Po\u010detak profesionalne karijere izazovan je u \u017eivotima mladih ljudi. Period nakon zavr\u0161etka \u0161kolovanja, a pre zasnivanja radnog odnosa, \u010desto je obele\u017een pripravni\u010dkim sta\u017eom ili stru\u010dnim osposobljavanjem i usavr\u0161avanjem. O kakvim vrstama radnog anga\u017eovanja se radi?<\/p>\n\n\n\n
Za osobu koja nema radnog iskustva u zanimanju za koje se \u0161kolovala, veoma je va\u017eno da po\u010dne da radi u struci. Radno iskustvo \u010desto je preduslov zapo\u0161ljavanja. Prema tome, pripravni\u010dki sta\u017e, stu\u010dno osposobljavanje ili usavr\u0161avanje nekad se name\u0107u kao obaveza, a u odre\u0111enim situacijama kao prihvatljiv izbor, odnosno vrsta investiranja u svoju profesionalnu budu\u0107nost.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ukoliko se ovako rana faza profesionalne karijere \u017eene preklopi sa roditeljstvom<\/strong>, postavlja se pitanje na koji na\u010din pripravni\u010dki sta\u017e ili stru\u010dno ososobljavanje i usavr\u0161avanje uti\u010du na eventualno ostvarivanje prava u trudno\u0107i i nakon poro\u0111aja. Da bismo govorili na ovu temu, najpre \u0107emo definisati razlike izme\u0111u ovih vrsta anga\u017eovanja, te ukazati na posledice na budu\u0107e trudni\u010dko i porodiljsko odsustvo.<\/p>\n\n\n\n Prema Zakonu o radu pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos za zanimanje za koje je steklo odre\u0111enu vrstu i stepen stru\u010dne spreme<\/strong> radi obavljanje pripravni\u010dke prakse, kada je pripravni\u010dki sta\u017e kao uslov za rad<\/strong> na odre\u0111enim poslovima utvr\u0111en zakonom ili pravilnikom. Radi se, dakle o osobi koja ili nema nikakvog radnog iskustva ili ima radno iskustvo van struke, a prvi put zasniva radni odnos za zanimanje ste\u010deno \u0161kolovanjem. Bitno je dakle da u zanimanju za koje se \u0161kolovalo prvi put zasniva radni odnos, a u cilju sticanja pripravni\u010dkog sta\u017ea.<\/p>\n\n\n\n Za pojedina zanimanja zakon ili podzakonski akt odre\u0111uju da za zasnivanje radnog odnosa nije dovoljno imati odgovaraju\u0107e obrazovanje, to jest odre\u0111enu vrstu i stepen stru\u010dne spreme, ve\u0107 je neophodno nakon \u0161kolovanja kroz pripravni\u010dki sta\u017e ste\u0107i odre\u0111eno radno iskustvo. Pripravni\u010dki sta\u017e predstavlja prakti\u010dnu nadgradnju znanja ste\u010denog \u0161kolovanjem, \u010dime se posti\u017ee puna spremnost za rad na poslovima u okviru odre\u0111ene vrste i stepena stru\u010dne spreme. U cilju obavljanja pripravni\u010dkog sta\u017ea<\/strong>, poslodavci sa licima koja su zavr\u0161ila \u0161kolovanje zasnivaju radni odnos u svojstvu pripravnika<\/strong>. Kako se ovaj ugovor potpisuje radi sticanja neophodnog pripravni\u010dkog sta\u017ea, mogu\u0107e ga je sklopiti sa licem bez radnog iskustva u okviru ste\u010dene stru\u010dne spreme<\/strong>, kao i sa licem koje je radilo u konkretnoj struci kra\u0107e od vremena utvr\u0111enog za pripravni\u010dki sta\u017e<\/strong>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Primera radi, u prosveti nije dovoljna diploma fakulteta da bi se radilo u struci. Prosvetni radnici su u obavezi da polo\u017eeispit za licencu nastavnika, a da bi polagali ispit moraju prethodno obaviti pripravni\u010dki sta\u017e, propisan Pravilnikom o dovoli za rad nastavnika, vaspita\u010da i stru\u010dnih saradnika. Svrha tog pripravni\u010dkog sta\u017ea jeste sticanje dodatnih znanja, ve\u0161tina i sposobnosti neophodnih za uspe\u0161no obavljanje obrazovno \u2013 vaspitnog posla. Tom prilikom potpisuje se ugovor o radu sa pripravnikom. Pripravnika obu\u010dava i priprema za samostalan rad mentor-nastavnik ili vaspita\u010d, sa licencom i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja. Nakon zavr\u0161etka programa vr\u0161i se provera savladanosti programa pred komisijom, nakon \u010dega kandidat koji je uspe\u0161no ocenjen sti\u010de uslov za polaganje ispita za licencu nastavnika \/ vaspita\u010da, odnosno za polaganje stru\u010dnog ispita.<\/p>\n\n\n\n Za na\u0161u dana\u0161nju temu je su\u0161tinski va\u017eno ista\u0107i da za vreme pripravni\u010dkog sta\u017ea pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa<\/strong>, jer se radi o vrsti radnog odnosa na odre\u0111eno vreme. Naravno, pla\u0107aju se i doprinosi za socijalno osiguranje pripravniku.<\/p>\n\n\n\n Prva asocijacija na volontiranje je da se radi o obavljanju nekog posla za koji se ne dobija naknada. Re\u010d volonter ozna\u010dava osobu koja besplatno obavlja neku slu\u017ebu, dakle volontirati zna\u010di besplatno slu\u017eiti. Me\u0111utim, kada govorimo o radu bez naknade zakon pravi razliku izme\u0111u dve vrste aktivnosti<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n S jedne strane, volontiranje podrazumeva dobrovoljno pru\u017eanje usluga ili obavljanje aktivnosti od op\u0161teg interesa, za op\u0161te dobro<\/strong> ili za dobro drugog lica, bez isplate nov\u010dane naknade ili potra\u017eivanja imovinske koristi. Mo\u017eemo re\u0107i da se navedeno smatra volontiranjem u klasi\u010dnom smislu te re\u010di, kao dobrovoljno anga\u017eovanje koje se sprovodi naj\u010de\u0161\u0107e u okviru humanitarnih, socijalnih, verskih i sli\u010dnih organizacija. Volontiranje nije motivisano \u017eeljom za zaradom, ve\u0107 iz solidarnosti, odnosno \u017eelje da se nekom kome je to potrebno pomogne.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, prema propisima o radu postoj\u0435 dve vrste anga\u017eovanja bez obaveze ugovaranja naknade za rad- ugovori o stru\u010dnom osposobljavanju i ugovor o usavr\u0161avanju<\/strong>. Radi se o vrstama rada van radnog odnosa<\/strong> za koji se ne ostvaruje zarada. <\/strong>Preciznije, nije obaveza poslodavca da licima koje anga\u017euje po navedenim ugovorima pla\u0107a bilo kakvu naknadu za njihov rad. Oba ugovora zaklju\u010duju se u pisanom obliku. Ugovor o stru\u010dnom osposobljavanju mo\u017ee da se zaklju\u010di radi obavljanja pripravni\u010dkog sta\u017ea, odnosno polaganja stru\u010dnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predvi\u0111eno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Ugovor o stru\u010dnom usavr\u0161avanju mo\u017ee da se zaklju\u010di radi stru\u010dnog usavr\u0161avanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvr\u0111eno programom usavr\u0161avanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom. Prema zakonu lica na stru\u010dnom osposobljavanju ili usavr\u0161avanju,<\/strong> za razliku od lica u radnom odnosu, nemaju garantovano pravo na zaradu<\/strong>. Poslodavac mo\u017ee da im obezbedi nov\u010danu naknadu <\/strong>i druga prava u skladu sa zakonom i op\u0161tim aktom, ali nije du\u017ean to da u\u010dini. Ko im obezbedi naknadu, ista se ne smatra zaradom u smislu zakona o radu.<\/strong> Prema tome, licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju odre\u0111ene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje se ne pla\u0107aju.<\/p>\n\n\n\n Prema svemu navedenom, ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika, ugovor o stru\u010dnom osposobljavanju i ugovor o stru\u010dnom usavr\u0161avanju regulisani su Zakonom o radu, dok je ugovor o volontiranju ure\u0111en Zakonom o volontiranju.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o radnopravnim ugovorima koje smo naveli u tekstu, ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika izdvaja se bitnom odlikom da se njime zasniva radni odnos<\/strong> dok traje pripravni\u010dki sta\u017e, te shodno tome pripravnik u radnom odnosu ima pravo na zaradu i<\/strong> sva ostala prava koja zaposlenom po zakonu i op\u0161tem aktu poslodavca pripadaju.<\/p>\n\n\n\n Ugovor o stru\u010dnom osposobljavanju<\/strong> tako\u0111e se zaklju\u010duje radi obavljanja pripravni\u010dkog sta\u017ea.<\/strong> Klju\u010dna razlika<\/strong> u odnosu na ugovor sa pripravnikom je u tome \u0161to lice koje ima potpisan ugovor o stru\u010dnom osposobljavanju nije u radnom odnosu, te nema pravo na zaradu<\/strong>. Poslodavac mu mo\u017ee obezbediti odre\u0111enu naknadu koja se ne\u0107e smatrati zaradom<\/strong> u smislu Zakona o radu, ba\u0161 kao i licu na stru\u010dnom usavr\u0161avanju, ali nije na to du\u017ean po zakonu.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, pripravnik je u radnom odnosu, svi ostali gorepomenuti nisu.<\/strong> Podse\u0107amo, zakon ka\u017ee da je pravo na naknadu zarade tokom spre\u010denosti za rad pravo zaposlenih i preduzetnika.<\/strong> Osnov za naknadu zarade \u010dini prose\u010dna zarada koju je lice ostvarilo u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena spre\u010denost za rad.<\/p>\n\n\n\n Kod porodiljskog odsustva,<\/strong> pravo na naknadu se ostvaruje ako je u poslednjih 18 meseci bilo zarade ili primanja po osnovu anga\u017eovanja van radnog odnosa<\/strong>. Me\u0111utim, u ova primanja ne spadaju i eventualne naknade od ugovora o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju, jer iste nisu zarade.<\/p>\n\n\n\n Ako pogledamo navedene zakonske odredbe o bolovanju i porodiljskom odsustvu, i uzmemo u obzir sve gore napisano, jasno se mo\u017ee prepoznati kakav je uticaj navedenih vrsta anga\u017eovanja na trudni\u010dko bolovanje i porodiljsko odsustvo. Lako se da zaklju\u010diti da pravo na trudni\u010dko bolovanje i porodiljsko odsustvo od svih pomenutih oblika rada ostvaruje samo pripravnik<\/strong>. Tako\u0111e, zarada koja se pla\u0107a pripravnicima ulazi u osnovicu za obra\u010dun naknade zarade tokom budu\u0107eg trudni\u010dkog bolovanja ili porodiljskog odsustva.<\/strong> Prema tome, ako u 12 meseci pre otvaranja trudni\u010dkog bolovanja imamo pripravni\u010dki sta\u017e, zarada ispla\u0107ena pripravnici ulazi u ra\u010dunanje osnovice za obra\u010dun naknade zarade tokom trudni\u010dkog bolovanja. Isto tako, zarada pripravnice u periodu od 18 meseci pre otvaranja porodiljskog (to jest pre otvaranja trudni\u010dkog, ako ga je bilo), bi\u0107e uzeta u obzir kod ra\u010dunanja osnovice za obra\u010dun naknade zarade. Tako\u0111e, ako postoji radni odnos sa pripravnicom, isti se ima produ\u017eiti do isteka porodiljskog odsustva i poslodavac ne mo\u017ee da raskine radni odnos, \u010dak i kao istekne ugovor o pripravn\u010dkom sta\u017eu, koji je uvek na odre\u0111eno vreme. Mora do\u0107i do produ\u017eenja radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Svi ostali vidovi anga\u017eovanja pomenuti u ovom tekstu niti obezbe\u0111uju pravo na naknadu zarade tokom trudni\u010dkog bolovanja i porodiljskog odsustva, niti na bilo koji na\u010din uti\u010du na budu\u0107u naknadu zarade tokom trudni\u010dkog bolovanja i porodiljskog odsustva<\/strong>, Prema tome, eventualna trudno\u0107a tokom ugovora o stru\u010dnom osposobljavanju ili stru\u010dnom usavr\u0161avanju a posebno tokom ugovora o volontiranju (kojii ne spada u radnopravne ugovore), ne zna\u010di i pravo na naknadu zarade. Razlog je vrlo jednostavan-za razliku od ugovora koji potpisuje pripravnik, ovde nemamo zasnivanje radnog odnosa. Ovo je rad van radnog odnosa, za koji se ne prima zarada, niti naknada koja i imala karakter zarade. Postojanje ovakvog ugovora ne povla\u010di obavezu produ\u017eenja ugovora kod trudno\u0107e, jer ta obaveza va\u017ei samo za lica u radnom odnosu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Po\u010detak profesionalne karijere izazovan je u \u017eivotima mladih ljudi. Period nakon zavr\u0161etka \u0161kolovanja, a pre zasnivanja radnog odnosa, \u010desto je obele\u017een pripravni\u010dkim sta\u017eom ili stru\u010dnim osposobljavanjem i usavr\u0161avanjem. O kakvim vrstama radnog anga\u017eovanja se radi? Za osobu koja nema radnog iskustva u zanimanju za koje se \u0161kolovala, veoma je va\u017eno da po\u010dne da radi u […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":6023,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nPripravnici<\/h2>\n\n\n\n
Volontiranje i stru\u010dno usavr\u0161avanje<\/h2>\n\n\n\n
Sli\u010dnosti i razlike<\/h2>\n\n\n\n
Zna\u010daj za trudni\u010dko i porodiljsko<\/h2>\n\n\n\n