U praksi se \u010desto de\u0161ava da tokom trajanja radnog odnosa zaposleni potpisuju razna dokumenta. Iz razli\u010ditih razloga, koji se ogledaju \u0161to u nepoverenju koje vlada izme\u0111u dve strane, \u0161to u strahu zaposlenog da mo\u017ee da trpi posledice, mnogi se pitaju da li da potpi\u0161u akt kada to od njih zahteva poslodavac.<\/p>\n\n\n\n
Premda je te\u0161ko predvideti sve situacije u kojima se stavlja potpis na neki dokument, a vezano za radni odnos, u ovom tekstu \u0107emo poku\u0161tati da uka\u017eemo na to kada se bez bojazni od negativnih posledica mo\u017ee staviti svoj potpis, a kada treba biti posebno oprezan.<\/p>\n\n\n\n
U navedenom smislu, govori\u0107emo o tri vrtse akata<\/strong> (prema najgrubljoj mogu\u0107oj podeli): o dokumentima koji predstavljau izraz volje poslodavca,<\/strong> o aktima koji treba da su odraz volje zaposlenog<\/strong> i kao posebna kategorija-blanko popisana dokumenta.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o aktima koje donosi poslodavac, a ti\u010du se prava i obaveza zaposlenog, onda moramo po\u0107i od \u010dinjenice da dono\u0161enje istih jeste zakonsko ovla\u0161\u0107enje poslodavca.<\/p>\n\n\n\n U delu Zakona o radu koji reguli\u0161e ostvarivanje i za\u0161titu prava zaposlenih jasno je propisano da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlu\u010duje<\/strong>: <\/p>\n\n\n\n u pravnom licu – nadle\u017eni organ<\/strong> kod poslodavca, odnosno lice utvr\u0111eno zakonom ili op\u0161tim aktom<\/strong> poslodavca ili lice koje oni ovlaste; <\/strong><\/p>\n\n\n\n kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica<\/strong> – preduzetnik<\/strong> ili lice koje on ovlasti<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n U nastavku zakon odre\u0111uje da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja re\u0161enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazlo\u017eenjem i poukom o pravnom leku.<\/strong> Protiv re\u0161enja kojim je povre\u0111eno pravo zaposlenog <\/strong>ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni,<\/strong> odnosno predstavnik sindikata \u010diji je zaposleni \u010dlan ako ga zaposleni ovlasti, mo\u017ee da pokrene spor pred nadle\u017enim sudom<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja re\u0161enja, odnosno saznanja za povredu prava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu citirane zakonske odredbe, o\u010dito je da poslodavac ima ovla\u0161\u0107enje i mora da ga koristi, kako bi odlu\u010divao o pitanjima iz radnog odnosa. On time koristi nadle\u017enosti koje su mu zakonom date. Kako bi se odlu\u010dilo o godi\u0161njem odmoru, pla\u0107enom odsustvu, porodiljskom odsustvu i mnogim drugim pravima i obavezama zaposlenog, mora biti doneto re\u0161enje poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Naravno, svako re\u0161enje<\/strong> koje donosi nadle\u017eni organ, to jest ovla\u0161\u0107eno lice poslodavca<\/strong>, mora da sadr\u017ei<\/strong> potpis donosioca. <\/strong>Kao \u0161to sledi iz zakonskih odredbi, sva re\u0161enja poslodavca koja se ti\u010du prava i obaveza zaposlenog moraju da se dostave zaposlenom<\/strong>. Ovo je jednostavno neophodno jer je normalno i obavezno da se zaposleni upozna sa aktima koja je doneo poslodavac, a kojima se odlu\u010duje o njegovim pravima i obavezama. <\/p>\n\n\n\n Kad poslodavac dostavi svoje re\u0161enje zaposlenom, kojim odlu\u010duje o njegovim pravima i obavezama, osnovano je tra\u017eiti od zaposlenog da kao dokaz prijema re\u0161enja<\/strong> stavi potpis.<\/strong> Potpis se stavlja ili na dostavnicu<\/strong>, ako se re\u0161enje uru\u010duje po\u0161tom, ili na sam primerak re\u0161enja<\/strong>, ako se dostavlja li\u010dno u prostorijama poslodavca. Dakle, ako poslodavac tra\u017ei od zaposlenog da stavi svoj potpis kao dokaz da je primio re\u0161enje poslodavca, zaposleni to mo\u017ee da u\u010dini bez bojazni da \u0107e takav potpis imati negativne posledice po njega. Ovo iz jednostavnog razloga – potpis je samo dokaz da je re\u0161enje primljeno i kog datuma je preuzeto, ali ne predstavlja dokaz da je zaposleni saglasan sa sadr\u017einom re\u0161enja.<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Prema tome, kad god poslodavac dostavi zaposlenom re\u0161enje kojim odlu\u010duje o njegovim pravima i obavezama, zaposleni mo\u017ee da potpi\u0161e primerak re\u0161enja koji poslodavac zadr\u017eava (ili dostavnicu). Potpis zaposlenog tada je samo dokaz o prijemu odluke poslodavca i datumu primanja re\u0161enja. Kao \u0161to smo naveli, obi\u010dno se potpis stavlja na dostavnicu ili na gornji deo prve strane re\u0161enja. Uobi\u010dajeno je da se stavi sintagma \u201cpreuzeo dana\u201d ili \u201cprimio dana\u201d. Potpis zaposlenog nikako ne zna\u010di da se sa re\u0161enjem sagla\u0161ava, ve\u0107 samo da je upoznat sa odlukom poslodavca<\/strong>. Od momenta prijema te\u010de gore navedeni rok za pobijanje re\u0161enja poslodavca kod nadle\u017enog suda. Ovo je korisno i za zaposlenog, jer nema dileme oko datuma isteka roka za pokretanje spora kod nadle\u017enog suda,a protiv dostavljenog re\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to pre stavljanja potpisa treba utvrditi jeste da i je zaista re\u010d o re\u0161enju (odluci) poslodavca, ili se \u201cPodme\u0107e\u201d dokument druge vrste, o \u010demu \u0107emo govoriti u nastavku teksta.<\/p>\n\n\n\n Pored re\u0161enja koje donosi poslodavac, u okviru re\u0161avanja pitanja iz radnog odnosa pojavljuju se i dokumenta koja predstavljaju izraz volje zaposlenog ili izraz saglasne volje i zaposlenog i poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Postoje obra\u0107anja zaposlenog poslodavcu<\/strong> kao \u0161to je zahtev za godi\u0161nji odmor, za pla\u0107eno ili nepla\u0107eno odsustvo i sli\u010dno. Postoje i jednostrane izjave volje zaposlenog<\/strong> koje su zna\u010dajnije po posledicama koje proizvode, kakva je pisana izjava o otkazu ugovora o radu. Zna\u010dajni su i akta koja predstavljaju saglasne izjave volja zaposlenog i poslodavca<\/strong>, odnosno sporazumi dve strane. <\/p>\n\n\n\n Jedan od najzna\u010dajnijih je sporazum o prestanku radnog odnosa<\/strong>. Za razliku o dokumenata koje smo pomenuli u prethodnom poglavlju teksta, na kojima potpis zaposlenog zna\u010di samo da je zaposleni primio re\u0161enje poslodavca i da od tog trenutka po\u010dinje da te\u010de rok za eventualnu tu\u017ebu sudu, ovde potpis zaposlenog ima mnogo ve\u0107i – konstitutivni zna\u010daj. <\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o jednostarnoj izjavi volje zaposlenog ili o dokumentu koji predstavlja izraz saglasja volja zaposlenog i poslodavca, potpis zaposlenog je od presudnog zna\u010daja i predstavlja potvrdu da je zaposleni saglasan sa sadr\u017einom akta<\/strong>. Ovde dakle nemamo potvrdu da je zaposleni primio k znanju neki dokument, ve\u0107 da taj dokument zaista predstavlja izraz volj zaposlenog<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Zato je jako va\u017eno dobro promisliti pre nego \u0161to se stavi potpis na dokument koji predstavlja izraz volje zaposlenog. Primera radi, ako se zaposleni dvoumi oko nastavka rada kod poslodavca, treba dobro da promisli pre nego potpi\u0161e jednostranu izjavu volje o prestanku radnog odnosa. Jednom kada zaposleni potpi\u0161e takvu izjavu o otkazu i preda je ovla\u0161\u0107enom licu poslodavca, ona do tog momenta proizvodi pravnu posledicu. Od tog momenta, da bi zaposleni povukao izjavu, treba mu saglasnost poslodavca, odnosno ne mo\u017ee vi\u0161e jednostrano da se predomisli<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, \u010deste su situacije da poslodavac \u017eeli da raskine radni odnos sa zaposlenim, ali ne \u017eeli da sprovodi zakonske procedure otkaza, koje uglavnom zna\u010de neke obaveze za poslodavca. Na primer, poslodavac smatra da je zaposleni tehnolo\u0161i vi\u0161ak, ali izbegava da plati otpremninu. \u010cesto se de\u0161ava da poslodavac ponudi zaposlenom sporazumni prestanak radnog odnosa.<\/strong> Ukoliko se to u\u010dini i potpi\u0161e takav dokument, to zna\u010di da je zaposleni saglasan sa time da mu radni odnos prestane. To istovremeno zna\u010di i da nema otpremnine, no\u010dane naknade kod NSZ itd.<\/strong> Prema tome, ako neki dokument predstavlja odraz volje zaposlenog ili izraz saglasnosti volja zaposlenog i poslodavca, potpis zaposlenog za\u010di da je on saglasan sa samom sadr\u017einom dokumenta i njegovim pravmim posledicama.<\/strong> Zato je uvek potreban oprez pri potpisvanju.<\/p>\n\n\n\n Ono pak \u0161to je izvesno da nikada ne treba \u010diniti to je davanje tzv. blanko potpisa.<\/strong> Ta\u010dnije, ne treba nikada staviti svoj potpis na prazan dokument jer isti kasnije uvek mo\u017ee biti zloupotrebljen od strane poslodavca.<\/strong> Najproblemati\u010dija je izjava o otkazu koja se daje unapred poslodavcu, a koju on mo\u017ee da aktivira kad god po\u017eeli.<\/p>\n\n\n\n U delu Zakona o radu koji reguli\u0161e uslove za zasnivanje radnog odnosa postoji odredba prema kojoj poslodavac ne mo\u017ee da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata<\/strong>. Imaju\u0107i u vidu ovakvo zakonsko pravilo mo\u017ee se zaklju\u010diti da je zakonodavcu poznata ova nezakonita praksa koju primenjuju pojedini poslodavci, te je posebnom zabranom naglasio nedopustivost iste. <\/p>\n\n\n\n U praksi se ovakva pojava ozna\u010dava kao \u201eblanko otkaz\u201c. Radi se zapravo o tome da budu\u0107i zaposleni pre, ili istovremeno sa potpisivanjem ugovora o radu, na zahtev poslodavca potpisuje i izjavu o otkazu ugovora o radu.<\/strong> Tu izjavu poslodavac u budu\u0107nosti mo\u017ee da \u201eaktivira\u201c kada po\u017eeli. Na taj na\u010din, se mimo stvarne volje zaposlenog raskida radni odnos uz njegovu navodnu saglasnost ili zahtev.<\/p>\n\n\n\n Dakle, ukoliko kandidat za zasnivanje radnog odnosa pored ugovora o radu dobije na potpisivanje i neki dodatni akt, treba obratiti posebnu pa\u017enju na to o kakvom dokumentu je re\u010d. Ako se radi o praznom listu papira koji u dnu sadr\u017ei jedino potpis kandidata, ili pak pored toga nosi naslov \u201eizjava o otkazu ugovora o radu\u201c ili \u201esporazumni prestanak radnog odnosa\u201c- ne treba ga potpisati<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Jasno je da je re\u010d o tome da poslodavac zapravo \u017eeli da poseduje papir sa potpisom lica sa kojim zasniva radni odnos, kojem mo\u017ee naknadno da doda sadr\u017einu koja njemu odgovara. Naknadnim uno\u0161enjem podataka poslodavac blanko potpisanu izjavu mo\u017ee da pretvori u izjavu zaposlenog o otkazu ili u sporazum o prestanku radnog odnosa sa konkretnim datumom.<\/strong> Na osnovu takvih dokumenata on u svakom trenutku mo\u017ee da raskine radni odnos<\/strong> uz \u201esaglasnost\u201c zaposlenog (koje zapravo nema). <\/p>\n\n\n\n Ukoliko kandidat za zasnivanje radnog odnosa na to pristane stvara se situacija potpune nesigurnosti jer poslodavac aktiviranjem blanko izjave zaposlenog i raskidanjem radnog odnosa zaposlenog ostavlja bez zakonske za\u0161tite koja mu se garantuje u slu\u010daju otkaza. Blanko otkaz se zloupotrebljava u situaciji kada poslodavac iz nekih svojih razloga ima nameru da raskine radni odnos, pa aktiviranjem blanko otkaza fingira otkaz od strane zaposlenog ili sporazumni prestanak radnog odnosa. On time \u017eeli time da izbegne zakonske obaveze koje ima kada bi doneo re\u0161enje o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca<\/strong>. Za svaki od zakonom definisanih otkaznih razloga na osnovu kojih poslodavac mo\u017ee da otpusti radnika propisana je posebna procedura, kojom se zaposleni \u0161titi od nezakonitog otkaza i garantuju mu se odre\u0111ena prava u slu\u010daju prestanka radnog odnosa. <\/p>\n\n\n\n Primera radi, ako se radi o tehnolo\u0161kom vi\u0161ku, poslodavac mora da radi na programu re\u0161avanja vi\u0161ka zaposlenih i da isplati otpremninu pre otkaza.<\/strong> Ako je re\u010d o otkazu zbog neostvarivanja rezultata rada ili nepostojanja sposobnosti za obavljanje poslova na kojima je zaposleni raspore\u0111en, poslodavac prvo zaposlenom uru\u010duje pisano obave\u0161tenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima kako da rad pobolj\u0161a, i primerenim rokom za pobolj\u0161anje rada. Tek ako se rad ne pobolj\u0161a u ostavljenom roku, mogu\u0107 je otkaz. Uglavnom, za svaki od razloga iz kojeg poslodavac mo\u017ee da uru\u010di otkaz zakon mu nala\u017ee odre\u0111ene obaveze, kojima \u0161titi zaposlenog<\/strong> od samovoljnog postupanja poslodavca. Svaki zakonit otkaz podrazumeva postojanje opravdanog otkaznog razloga, po\u0161tovanje procedure i po\u0161tovanje prava zaposlenog za slu\u010daj otkaza. Me\u0111utim, ukoliko radni odnos prestane na osnovu volje zaposlenog, posebne procedure nema <\/strong>jer posledica prestanka radnog odnosa nastupa u momentu kada poslodavac primi pisanu izjavu zaposlenog o tome da \u017eeli da mu prestane radni odnos. Ako poslodavac takvu izjavu zaposlenog, blanko potpisanu, ve\u0107 poseduje, jer ju je pribavio jo\u0161 prilikom zasnivanja radnog odnosa, to zna\u010di da posledica prestanka ranog odnosa na osnovu blanko otkaza mo\u017ee da nastupi kad god poslodavac \u017eeli. Time se zaposleni ostavlja bez zakonske za\u0161tite propisane za slu\u010daj otkaza ugovora od strane poslodavca<\/strong>. U prilog tome koliko su zna\u010dajne odredbe o za\u0161titi zaposlenog govori \u010dinjenica da se radi o pravima koja su neotu\u0111iva, to jest zaposleni se svojom voljom ne mo\u017ee odre\u0107i zakonskih prava na za\u0161titu za slu\u010daj prestanka radnog odnosa. Potpisivanjem blanko otkaza pak zaposleni ostaje neza\u0161ti\u0107en, odnosno treba da je izbori u sudskom postupku u kojem mora dokazati da je radni odnos prestao na osnovu blanko potpisane izjave koje, \u0161to nije lak zadatak.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ukoliko<\/strong> se ipak desi da je zaposleni<\/strong> zajedno sa ugovorom o radu potpisao i blanko otkaz ili drugu izjavu, <\/strong>koju poslodavac iskoristi radi raskida radnog odnosa, jedino \u0161to zaposlenom ostaje jeste sudski postupak. <\/strong>koji se pokre\u0107e tu\u017ebom protiv poslodavca. <\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi se uspelo u sudskom postupku, u njemu se mora dokazati da je radni odnos prestao na osnovu blanko potpisane izjave<\/strong>. Ukoliko se tako ne\u0161to uspe\u0161no doka\u017ee,, sudovi praksu primenjivanja blanko otkaza ogla\u0161avaju nezakonitom<\/strong>. Ukoliko se to desi u sudskom postupku, tu\u017eilac (<\/strong>kome je prestao radni odnos na osnovu blanko otkaza) mo\u017ee da zahteva povratak na posao i isplatu zarada i pripadaju\u0107ih doprinosa <\/strong>za socijalno osiguranje, koje su izostale od momenta nezakonitog prestanka radnog odnosa do momenta povratka na posao. Ukoliko ne \u017eeli povratak na posao, tu\u017eilac<\/strong> mo\u017ee da zahteva da sud dosudi posebnu nov\u010danu naknadu zbog nezakonitog otkaza<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, izjava zaposlenog, koja je na zahtev poslodavca data unapred <\/strong>(jo\u0161 prilikom zasnivanja radnog odnosa) potpisivanjem blanko raskida ugovora o radu<\/strong> bez datuma prestanka radnog odnosa, ni\u0161tava je i kao takva ne proizvodi pravno dejstvo<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Otkaz ugovora o radu potpisan prilikom zasnivanja radnog odnosa ne predstavlja izraz slobodne volje u momentu prestanka radnog odnosa, to jest u pitanju je izjava volje koja ima manu.<\/strong> Radi se o izjavi koja je ili iznu\u0111ena pretnjom da u slu\u010daju odbijanja potpsivanja ne\u0107e do\u0107i do zasnivanja radnog odnosa (kada je kandidat za zasnivanje radnog odnosa svestan \u0161ta potpisuje, ali pristaje samo da bi se zaposlio) ili je data u zabludi (jer kandidat za zasnivanje radnog odnosa nije ni bio svestan da je potpisao budu\u0107i otkaz ili sporazum o prestanku radnog odnosa).<\/p>\n\n\n\n U svakom slu\u010daju radi se o izjavi koja ne odra\u017eava slobodnu volju zaposlenog<\/strong>, te je samim tim ni\u0161tava i ne mo\u017ee kao takva da proizvede posledicu u vidu prestanka radnog odnosa. Problem je u tome \u0161to mo\u017ee biti veoma te\u0161ko dokazati da je potpisana izjava zapravo data unapred, to jest da se radi o blanko otkazu. U tom smislu, u svakom slu\u010daju je bolje izbegavati ovakvu praksu kako se kasnije ne bi prolazilo kroz sudski proces<\/strong>, koji mo\u017ee biti dugotrajan i komplikovan jer je neophodno da tu\u017eilac (zaposleni) u sudskom postupku pru\u017ei dokaze za svoje navode da je prilikom zasnivanja radnog odnosa potpisan blanko otkaz ugovora o radu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U praksi se \u010desto de\u0161ava da tokom trajanja radnog odnosa zaposleni potpisuju razna dokumenta. Iz razli\u010ditih razloga, koji se ogledaju \u0161to u nepoverenju koje vlada izme\u0111u dve strane, \u0161to u strahu zaposlenog da mo\u017ee da trpi posledice, mnogi se pitaju da li da potpi\u0161u akt kada to od njih zahteva poslodavac. Premda je te\u0161ko predvideti […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":6654,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI \u0160ta je re\u0161enje poslodavca<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta zna\u010di potpis<\/h2>\n\n\n\n
II Dokumenta koja su izraz volje zaposlenog<\/h2>\n\n\n\n
Pravne posledice<\/h2>\n\n\n\n
III Blanko izjava<\/h2>\n\n\n\n
IV \u0160ta ako ste ipak potpisali blanko otkaz<\/h2>\n\n\n\n