Pravo na godi\u0161nji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenog. Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantuju\u0107i pravo na rad, jem\u010di i pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor (GO).<\/p>\n\n\n\n
S obzirom na tako definisanu nepovredivost prava na godi\u0161nji odmor, postavlja se pitanje \u0161ta ako, ipak, zbog odre\u0111enih okolnosti ostane neiskori\u0161\u0107en godi\u0161nji odmor?<\/strong> <\/p>\n\n\n\n U ovom tekstu poku\u0161a\u0107emo da damo odgovor upravo na ovo pitanje i da defini\u0161emo uslove i na\u010dine pod kojima se pla\u0107a naknada za neiskori\u0161\u0107ene dane godi\u0161njeg odmora.<\/strong> Pre toga, podseti\u0107emo se osnovnih zakonskih pravila vezanih za godi\u0161nji odmor.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, ra\u010dunaju\u0107i tu i eventualno bolovanje i pla\u0107eno odsustvo. To naravno ne zna\u010di da poslodavac posle mesec dana trajanja radnog odnosa mora dozvoliti kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, s obzirom da prema zakonu poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, ova zakonska odredba samo zna\u010di da tek nakon mesec dana trajanja radnog odnosa zaposleni sti\u010de mogu\u0107nost da koristi godi\u0161nji odmor.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.<\/strong> Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n Po Zakonu o radu, u godini u kojoj zaposleni zasniva radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, on prakti\u010dno ne radi celu kalendarsku godinu, te za istu nema pravo na ceo godi\u0161nji odmor, ve\u0107 na dvanaestinu punog godi\u0161njeg odmora za svaki mesec dana rada. Primera radi, ako za celu godinu zaposleni ima pravo na 24 radna dana odmora, jedna dvanaestina bi bila dva radna dana za ceo mesec rada.<\/strong> Ako bi zaposleni u nekoj kalendarskoj godini radio samo \u0161est meseci (jer je npr.<\/ins> po\u010deo da radi 01. jula) pripalo bi mu 12 radnih dana godi\u0161njeg odmora za tu godinu.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu je jasan u pogledu rasporeda kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora: mogu\u0107e ga je koristiti jednokratno ili u vi\u0161e delova<\/strong>. Ukoliko zaposleni koristi godi\u0161nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Tako se preostali godi\u0161nji odmor za 2023. godinu, koji ne bude iskori\u0161ten do 31. decembra teku\u0107e godine, mora iskoristiti najkasnije do 30. juna 2024. godine. Prema tome, krajnji rok za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmoraza 2023. godinu je 30.jun 2024. godine.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o odre\u0111ivanju vremena kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, zakonodavac je ovo ovla\u0161\u0107enje u potpunosti dao poslodavcu u ruke. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.<\/em> Prema tome, nije potreban zahtev zaposlenog, ve\u0107 poslodavac re\u0161enjem sam odlu\u010duje, shodno organizaciji posla, kada \u0107e pustiti zaposlene na godi\u0161nji odmor.<\/strong> On je du\u017ean jedino da saslu\u0161a zaposlenog o njegovim \u017eeljama<\/strong> u tom pogledu, to jest da ga konsultuje.<\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora zaposlenom se dostavlja u elektronskoj formi, a poslodavac je na zahtev zaposlenog du\u017ean da to re\u0161enje dostavi i u pisanoj formi, najkasnije 15 dana pre datuma odre\u0111enog za po\u010detak kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju kori\u0161\u0107enja kolektivnog godi\u0161njeg odmora kod poslodavca re\u0161enje se isti\u010de na oglasnoj tabli<\/strong>, najmanje 15 dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Izuzetno, ako se godi\u0161nji odmor koristi na zahtev zaposlenog, re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora poslodavac mo\u017ee dostaviti i neposredno pre kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo u uvodu rekli, zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, to pravo mu se ne mo\u017ee uskratiti, niti zameniti nov\u010danom naknadom. Kada bi zaposleni zaista \u017eeleo da mu se umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010dana naknada pa se u tom smislu potpi\u0161e izjava ili sporazum izme\u0111u zaposlenog i poslodavca<\/strong> kojim se on odri\u010de prava na godi\u0161nji odmor ili mu se to pravo menja nekim drugim pravom ili nov\u010danom isplatom, takav akt ne bi imao pravnu snagu. Prema tome, bilo da se to \u010dini na nagovor poslodavca, bilo da se radi o stvarnoj \u017eelji zaposlenog, taj dokument bi bio ni\u0161tav<\/strong>. Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, mo\u017ee se re\u0107i da je logi\u010dno pitanje: kako Zakon o radu uop\u0161te mo\u017ee da predvidi isplatu nov\u010dane naknade umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, ako Ustav zabranjuje zamenu godi\u0161njeg odmora nov\u010danom naknadom? Pravo na nov\u010danu naknadu zbog neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora zakon defini\u0161e na slede\u0107i na\u010din: u slu\u010daju prestanka radnog odnosa, poslodavac je du\u017ean da zaposlenom koji nije iskoristio godi\u0161nji odmor u celini ili delimi\u010dno, isplati nov\u010danu naknadu<\/strong> umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora<\/strong>. Ova naknada ima karakter naknade \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac je shodno navedenom du\u017ean da isplati naknadu za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa<\/strong> i to: za svaki dan neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora u visini prose\u010dne zarade zaposlenog po jednom danu, koja je ostvarena u prethodnih 12 meseci kod tog poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Primera radi, ako zaposleni iznenada da otkaz, pritom po\u0161tuju\u0107i zakonski otkazni rok od 15 dana, a ostalo mu je, na primer, tri nedelje neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora, poslodavac nema objektivnu mogu\u0107nost da obezbedi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Za takve slu\u010dajeve zakonodavac je propisao obavezu naknade \u0161tete. Ne postoji niti jedna druga situacija dopu\u0161tena zakonom u kojoj bi isplata novca zamenila godi\u0161nji odmor<\/strong>. Kao \u0161to smo ve\u0107 rekli, zakon propisuje da \u201eu slu\u010daju prestanka radnog odnosa, poslodavac je du\u017ean da zaposlenom koji nije iskoristio godi\u0161nji odmor u celini ili delimi\u010dno, isplati nov\u010danu naknadu umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, koja ima karakter naknade \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n \u010clanom 175. Zakona o radu su propisani razlozi za prestanak radnog odnosa:<\/p>\n\n\n\n Radni odnos prestaje:<\/p>\n\n\n\n 1) istekom roka za koji je zasnovan;<\/p>\n\n\n\n 2) kad zaposleni navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni druk\u010dije ne sporazumeju;<\/p>\n\n\n\n 3) sporazumom izme\u0111u zaposlenog i poslodavca;<\/p>\n\n\n\n 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;<\/p>\n\n\n\n 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mla\u0111eg od 18 godina \u017eivota;<\/p>\n\n\n\n 6) smr\u0107u zaposlenog;<\/p>\n\n\n\n 7) u drugim slu\u010dajevima utvr\u0111enim zakonom<\/p>\n\n\n\n \u010cesto se u praksi javlja dilema da li osnov prestanka radnog odnosa ima uticaj na naknadu \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor. Kako je u \u010dlanu 76. stav 1. Zakona o radu propisano da je u slu\u010daju prestanka radnog odnosa poslodavac du\u017ean da zaposlenom koji nije iskoristio godi\u0161nji odmor u celini ili delimi\u010dno, isplati nov\u010danu naknadu umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, bez preciziranja o kom osnovu prestanka se radi, name\u0107e se zaklju\u010dak da naknada \u0161tete zbog nekori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora ne zavisi od osnova prestanka radnog odnosa.<\/strong> Na\u010delno, poslodavac je du\u017ean da zaposlenom za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor isplati nov\u010danu naknadu, bez obzira na to koji je osnov prestanka radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Naravno, ukoliko bi osnov prestanka radnog odnosa bila smrt zaposlenog, ne postoji obaveza poslodavca da isplati naslednicima zaposlenog naknadu \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor. Imaju\u0107i u vidu da je radni odnos prestao smr\u0107u zaposlenog, kao i da zaposleni za \u017eivota nije stekao pravo na isplatu naknade \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor, poslodavac nije u obavezi da isplati naknadu \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor njegovim naslednicima.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo ve\u0107 napomenuli, naknada za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor ima karakter naknade \u0161tete. Me\u0111utim, sva pitanja u vezi naknade \u0161tete ure\u0111uje Zakon o obligacionim odnosima, a n Zakon o radu.<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o osnovama odgovornosti za prouzrokovanu \u0161tetu, Zakon o obligacionim odnosima propisuje da svako ko drugome prouzrokuje \u0161tetu du\u017ean je da je nadoknadi, ukoliko ne doka\u017ee da je \u0161teta nastala bez njegove krivice<\/strong>. Dalje ka\u017ee, za \u0161tetu se, bez obzira na krivicu, odgovara i u drugim slu\u010dajevima predvi\u0111enim zakonom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n O naknadi materijalne \u0161tete isti zakon ka\u017ee da je odgovorno lice du\u017eno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego \u0161to je \u0161teta nastala, a ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja nije mogu\u0107e ili ne uklanja \u0161tetu, odgovorno lice du\u017eno je da ostatak \u0161tete nadoknadi u novcu. Kod naknade \u0161tete zbog neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora uspostavljanje ranijeg stanja nije mogu\u0107e i umesto toga vr\u0161i se isplata u novcu.<\/p>\n\n\n\n Kada razmotrimo sve citirane zakonske odredbe, relevantne za ovu vrstu \u0161tete, razli\u010diti pravci tuma\u010denja daju dva mogu\u0107a odgovora o krivici kao nu\u017enom uslovu za odgovornost poslodavca za \u0161tetu:<\/p>\n\n\n\n – Prva struja smatra da formulacija \u201eko drugome prouzrokuje \u0161tetu du\u017ean je naknaditi je, ukoliko ne doka\u017ee da je \u0161teta nastala bez njegove krivice\u201d name\u0107e zaklju\u010dak da se poslodavac osloba\u0111a obaveze isplate naknade \u0161tete ako doka\u017ee da je \u0161teta nastala bez njegove krivice. <\/em>Ukoliko bi se i prihvatilo ovakvo tuma\u010denje, ono bi prakti\u010dno ostavilo mogu\u0107nost da se poslodavac oslobodi obaveze isplate naknade za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor samo u dve situacije: – Druga struja zastupa tezu da formulacija po kojoj se \u201eza \u0161tetu bez obzira na krivicu odgovara i u drugim slu\u010dajevima predvi\u0111enim zakonom\u201d <\/em>zna\u010di da, ako je Zakon o radu propisao takav slu\u010daj, a sam nije predvideo krivicu kao uslov (a ranije je to \u010dinio), onda se mo\u017ee govoriti o obavezi isplate naknade \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor, bez obzira na krivicu. Pravo na godi\u0161nji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenog. Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantuju\u0107i pravo na rad, jem\u010di i pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor (GO). Prema najvi\u0161em pravnom aktu Srbije pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor spada u neotu\u0111ivo ustavno pravo zaposlenih. Ovog prava zaposleni se ne […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":7111,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\n
Prema najvi\u0161em pravnom aktu Srbije pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor spada u neotu\u0111ivo ustavno pravo zaposlenih<\/strong>. Ovog prava zaposleni se ne mo\u017ee odre\u0107i, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti<\/strong>, jer je odmor neophodan u sklopu oporavka ljudskog organizma od rada.
<\/ins>Zbog svega toga nije mogu\u0107a zamena godi\u0161njeg odmora nekom nov\u010danom naknadom<\/strong>, jer ona ne bi slu\u017eila svrsi koju ostvaruje godi\u0161nji odmor.<\/p>\n\n\n\nI Pravo na odmor i koliko traje?<\/h2>\n\n\n\n
II Kada se koristi i ko odlu\u010duje?<\/h2>\n\n\n\n
III Neotu\u0111ivost prava na GO<\/h2>\n\n\n\n
Svaka izjava zaposlenog ili sporazum izme\u0111u zaposlenog i poslodavca, kojim se zaposleni odri\u010de prava na godi\u0161nji odmor, uz zamenu za neko drugo pravo\/privilegiju (ili \u010dak i bez toga), protivna je Ustavu i ne proizvodi pravno dejstvo.<\/p>\n\n\n\nIV Izuzetna obaveza naknade \u0161tete<\/h2>\n\n\n\n
Odgovor se krije u tome da u odre\u0111enoj – izuzetnoj situaciji, zbog okolnosti iznenadnog prestanka radnog odnosa, kada nema objektivnih uslova da se iskoristi preostali godi\u0161nji odmor, Zakon o radu odre\u0111uje da se u tom slu\u010daju mora platiti naknada za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor. Nemogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora usled prestanka radnog odnosa jedini je slu\u010daj kada zakon <\/strong>dopu\u0161ta, odnosno u ovoj situaciji i obavezuje, da se zaposlenom umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010dana naknada<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n
Zakonodavac je time \u017eeleo da spre\u010di praksu koja bi se mo\u017eda pojavila kod odre\u0111enih poslodavaca, a to je ne\u0161to \u0161to bi pri\u017eeljkivali i neki zaposleni, da se daje novac umesto da se obezbedi godi\u0161nji odmor.
Odmor (u toku rada, dnevni, nedeljni i godi\u0161nji odmor) ima svoju svrhu koju novac ne mo\u017ee da zameni – relaksiranje od svakodnevnih radnih obaveza, sve u cilju o\u010duvanja op\u0161teg zdravlja i radne sposobnosti.
Nije u interesu zaposlenih da im se daje novac umesto odmora, te tako ne\u0161to zakonom nije propisano kao mogu\u0107nost.
Ukoliko se ipak desi da poslodavac nije obezbedio kori\u0161\u0107enje pripadaju\u0107eg godi\u0161njeg odmora zaposlenom, poslodavac mo\u017ee dvostruko odgovarati – za prekr\u0161aj propisan Zakonom o radu, za koji pla\u0107a gore pomenutu nov\u010danu kaznu i po eventualnoj tu\u017ebi zaposlenog za naknadu \u0161tete po op\u0161tim pravilima o odgovornosti za \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\nV Razlog prestanka radnog odnosa<\/h2>\n\n\n\n
VI Osnov odgovornosti za \u0161tetu<\/h2>\n\n\n\n
– za slu\u010daj iznenadnog otkaza od strane zaposlenog, koji pritom ne po\u0161tuje otkazni rok i
– za slu\u010daj prestanka radnog odnosa kome je prethodilo bolovanje toliko dugo da objektivno nije bilo vremena za dono\u0161enje re\u0161enja o godi\u0161njem odmoru.
Samo u tim situacijama mo\u017eemo govoriti o potpunom odsustvu krivice poslodavca.<\/em>
Svaka druga situacija podrazumeva odre\u0111eni nivo krivice poslodavca<\/strong>, jer on svojim re\u0161enjem odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja odmora, te ako to ne u\u010dini na vreme, a radni odnos prestane – obavezan je isplatiti naknadu \u0161tete za neiskori\u0161\u0107ene dane godi\u0161njeg odmora zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n
Na ovom tragu su uglavnom i mi\u0161ljenja Ministarstva za rad, iako ista po zakonu nisu pravno obavezuju\u0107a.<\/em> Me\u0111utim, ostaje otvoreno pitanje kakav bi stav zauzeo sud u eventualnom postupku za naknadu \u0161tete i praksa bi se razlikovala, a spram ratli\u010ditog \u010dinjeni\u010dnog stanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"