Zaposleni u Srbiji \u010desto su zabrinuti oko toga da li poslodavac za njih upla\u0107uje doprinose. \u0160ta su zapravo doprinosi i \u010demu slu\u017ee?<\/p>\n\n\n\n
Uplatom doprinosa finansira se socijalno osiguranje, to jest osiguravaju se finansijska sredsva za ostvarivanje prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, kao i osiguranja za slu\u010daj nezaposlenosti. Ova tri vida osiguranja spadaju u socijalno osiguranje. Socijalno osiguranje obezbe\u0111uje zdravstvenu za\u0161titu i materijalna davanja za slu\u010daj: bolesti (zdravstveno osiguranje), starost, invalidnost, smrti (penzijsko i inalidsko osiguranje) i nezaposlenosti (osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti)<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Socijalno osiguranje funkcioni\u0161e na principu obaveznosti, po\u0161to doprinose za socijalno osiguranje pla\u0107aju sva radno anga\u017eovana lica, i principu solidarnosti, jer doprinose upla\u0107uju svi, a prava ostvaruju samo oni kod kojih nastupi neki od socijalnih rizika.<\/p>\n\n\n\n Socijalno osiguranje mo\u017ee biti dobrovoljno i obavezno. Obavezno socijalno osiguranje<\/strong> obuhvata sve koji rade na bilo koji na\u010din. Zakonska je obaveza svih<\/strong> radno anga\u017eovanih lica<\/strong> (zaposleni, preduzetnici, poljoprivrednici itd) da upla\u0107uju doprinose osiguranja u odgovaraju\u0107e fondove, iz kojih se potom finansira ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja<\/strong>, kao \u0161to su prava na zdravstvenu za\u0161titu, penziju itd.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo rekli, u pravnom sistemu Republike Srbije postoje tri vida obaveznog socijalnog osiguranja – penzijsko i invalidsko, zdravstveno, kao i osiguranje za slu\u010daj nezaposlenost<\/strong>i. Shodno navedenim vidovima obaveznog socijalnog osiguranja kod nas postoje tri vrste doprinosa<\/strong>: za zdravstveno osiguranje, penziono i invalidsko osiguranje i za osiguranje u slu\u010daju nezaposlenosti. Koja se prava ostvaruju uplatom doprinosa i \u010dija obaveza je uplata doprinosa?<\/p>\n\n\n\n Sistemski zakon u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja jeste Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju<\/em>. Prema ovom zakonu osigurana lica i \u010dlanovi njihovih porodica mogu ostvariti slede\u0107a prava<\/strong>: za slu\u010daj starosti-starosnu penziju<\/strong>; za slu\u010daj invalidnosti-invalidsku penziju<\/strong>; za slu\u010daj smrti-porodi\u010dnu penziju<\/strong>; za slu\u010daj telesnog o\u0161te\u0107enja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bole\u0161\u0107u-nov\u010danu naknadu za telesno o\u0161te\u0107enje<\/strong> i za slu\u010daj potrebe za pomo\u0107i i negom drugog lica-nov\u010danu naknadu za pomo\u0107 i negu drugog lica<\/strong>. Navedena prava se ostvaruju kod Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO). Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje predstavljaju \u201cprihod\u201d ovog Fonda i njime se finansira ostvarivanje ovih prava.<\/p>\n\n\n\n Sistemski zakon u oblasti zdravstvenog osiguranja jeste Zakon o zdravstvenom osiguranju. Prema ovom zakonu osiguranja lica i \u010dlanovi njihovih porodica mogu ostvariti slede\u0107a prava za slu\u010daj bolesti: pravo na zdravstvenu za\u0161titu<\/strong>, pravo na naknadu zarade<\/strong>, odnosno naknadu plate za vreme privremene spre\u010denosti za rad i pravo na naknadu tro\u0161kova prevoza u vezi sa kori\u0161\u0107enjem zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n\n\n\n Sistemski zakon u oblasti osiguranja za slu\u010daj nezaposlenosti jeste Zakon o zapo\u0161ljavanju i osiguranju za slu\u010daj nezaposlenosti<\/em>. Prema ovom zakonu osigurana lica i \u010dlanovi njihovih porodica mogu za slu\u010daj nezaposlenosti ostvariti pravo na nov\u010danu naknadu za nezaposlena lica <\/strong>kod Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje (NSZ).<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osnovni izvor finansiranja svih vidova obaveznog socijalnog osiguranja<\/strong> predstavljaju doprinosi.<\/strong> Uplatom propisanih doprinosa<\/strong> formiraju se sredstva kojima Republi\u010dki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje i Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje obezbe\u0111uju ostvarivanje prava<\/strong>. Kontrolu obra\u010dunavanja i pla\u0107anja doprinosa u Republici Srbiji vr\u0161i Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija.<\/p>\n\n\n\n Institut doprinosa za sve vidove socijalnog osiguranja kod nas je ure\u0111en Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje<\/strong>. Ovim zakonom utvr\u0111eno je ko je sve obavezan da obra\u010dunava i pla\u0107a doprinose, na koju osnovicu i po kojoj stopi, na\u010din obra\u010dunavanja i pla\u0107anja doprinosa itd.Doprinose pla\u0107aju zaposlena lica, preduzetnici i poljoprivrednici.<\/p>\n\n\n\n Pod zaposlenim licima, u smislu uplate doprinosa za socijalno osiuranje, zakon podrazumeva: lica u radnom odnosu, izabrana ili postavljena lica<\/strong> ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, lica koja<\/strong> obavljaju privremene i povremene poslove<\/strong> (sem lica koja se \u0161koluju i obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, a imaju manje od navr\u0161enih 26 godina \u017eivota). Za sva navedena lica poslodavac je du\u017ean da prilikom isplate zarade ili ugovorene naknade obra\u010duna i uplati doprinose. Istu obavezu ima Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje prilikom isplate naknade za nezaposlena lica.<\/p>\n\n\n\n Za osiguranika zaposlenog doprinosi se pla\u0107aju delom iz sredstava zaposlenog lica, a delom iz sredstava poslodavca, <\/strong>po gotovo istoj stopi i na istu osnovicu. Obveznik obra\u010dunavanja i pla\u0107anja doprinosa i na teret radnika i na teret poslodavca je poslodavac<\/strong>. Poslodavac je du\u017ean da doprinose obra\u010duna i isplati istovremeno sa isplatom zarade, po\u0161to su, prema Zakonu o radu, doprinosi sastavni deo zarade<\/strong>. Ako poslodavac ne isplati zaradu do kraja teku\u0107eg meseca za prethodni mesec, du\u017ean je da najkasnije do tog roka obra\u010duna i isplati doprinose za prethodni mesec na najni\u017eu mese\u010dnu osnovicu doprinosa.<\/p>\n\n\n\n Sve tri vrste doprinosa obra\u010dunava i ispla\u0107uje poslodavac u ime radnika, tako da zaposleni nemaju obaveze oko ovog postupka<\/strong>. Oni na kraju meseca, na obra\u010dunskoj listi, koju je poslodavac du\u017ean da izda za svaku zaradu, mogu ta\u010dno da vide koliko novca se izdvaja za ove potrebe. Iako je zakonom predvi\u0111eno da pola doprinosa pla\u0107a radnik iz bruto plate (bruto 1), a da drugu polovinu na to dodaje poslodavac, ovo je samo ra\u010dunovodstvena fikcija i poslodavac sve to mora da ukalkuli\u0161e kada defini\u0161e sa zaposlenim njegovu zaradu.<\/p>\n\n\n\n Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje pla\u0107aju se po osnovu svakog vida radnog anga\u017eovanja<\/strong>. Primera radi, ako zaposleno lice radi dodatno kroz npr dopunski rad ili ugovor o delu, po svakom od tih vidova anga\u017eovanja pla\u0107a se doprinos za RFPiO.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za slu\u010daj nezaposlenosti<\/strong>, isto se ne obra\u010dunava i ne pla\u0107a ukoliko anga\u017eovano lice ve\u0107 ima osiguranje. Dakle, zdravstveno osiguranje pla\u0107a se samo po jednom, prioritetnom onovu osiguranja, a ne po svakom ugovoru.<\/p>\n\n\n\n Doprinosi za zdravstveno osiguranje<\/strong> iznose 10,3% bruto plate (po 5,15% na teret radnika i na teret poslodavca). Uplatom ovih doprinosa formiraju se sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja kojima u ime osiguranika upravlja RFZO i podmiruje tro\u0161kove zdravstvene za\u0161tite<\/strong>, te naknade zarade i putnih tro\u0161kova. Pla\u0107anjem ovih doprinosa, zaposleni imaju pravo na zdravstveno osiguranje, kao i \u010dlanovi njihovih porodica.<\/p>\n\n\n\n Doprinosi za slu\u010daj nezaposlenosti<\/strong> pla\u0107aju se u iznosu od 0,75%. Ova sredstva namenjena su za isplatu nov\u010dane pomo\u0107i nezaposlenim licima, i za pla\u0107anje njihovog zdravstvenog osiguranja i penzionog sta\u017ea tokom perioda dok su na birou.<\/p>\n\n\n\n Doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje<\/strong> pla\u0107aju se po stopi od 25% bruto plate (14% na teret zaposlenog, a 11% na teret poslodavca). Ovo su prihodi PIO fonda i slu\u017ee prvenstveno za isplatu penzija, kao i isplatu socijalnih naknada poput naknade za tu\u0111u negu i pomo\u0107. Dana\u0161nji radno anga\u017eovani uplatom doprinosa finansiraju isplatu primanja dana\u0161njim penzionerima,dok \u0107e oni budu\u0107u penziju dobijati od budu\u0107ih generacija kada oni budu pla\u0107ali svoje doprinose.<\/p>\n\n\n\n Kako ovi napla\u0107eni doprinosi uglavnom nisu dovoljni za finansiranje ostvarivanja prava iz socijalnog osiguranja, dr\u017eava mora da dodaje zna\u010dajna sredstva iz republi\u010dkog bud\u017eeta da bi se ispla\u0107ivale penzije, finansirala zdravstvena za\u0161tita itd.<\/p>\n\n\n\n Ugovor o radu je osnovni vid radnog anga\u017eovanja po Zakonu o radu. Poslodavac je u obavezi da isplati zaradu i na ugovorenu zaradu plati poreze i doprinose. Istu obavezu ima poslodavac i kod anga\u017eovanja van radnog odnosa (dopunski rad, ugovor o delu\u2026). S obzirom da zarada sadr\u017ei u sebi poreze i doprinose koje potom obra\u010dunava i upla\u0107uje na odgovaraju\u0107e ra\u010dune javnih prihoda, po istom principu su porezi i doprinosi sadr\u017eani u naknadi zarade. Dakle, onaj ko je po zakonu du\u017ean da plati zaposlenom naknadu zarade, taj mu pla\u0107a i doprinose za socijalno osiguranje<\/strong>. U tom smislu \u0107emo definisati obveznika isplate nakande zarade tokom bolovanja:<\/p>\n\n\n\n Tokom privremene spre\u010denosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu, naknada zarade se sve vreme pla\u0107a iz sredstava poslodavca<\/strong>. Ukoliko je privremena spre\u010denost za rad prouzrokovana bole\u0161\u0107u ili povredom van rada,<\/strong> zaposleni za prvih 30 dana odsustva sa rada ima pravo na naknadu zarade na teret sredstava poslodavca.<\/strong> Bolovanje se pla\u0107a prvih 30 dana na teret poslodavca i kod<\/strong> slede\u0107ih razloga spre\u010denosti za rad: trudni\u010dko bolovanje<\/strong>, kod propisane mere obavezne izolacije,<\/strong> i kada je zaposleni odre\u0111en za pratioca<\/strong> bolesnog osiguranog lica<\/strong> upu\u0107enog na le\u010denje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.<\/p>\n\n\n\n Kod privremene spre\u010denosti za rad zbog nege \u010dlana porodice,<\/strong> prvih 30 dana bolovanje pla\u0107a poslodavac. Izuzetak u pogledu isplatioca-bolovanje zbog nege deteta do tri godine starosti-od prvog dana pla\u0107a RFZO.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Po\u010dev od 11.04.2019. godine, uneta je novina u Zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim je ukinuta mogu\u0107nost penzionera koji ima i zaposlenje da bira osnov po kome \u0107e biti zdravstveno osiguran, ve\u0107 mora da bude obavezno osiguran kao zaposlen. Strogo je propisan redosled prioriteta osnova za obavezno zdravstveno osiguranje. Prioritetni osnov za obra\u010dun doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionisanih lica koja su ponovo zasnovala radni odnos je osiguranje po osnovu zaposlenja<\/strong>. Dakle, svaki penzioner koji zasnuje radni odnos mora biti zdravstveno osiguran kao zaposleni.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, od 11.04.2019. godine poslodavci su du\u017eni da vr\u0161e obra\u010dun i uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na zaradu (po stopi od 5,15% na teret zaposlenog i 5,15% na teret poslodavca) za sve penzionere koji su kod njih zaposleni.<\/p>\n\n\n\n Ovakvo zakonsko re\u0161enje je povoljnije za ova lica, jer mogu da ostvaruju naknadu zarade za vreme bolovanja ne samo za vreme za koje se ona ispla\u0107uje na teret poslodavca, ve\u0107 i vreme za koje se ispla\u0107uje na teret RFZO.<\/p>\n\n\n\n Penzionisana lica koja su anga\u017eovana po ugovorima<\/strong> (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor i sl.) i dalje su osigurana po osnovu penzije<\/strong>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zaposleni u Srbiji \u010desto su zabrinuti oko toga da li poslodavac za njih upla\u0107uje doprinose. \u0160ta su zapravo doprinosi i \u010demu slu\u017ee? Uplatom doprinosa finansira se socijalno osiguranje, to jest osiguravaju se finansijska sredsva za ostvarivanje prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, kao i osiguranja za slu\u010daj nezaposlenosti. Ova tri vida osiguranja spadaju u socijalno […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":6006,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nPrava iz socijalnog osiguranja<\/h2>\n\n\n\n
Doprinosi<\/h2>\n\n\n\n
Uplata doprinosa za zaposlena lica<\/h2>\n\n\n\n
Visina doprinosa<\/h2>\n\n\n\n
Teret pla\u0107anja doprinosa<\/h2>\n\n\n\n
Doprinosi za ZO za penzionisana lica <\/h2>\n\n\n\n