Usred smo sezone godi\u0161njih odmora, \u0161to povla\u010di mnoga pitanja u vezi sa ostvarivanjem ovog prava zaposlenog. Ovim tekstom poku\u0161a\u0107emo da u najkra\u0107im crtama defini\u0161emo osnovna pravila koja poslodavci moraju po\u0161tovati u vezi sa trajanjem, rokovima i na\u010dinom kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n
Zaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n U tih mesec dana se ra\u010dunaju kako radni dani, tako i eventualno bolovanje i pla\u0107eno odsustvo. To zna\u010di da mora da pro\u0111e mesec dana od dana kada ste zasnovali radni odnos da biste mogli da tra\u017eite od poslodavca da Vas pusti na godi\u0161nji odmor<\/strong>. To naravno ne zna\u010di da poslodavac ve\u0107 posle mesec dana trajanja radnog odnosa mora da Vam dozvoli kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Ovo samo zna\u010di, a imaju\u0107i u vidu da prema zakonu poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>, da tek nakon mesec dana trajanja radnog odnosa zaposleni sti\u010de mogu\u0107nost da koristi godi\u0161nji odmor.<\/strong> Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini<\/strong> zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana<\/strong>. Poslodavac mora da ima utvr\u0111ene kriterijume za uve\u0107anje<\/strong> i ne mo\u017ee svima da odredi zakonski minimum od 20 radnih dana.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pri utvr\u0111ivanju du\u017eine godi\u0161njeg odmora radna nedelja ra\u010duna se kao pet radnih dana<\/strong>, bez obzira \u0161to kod mnogih poslodavaca ona traje 6 radnih dana, jer se radi i vikendom. <\/strong>Primera radi, ako se donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru za 10 radnih dana sa po\u010detkom od ponedeljka, zaposlenom bi prvi radni dan bio ponedeljak nakon \u0161to pro\u0111u dve kalendarske sedmice. Povratak na rad ne bi mogao biti u subotu ili nedelju, \u010dak i ako se kod poslodavca radi vikendom. Jedna kalendarska sedmica se ra\u010duna kao 5 dana godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, ne mo\u017ee se ura\u010dunati u godi\u0161nji odmor: praznici koji su neradni dani<\/strong>, pla\u0107eno odsustvo<\/strong> (npr. zbog davanja krvi) i bolovanje<\/strong>. Ako je zaposleni za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora privremeno spre\u010den za rad iz zdravstvenih razloga – ima pravo da po isteku bolovanja nastavi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora..<\/p>\n\n\n\n Iz prethodno istaknutog zaklju\u010dujemo slede\u0107e: godi\u0161nji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uklju\u010duju\u0107i i vikend); u godi\u0161nji odmor se ne mogu ra\u010dunati praznici, pla\u0107eno odsustvo i bolovanje<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Naravno, sve navedeno va\u017ei za zaposlenog koji je u radnom odnosu u toku cele kalendarske godine<\/strong>. Zakon o radu propisuje da u godini u kojoj zasniva radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, <\/strong>zaposleni nema pravo na ceo godi\u0161nji odmor, ve\u0107 na dvanaestinu punog godi\u0161njeg odmora<\/strong> za svaki mesec dana rada<\/strong>. Primera radi, ako poslodavac primenjuje zakonski minimum od 20 radnih dana odmora, jedna dvanaestina bi bila 1.66 radnih dana za mesec dana rada. Ako bi zaposleni u nekoj kalendarskoj godini radio samo 3 meseca (jer je npr. po\u010deo da radi 1. oktobra) imao bi 5 radnih dana godi\u0161njeg odmora za tu godinu.<\/p>\n\n\n\n Kada pro\u0111e mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa stekli ste pravo da se obratite poslodavcu zahtevom za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Kao \u0161to smo ve\u0107 istakli, to ne zna\u010di da poslodavac mora odmah da Vas pusti na godi\u0161nji odmor. \u0160to se ti\u010de odre\u0111ivanja vremena kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, zakon je ovo ovla\u0161\u0107enje dao poslodavcu u ruke kada je propisao da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.<\/em> Dobra praksa je da se ipak postigne dogovor sa zaposlenim, odnosno da se saslu\u0161aju predlozi radnika, pa shodno tome napravi raspored kori\u0161\u0107enja godi\u0161njih odmora. Ponavljamo, na kraju raspored ipak utvr\u0111uje poslodavac. Nijedna zakonska odredba ne obavezuje poslodavca da uva\u017ei zahtev zaposlenog u pogledu vremena i rasporeda kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. Ako ne odobri zaposlenom kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u terminu koji je zaposleni tra\u017eio, poslodavac ne kr\u0161i nijedan zakon, niti \u010dini prekr\u0161aj<\/strong>. Da li ipak postoje ograni\u010dena za poslodavca u pogledu odre\u0111ivanja termina kori\u0161\u0107enja odmora? Da, jer zakon odre\u0111uje okvirna pravila za to koja poslodavac mora po\u0161tovati.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac, iako zakonom ovla\u0161\u0107en da odre\u0111uje termin kori\u0161\u0107enja godi\u0161njg odmora, ima odre\u0111ena zakonska ograni\u010denja u tom pogledu.<\/p>\n\n\n\n Naime, Zakon o radu je jasan<\/strong>: mogu\u0107e je godi\u0161nji odmor koristiti jednokratno ili u vi\u0161e delova. Ako koristi jednokratno – ceo odmor se iskoristi u godini za koju je odobren. Ukoliko zaposleni koristi godi\u0161nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine<\/strong>. Izuzetak<\/strong>: zaposleni koji nije koristio \u010dak ni prvi deo godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini zbog kori\u0161\u0107enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Dakle, jedino u ovom slu\u010daju je mogu\u0107a situacija da se ceo odmor za 2023. godinu iskoristi tokom 2024. godine, ali najkasnije do 30. juna. U prethodnom delu teksta smo konstatovali da je poslodavac zakonom ovla\u0161\u0107en da odre\u0111uje termin kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, uz odre\u0111ena zakonska ograni\u010denja u tom pogledu. Kada prethodno konsultuje zaposlenog o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, poslodavac donosi re\u0161enje<\/strong> o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora kojim odre\u0111uje tri stvari:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovde napominjemo i slede\u0107e: ako poslodavac re\u0161enjem odlu\u010di da se odmor koristi u delovima, a ne jednokratno, prilikom svakog slede\u0107eg kori\u0161\u0107enja preostalih delova odmora, svaki put mora da donese novo re\u0161enje<\/strong> o termnu kori\u0161\u0107enja drugog, i eventualno nekog narednog dela odmora.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e isti\u010demo da ako se radi o godini zasnivanja radnog odnosa, u kojoj zaposleni ima srazmeran, a ne ceo godi\u0161nji odmor, a taj srazmerni odmor je kra\u0107i od dve radne nedelje, mora da se iskoristi jednokratno u toj godini za koju pripada. Ovo iz razloga jer pvi deo mora da bude bar dve radne nedelje.<\/p>\n\n\n\n Ako je srazmerna odmor du\u017ei od deset radnih dana, onda mo\u017ee da se koristi i u delovima, ali prvi deo od dve sedmice mora u toj godini za koju pripada odmor.<\/p>\n\n\n\n Napominjemo i da poslodavac ne mora da \u010deka da zaposleni \u201czaradi\u201d odmor da bi ga odobrio. Primera radi, ako zaposleni zasnuje radni odnos u julu, poslodavac mo\u017ee ve\u0107 npr u septembru da mu odobri srazmeran godi\u0161nji odmor jednokratno, u celosti, ta\u010dno onoliko koliko dana mu pripada do 31.decembra, bez obzira \u0161to jo\u0161 uvek zaposleni nije \u201czaradio\u201d sve te dane odmora.<\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje se zaposlenom dostavlja <\/strong>u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je du\u017ean da to re\u0161enje dostavi i u pisano formi, najkasnije 15 dana pre datuma odre\u0111enog za po\u010detak kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/strong> Izuzetno, ako se godi\u0161nji odmor koristi na zahtev zaposlenog, re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora poslodavac mo\u017ee dostaviti i neposredno pre kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju kori\u0161\u0107enja kolektivnog godi\u0161njeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac mo\u017ee da donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, \u010dime se smatra da je re\u0161enje uru\u010deno zaposlenima.<\/p>\n\n\n\n Odgovor na pitanje iz ovog podnaslova je potvrdan, ali poslodavac mora da po\u0161tuje zakonske rokove kada je re\u010d o izmenama termina kori\u0161\u0107enja odmora. Na kraju je va\u017eno naglasiti da je pravo na godi\u0161nji odmor jedno od osnovnih prava zaposlenog<\/strong> prema Zakonu o radu, pa ga se zaposleni ne mo\u017ee odre\u0107i, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom,<\/strong> osim u slu\u010daju neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora kod prestanka radnog odnosa. Usred smo sezone godi\u0161njih odmora, \u0161to povla\u010di mnoga pitanja u vezi sa ostvarivanjem ovog prava zaposlenog. Ovim tekstom poku\u0161a\u0107emo da u najkra\u0107im crtama defini\u0161emo osnovna pravila koja poslodavci moraju po\u0161tovati u vezi sa trajanjem, rokovima i na\u010dinom kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. I \u0160ta ka\u017ee zakon? Zaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":6801,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\n
Pre nego pro\u0111e mesec dana rada zaposleni ne mo\u017ee od poslodavca da tra\u017ei da ga pusti na godi\u0161nji odmor, jer jo\u0161 nije stekao pravo kori\u0161\u0107enja istog.<\/p>\n\n\n\nII Koliko traje godi\u0161nji odmor?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu<\/strong> kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu <\/strong>(radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih).<\/strong> Zakon time obavezuje poslodavca na slede\u0107e: prvo – da po\u0161tuje pravilo da godi\u0161nji odmor traje najmanje 20 radnih dana za celu kalendarsku godinu<\/strong>; i drugo – kriterijume za uve\u0107anje tog minimuma od 20 radnih dana poslodavac sam utvr\u0111uje kroz op\u0161ti akt (kolektivni ugovor sa zaposlenima ili pravilnik) ili kroz ugovor o radu.<\/p>\n\n\n\nIII Poslodavac odlu\u010duje <\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Prema tome, poslodavac odlu\u010duje, shodno potrebama organizacije posla, kada \u0107e pustiti zaposlenog na godi\u0161nji odmor. On jeste du\u017ean da pre odre\u0111ivanja datuma odlaska na odmor i povratka sa istog, saslu\u0161a zaposlenog o njegovim \u017eeljama, to jest da ga konsultuje, ali je sama odluka isklju\u010divo na poslodavcu. <\/p>\n\n\n\nIV Ograni\u010denja za poslodavca <\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Uzmimo za primer teku\u0107u 2023. godinu.
Ukoliko zaposleni koristi godi\u0161nji odmor jednokratno, mora mu se obezbediti da ga u celosti iskoristi u 2023. godini. Ako ga koristi u delovima, pravila su slede\u0107e: prvi deo godi\u0161njeg odmora za 2023. godinu, u trajanju od najmanje dve cele radne nedelje, poslodavac treba da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31.12.2023. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2024. godine.<\/p>\n\n\n\n
Ako zbog porodiljskog pro\u0111e 30. jun 2024. godine, a godi\u0161nji odmor za 2023. godinu nije iskori\u0161\u0107en, poslodavac nije du\u017ean da ga obezbedi posle 30. juna 2024. godine. U tom slu\u010daju bi godi\u0161nj odmor za 2023. godinu \u201epropao\u201c zbog objektivnih okolnosti, za koje poslodavac nije odgovoran i ne \u010dini bilo kakav prekr\u0161aj, odnosno nije du\u017ean da isplati naknadu \u0161tete <\/p>\n\n\n\nV Re\u0161enje<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
VI Izmena re\u0161enja<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Tako poslodavac mo\u017ee da izmeni vreme odre\u0111eno za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora<\/strong> ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora<\/strong>. Imaju\u0107i u vidu navedeno, name\u0107e se zaklju\u010dak da poslodavac ne mo\u017ee da Vam prekine godi\u0161nji odmor i da Vas pozove da se vratite na rad iako nije proteklo vreme kori\u0161\u0107enja utvr\u0111eno re\u0161enjem o godi\u0161njem odmoru. Kada ve\u0107 zapo\u010dnete sa kori\u0161\u0107enjem odmora, rok za izmenu termina kori\u0161\u0107enja je protekao i poslodavac nema vi\u0161e zakosnku mogu\u0107nost da ga izmeni.<\/p>\n\n\n\nVII Ne mo\u017eete se odre\u0107i odmora<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Dakle, ne mo\u017ee se ponuditi zaposlenom da mu se umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010dana naknada, niti da mu se godi\u0161nji odmor zameni kakvim drugim pravom ili privilegijom. Sve i kad bi zaposleni zaista tako \u017eeleo, pa u tom smislu potpi\u0161e izjavu ili sporazum sa poslodavcem kojim se on odri\u010de prava na godi\u0161nji odmor ili mu se to pravo menja novcem ili nekim drugim pravom, takav akt ne bi imao pravnu snagu.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"