Odredbama Zakona o radu, koje ure\u0111uju prestanak radnog odnosa, poslodavcima se name\u0107u odre\u0111ene obaveze prilikom davanja otkaza zaposlenom. Pritom, poslodavac mora strogo da po\u0161tuje otkaznu proceduru. <\/p>\n\n\n\n
Ukoliko do otkaza do\u0111e mimo razloga koje zakon propisuje, ili se otkazni postupak ne sprovede u skladu sa zakonom, re\u0161enje o otkazu mo\u017ee na sudu da bude poni\u0161teno kao nezakonito.<\/p>\n\n\n\n
S druge strane, ukoliko zaposleni \u017eeli da otka\u017ee ugovor o radu, on to mo\u017ee da u\u010dini u svakom trenutku i ne mora da ima posebne razloge za to<\/strong>. Dovoljno je da svoju odluku preto\u010di u pisanu izjavu o otkazu i da istu dostavi poslodavcu. Jedina obaveza koju ima jeste da poslodavca na vreme upozna sa svojom odlukom, kako bi mu ostavio vremena da prona\u0111e adekvatnu zamenu, odnosno da po\u0161tuje otkazni rok.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta ako date otkaz, pa se predomislite u vezi sa tim i \u017eelite da Vas poslodavac primi nazad na posao? Da li je on na to obavezan ili mo\u017ee da odlu\u010di da ne prihvati Va\u0161 povratak na posao? To su pitanja na koja \u0107emo poku\u0161ati da damo odgovor u ovom tekstu. Da bismo to u\u010dinili, moramo se osvrnuti na zakonske odredbe o otkazu od strane zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n Kada je u pitanju otkaz ugovora radu od strane zaposlenog, Zakon o radu propisuje slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n 1. Zaposleni ima pravo da poslodavcu otka\u017ee ugovor o radu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n 2. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku<\/strong>,<\/p>\n\n\n\n 3. Izjavu o otkazu zaposleni dostavlja poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ovaj period od 15 dana zakon naziva otkazni rok<\/strong>. Op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu mo\u017ee da se utvrdi du\u017ei otkazni rok, ali ne du\u017ei od 30 dana.<\/p>\n\n\n\n Prema citiranim zakonskim odredbama, pravo je zaposlenog da u bilo kom trenutku otka\u017ee ugovor o radu poslodavcu<\/strong>, bez navo\u0111enja razloga za to. Poslodavac nema nijedan na\u010din da primora zaposlenog da ostane da radi. <\/strong>S druge strane,Zakon o radu zaposlenom <\/strong>koji namerava da napusti poslodavca name\u0107e samo jednu obavezu-da ispo\u0161tuje otkazni rok.<\/strong> On to \u010dini time \u0161to pisanu izjavu o otkazu dostavlja poslodavcu<\/strong> u roku<\/strong> koji je propisan op\u0161tim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu, s tim da poslodavac ne mo\u017ee da propi\u0161e da je otkazni rok du\u017ei od 30 dana. Ukoliko poslodavac propi\u0161e du\u017ei otkazni rok od 30 dana, ili uop\u0161te ne propi\u0161e koliko traje otkazni rok, primenjuje se zakonska odredba po kojoj traje 15 dana.<\/p>\n\n\n\n Zakon pre svega propisuje obaveznu pisanu formu izjave zaposlenog o otkazu ugovora o radu<\/strong>. Prema tome, prvi preduslov da izjava o otkazu od strane zaposlenog bude pravno valjana jeste da bude u pisanoj formi. To zna\u010di da usmeni otkaz, otkaz telefonskom porukom i sli\u010dno-ne zadovoljava uslov pisane forme. Pisana forma \u0161titi i zaposlenog, ali i poslodavca, ba\u0161 u slu\u010daju eventualnog \u201epredomi\u0161ljanja\u201c zaposlenog ili sudskog spora<\/p>\n\n\n\n Dalje, ta izjava mora da bude izri\u010dita, kategori\u010dna, jasna i nedvosmislena.<\/strong> Ne sme da ostavlja prostor za dvostruka tuma\u010denja, to jest iz iste mora biti apsolutno jasna namera zaposlenog da otka\u017ee ugovor o radu.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, na strani zaposlenog koji daje otkaz ne sme da postoji tzv.mana volje.<\/strong> To najpre zna\u010di da zaposleni <\/strong>koji daje jednu takvu izjavu mora da bude u potpunosti ura\u010dunljiv <\/strong>u momentu njenog sastavljanja i predaje poslodavcu. Dakle-mora da bude sposoban da shvati zna\u010daj te izjave i sposoban da upravlja svojim postupcima<\/strong>. Potom, ne sme da postoji pritisak na zaposlenog<\/strong> kojim bi se on naterao da jednu takvu izjavu preda. Bilo kakav pritisak na zaposlenog, u vidu primene sile, pretnja ili iznu\u0111ivanje davanja otkaza je protivpravan. U najkra\u0107em-izjava volje zaposlenog mora biti slobodna, a eventualno postojanje mane u volji izjavu zaposlenog \u010dine ru\u0161ljivom, a time i otkaz nezakonitim.<\/p>\n\n\n\n Shodno svemu navedenom, zaposleni koji \u017eeli da otka\u017ee ugovor o radu mora da u\u010dini slede\u0107e: da najpre sastavi izjavu o otkazu u pisanoj formi.<\/strong> Izjava bi obavezno trebala da sadr\u017ei deo kojim se jasno iskazuje namera da<\/strong> se otka\u017ee ugovor o radu. Najsigurnije je to u\u010diniti formulacijom iz zakona: samu izjavu nasloviti kao \u201cizjava zaposlenog o otkazu ugovora o radu\u201c.<\/strong> Tako\u0111e, u samom tekstu izjave izri\u010dito naglasiti da se \u201cotkazuje ugovor o radu\u201d<\/strong> i navesti ta\u010dan datum prestanka radnog odnosa<\/strong>. Na kraju, izjavu treba datirati, obavezno svojeru\u010dno potpisati i sastaviti je u dva primerka<\/strong>-jedan za zaposlenog i jedan za poslodavca. Jedan primerak tako sa\u010dinjene izjave o otkazu treba predati poslodavcu i tom prilikom zahtevati da poslodavac (ovla\u0161\u0107eno lice-direktor, zaposleni koji je ovla\u0161\u0107en za prijem pismena itd) potvrdi prijem izjave<\/strong> na primerku izjave koji uaposleni zadr\u017eava za sebe. Na primerku izjave koji zadr\u017eava zaposleni, koji je dokaz da je izjava o otkazu predata poslodavcu, treba da stoji datum prijema i potpis lica ovla\u0161\u0107enog za prijem. Mo\u017ee se izjava poslati i preporu\u010denom po\u0161tom, gde \u0107e povratnica biti dokaz da je izjava poslata u pisanoj formi.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de po\u0161tovanja otkaznog roka, nave\u0161\u0107emo primer: ako zaposleni namerava da mu radni odnos prestane poslednjeg dana meseca septembra, koji ima 30 dana, a poslodavac je u ugovoru o radu stavio odredbu da je otkazni rok 30 dana, zaposleni mora izjavu o otkazu dostaviti najkasnije 31. avgusta. Ukoliko to ne u\u010dini i zbog takog postupka poslodavac pretrpi \u0161tetu, on bi mogao da tu\u017ei zaposlenog za nastalu \u0161tetu. U takvom sudskom postupku poslodavac bi morao da doka\u017ee da je \u0161teta nastala kao posledica nepo\u0161tovanja otkaznog roka. To ne bi bilo lako na sudu dokazati, ali nema potrebe za rizikom i najsigurnije je ispo\u0161tovati otkazni rok.<\/p>\n\n\n\n Pisana izjava zaposlenog o otkazu ugovora o radu stupa na snagu, to jest proizvodi pravno dejstvo, od momenta dostavljanja poslodavcu<\/strong>. Kao \u0161to smo rekli, poslodavac nema pravni mehanizam da spre\u010di stupanje na snagu jedne takve izjave jer je zaposleni slobodan da u svakom trenutku otka\u017ee ugovor o radu poslodavcu.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, s druge strane, ako se zaposleni predomisli nakon \u0161to je ve\u0107 predao valjanu izjavu o otkazu poslodavcu, dejstvo izjave se mo\u017ee ugasiti jedino voljom, odnosno pristankom poslodavca<\/strong>. Dakle, izjava o otkazu je neopoziva i jednom dostavljena ne mo\u017ee se povu\u0107i. Preciznije, ne mo\u017ee se povu\u0107i bez saglasnosti poslodavca. Izjava o otkazu ugovora o radu-jednostrana izjava volje koju je zakon propisao kao osnov za prestanak radnog odnosa, po\u010dinje da proizvodi pravno dejstvo u momentu prijema od strane poslodavca<\/strong>. To zna\u010di da je otkaz nastupio momentom prijema izjave od strane poslodavca, to jest pravna posledica koja se sastoji u prestanku radnog odnosa je nastala u onom trenutku kada poslodavac primi izjavu zaposlenog o otkazu.<\/strong> Od tog trenutka, da bi se opozvalo to pravno dejstvo, vi\u0161e nije dovoljna jednostrana izjava volje zaposlenog, ve\u0107 je potrebna i saglasnost ovla\u0161\u0107eng lica poslodavca za tako ne\u0161to. Bez saglasnosti poslodavca zaposleni ne mo\u017ee da opozove svoju izjavu o otkazu.<\/strong> Zbog toga, zaposleni mora da bude jako oprezan, da dobro porimisli pre nego izjavu o otkazu preda poslodavcu, jer se nakon toga ne mo\u017ee predomislit bez saglasnosti poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac u ve\u0107ini slu\u010dajeva donosi pisano re\u0161enje o otkazu, koje je deklarativnog karaktera, \u0161to zna\u010di da ovo re\u0161enje nije obavezno i da se ovim re\u0161enjem samo konstatuje \u010dinjenica da je otkaz nastupio na osnovu izjave zaposlenog o otkazu. Osnov prestanka radnog odnosa je pisana izjava zaposlenog, tako da dono\u0161enje re\u0161enja nema uticaja na nastupanje pravnog dejstva otkaza.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Odredbama Zakona o radu, koje ure\u0111uju prestanak radnog odnosa, poslodavcima se name\u0107u odre\u0111ene obaveze prilikom davanja otkaza zaposlenom. Pritom, poslodavac mora strogo da po\u0161tuje otkaznu proceduru. Ukoliko do otkaza do\u0111e mimo razloga koje zakon propisuje, ili se otkazni postupak ne sprovede u skladu sa zakonom, re\u0161enje o otkazu mo\u017ee na sudu da bude poni\u0161teno kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":6986,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI Otkaz od strane zaposlenog i otkazni rok<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
II Kako izjava postaje punova\u017ena?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
III Kako i kada se predaje izjava o otkazu?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
IV Izjava o otkazu <\/strong><\/h2>\n\n\n\n