeni rad?<\/h2>\n\n\n\n
V Kojim zaposlenima ne mo\u017ee da se odredi prekovremeni rad?<\/h2>\n\n\n\n
VI Evidencija prekovremenog rada<\/h2>\n\n\n\n
VII Zaposleni tokom godi\u0161njeg odmoru ne mo\u017ee biti pozvan radi obavljanja prekovremenog rada<\/h2>\n\n\n\n
VIII Koliko se pla\u0107a prekovremeni rad?<\/h2>\n\n\n\n
IX Zakonske posledice ako poslodavac ne po\u0161tuje ograni\u010denja u odre\u0111ivanju prekovremenog rada<\/h2>\n\n\n\n