– Moram da budem po\u0161ten i da ka\u017eem da ja ne \u017eivim samo od ovog posla, ve\u0107 i od penzije koju sam zaradio rade\u0107i u Narodnoj banci Srbije. Ali, bez obzira na to, kao i na \u010dinjenicu da ovaj posao zahteva prili\u010dna ulaganja, odnosno infrastrukturu koju sam ja ve\u0107 imao, zahteva i ma\u0161ine i neku opremu, ukoliko pravite dobru rakiju i imate kupce, zarada je zagarantovana<\/strong> – ka\u017ee Milutin za Infostud, navode\u0107i da se u biznis sa rakijom ne mo\u017ee ulaziti bez nekoliko desetina hiljada evra<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n – Da smo supruga i ja mla\u0111i mogli bismo da pro\u0161irimo posao, ali ovako ja se nadam da \u0107e moja deca za koju godinu preuzeti, pa onda naravno u skladu sa modernim vremenima i tehnologijom sve to podi\u0107i na vi\u0161i nivo – ka\u017ee Krstaji\u0107 koji je svoju firmu registrovao 2017. a sa prodajom rakije po\u010deo naredne godine. <\/p>\n\n\n\n On dodaje i da je prednost \u0161to rakija nema rok trajanja, odnosno \u0161to joj kvalitet i cena rastu sa protokom vremena.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima Privredne komore Srbije u na\u0161oj zemlji se godi\u0161nje proizvede oko 50 miliona litara rakije, od \u010dega 30 miliona litara proizvedu destilerije registovane u Ministarstvu poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede, dok preostalih 20 miliona litara se proizvede za li\u010dne potrebe. <\/p>\n\n\n\n U Srbiji je prema poslednjim podacima registrovano oko 730 proizvo\u0111a\u010da \u017eestokih alkoholnih pi\u0107a<\/strong>, a i izvoz rakije na inostrana tr\u017ei\u0161ta godi\u0161nje raste po stopi ve\u0107oj od 20 odsto. Rakija se najvi\u0161e izvozi u Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Nema\u010dku i SAD<\/strong>, ali se lista tih destinacija \u0161iri, pa je doma\u0107a rakija po\u010dela skoro da se pakuje i put Azerbejd\u017eana, Litvanije i Letonije.<\/p>\n\n\n\n Aleksandar Bogunovi\u0107, sekretar Udru\u017eenja za biljnu prizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije ka\u017ee za Infostud da postoji poslednjih godina ve\u0107e interesovanje za otvaranje destilerija, ali da se uglavnom radi o ljudima koji \u017eele da ovo rade kao dodatni posao<\/strong>, odnosno kao hobi kojim bi da se bave na zakonom propisan na\u010din. Naime, prema njegovom obja\u0161njenju usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pi\u0107ima znatno je pojednostavljena procedura<\/strong> registracije proizvo\u0111a\u010da, pa se zbog te \u010dinjenice veliki broj onih koji su prethodno pekli rakiju odlu\u010dio da registruje i posluje na legalan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n – Godi\u0161nje se osnuje oko 100 novih destilerija, ali se odre\u0111en broj i bri\u0161e iz registra. Najve\u0107i broj su mali proizvo\u0111a\u010di<\/strong>, ali \u010dinjenica je da broj raste, kao i proizvodnja rakije u Srbiji – ka\u017ee Bogunovi\u0107. Miroslav Kne\u017eevi\u0107, iz Saveza proizvo\u0111a\u010da rakije Srbije dodaje i da se gotovo polovina od ukupnog izvoza proda na tr\u017ei\u0161tima \u010dlanica Evropske unije, oko 30 odsto u zemljama CEFT-a a ostatak odlazi na druga inostrana tr\u017ei\u0161ta. I Kne\u017eevi\u0107 i Bogunovi\u0107 isti\u010du da su za proizvodnju rakije neophodna prili\u010dna ulaganja, kako u vo\u0107njake ili kupovinu vo\u0107a, u postrojenje, ma\u0161ine i opremu, kao i da se povrat ulo\u017eenih sredstava mo\u017ee o\u010dekivati tek nakon pet ili \u0161est godina.<\/strong><\/p>\n\n\n\n – Mo\u017ee da se \u017eivi od proizvodnje rakije u Srbiji, proizvo\u0111a\u010di ostvaruju zaradu, to nije sporno, ali situacija bi mogla da bude i bolja kada ne bismo imali nelojalnu konkurenciju<\/strong> – ka\u017ee nam Kne\u017eevi\u0107 navode\u0107i da nema preciznih podataka koliko je onih koji svoju rakiju prodaju mimo legalnih tokova, na pijacama, preko interneta ili na neki drugi na\u010din. On isti\u010de da ako se procenjuje da je takva proizvodnja gotovo dva puta ve\u0107a od one regularne, onda je jasno da ima mnogo rakije na crnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n – Dodatni problem je la\u017eno deklarisanje, odnosno na ambala\u017ei pi\u0161e da je rakija, a radi se o etil ahkoholu kome se dodaje ve\u0161ta\u010dka aroma. <\/strong>I, umesto da se tako i prodaje, on se zapravo prodaje kao rakija, iako nije – navodi Kne\u017eevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kako podse\u0107a, rakija je, bez dileme, srpski brend, da smo gotovo svi odrasli uz kazan, te da verovatno u Srbiji i nema doma\u0107instva koja u ku\u0107i nema barem litar rakije.<\/p>\n\n\n\n Na porast broja proizvo\u0111a\u010da uticala je i odluka dr\u017eave da subvencioni\u0161e ovu vrstu proizvodnje, pa se proizvo\u0111a\u010dima nude bespovratna sredstva u vrednosti od 60 odsto planirane investicije<\/strong>, za izgradnju objekta, njegovu adaptaciju, dogradnju ili rekonstrukciju, za tro\u0161kove izrade projekta i tehni\u010dke dokumentacije, kao i za nabavku opreme, ure\u0111aja ili ma\u0161ina. Tako\u0111e, prema re\u010dima na\u0161ih sagovornika, preduzetnici mogu da aliciraju i za podsticaje namenjene za ulaganja u proizvodnju i preradu vo\u0107a<\/strong> od kojeg se pravi rakija.<\/p>\n\n\n\n Cena doma\u0107e rakije varira od ukusa, kvaliteta, godine proizvodnje, ali i ja\u010dine brenda koji stoji iz nje, pa se u prodavnicama ili direktno od proizvo\u0111a\u010da mo\u017ee kupiti u rasponu od oko 1.200 do vi\u0161e hiljada dinara<\/strong>. Naravno, ukoliko se zaista radi o pravoj rakiji, proizvedenoj od vo\u0107a nazna\u010denog na fla\u0161i.<\/p>\n\n\n\n Podaci PKS i Saveza proizvo\u0111a\u010da rakije pokazuju da je najvi\u0161e proizvo\u0111a\u010da u Rasinskom, Zlatiborskom i \u0160umadijskom okrugu,<\/strong> dok su me\u0111u najpopularnijim rakijama \u0161ljivovica, te rakije od kru\u0161ke i dunje<\/strong>. Srbija je tre\u0107a zemlja u svetu po proizvodnji \u0161ljive i najprepoznatljivija zemlja po \u0161ljivovici, odnosno nacionalnom alkoholnom pi\u0107u proizvedenom od ovog vo\u0107a. \u0160ljivovica je pro\u0161le godine i zvani\u010dno uvr\u0161tena u Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog dobra, isti\u010du u PKS.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Od proizvodnje i prodaje rakije mo\u017ee dobro da se \u017eivi, tvrdi za Infostud Milutin Krstaji\u0107 iz Banatskog Kara\u0111or\u0111eva, vlasnik male porodi\u010dne destilerije pod nazivom Sil 3. Na imanju koje je nasledio od tazbine ovaj mali proizvo\u0111a\u010d tradicionalnog srpskog \u017eestokog pi\u0107a godi\u0161nje proizvede oko 4.000 litara i to \u0161ljivovice, kao i rakija od kru\u0161ke, kajsije i […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":7121,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8],"tags":[],"yoast_head":"\nProizvede se oko 50 miliona litara rakije <\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/rakija-sljiva.jpg\")
Nelojalna konkurencija veliki problem<\/h2>\n\n\n\n
Dr\u017eava daje subvencije<\/h2>\n\n\n\n