Ure\u0111uju\u0107i pravo na odmor radnika, Zakon o radu defini\u0161e da zaposleni imaju pravo na slede\u0107e vrste odmora: pravo na odmor u toku rada (tzv.pauza), pravo na dnevni odmor (izme\u0111u dva radna dana), pravo na nedeljni odmor (bar jedan dan sedmi\u010dno) i godi\u0161nji odmor, koji za celu kalendarsku godinu traje najmanje 20 radnih dana, a \u010diji broj se uve\u0107ava prema kriterijumima koje je utvrdio poslodavac.<\/p>\n\n\n\n
Osnovna svrha godi\u0161njeg odmora jeste obnova radnih sposobnosti utro\u0161enih radom tokom cele godine. <\/strong> Uop\u0161te, na koji na\u010din du\u017ee odsustvo sa rada uti\u010de na ostvarivanje prava na godi\u0161nji odmor, tema je ovog teksta.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu odre\u0111uje da \u201czaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor<\/strong> u skladu sa ovim zakonom\u201d. Zakon dalje propisuje da \u201czaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa <\/strong>kod poslodavca\u201d, pri \u010demu se \u201cpod neprekidnim radom smatra i vreme <\/strong>privremene spre\u010denosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade\u201d. \u201dZaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor,<\/strong> niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti<\/strong> nov\u010danom naknadom, osim u slu\u010daju prestanka radnog odnosa<\/strong>, u skladu sa ovim zakonom\u201d.<\/p>\n\n\n\n Navedene zakonske odredbe nam svakako daju dobar deo odgovora na pitanja koja smo postavili u uvodu teksta, a koja se ponekad javljaju kao sporna u praksi. Naime, ako sam zakon nedvosmisleno predvi\u0111a da se pod neprekidnim radom, u smislu sticanja prava na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, smatra i <\/strong>period \u201cprivremene spre\u010denosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju\u201d, to jest i vreme provedeno na bolovanju<\/strong>, smatramo da nema osnova za druga\u010diji stav kod ra\u010dunanja broja dana godi\u0161njeg odmora u godini u kojoj je bilo du\u017eeg bolovanja<\/strong>. Me\u0111utim, da li ipak postoje posledice du\u017eeg odsustva sa rada zbog bolovanja kada je re\u010d o ukupnom broju dana godi\u0161njeg odmora zaposlenog,<\/strong> naro\u010dito kod zaposlenih koji u konkretnoj kalendarskoj godini nemaju uop\u0161te efektivnog rada jer su bili privremeno spre\u010deni za rad tokom cele godine. Ako se vreme koji su proveli na bolovanju tretira kao neprekidan rad u smislu ostvarivanja prava na godi\u0161nji odmor, da li se odobravanjem kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora odmah nakon povratka sa du\u017eeg bolovanja izigrava svrha samog prava na godi\u0161nji odmor?<\/p>\n\n\n\n Opet \u0107emo u cilju davanja odgovora na pitanje iz podnaslova konsultovati same zakonske odredbe, ta\u010dno onako kako glase. Ovde je klju\u010dni \u010dlan 75. Zakona o radu koji ure\u0111uje utvr\u0111ivanje rasporeda kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, gde prvi stav navedenog \u010dlana zakona ka\u017ee da \u201cu zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog<\/strong>\u201d. U pogledu navedenog pravnog pitanje, resorno ministarstvo zauzelo je stav koj se mo\u017ee smatrati ispravnim i realnim. Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, u Mi\u0161ljenju br. 011-00-463\/2016-02 od 18.07.2016. godine ka\u017ee slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n \u201cU konkretnom zahtevu se navodi da zaposleni nije iskoristio godi\u0161nji odmor za 2015. godinu zbog odsustva sa rada po osnovu privremene spre\u010denosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, kao i da je nakon zaklju\u010denog bolovanja 20.6.2016. godine, podneo zahtev za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora za 2015. godinu<\/em>„.<\/p>\n\n\n\n Polaze\u0107i od napred navedenog u konkretnom slu\u010daju, mi\u0161ljenja smo da zaposleni ima pravo na drugi deo godi\u0161njeg odmora<\/strong> za 2015. godinu, koji mo\u017ee da iskoristi najkasnije do 30. juna 2016. godine, s obzirom da mu je prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje propao<\/strong> jer je isti morao da iskoristi u toku 2015. godine<\/em>.\u201d<\/p>\n\n\n\n Prema tome, ako zaposleni zbog odsustva sa rada tokom bolovanja<\/strong> nije koristio uop\u0161te odmor predvi\u0111en za kalendarsku godinu, odnosno nije koristio ni obavezni prvi deo odmora, tada mu prvi deo godi\u0161njeg odmora od deset radnih dana propada<\/strong>. Me\u0111utim, zaposleni u tom slu\u010daju ne gubi pravo da koristi drugi deo odmora za kalendarsku godinu,<\/strong> iako nije iskoristio prvi deo, ali to mora da u\u010dini najkasnije do 30. juna naredne godine. Ukoliko bolovanje ne prestane ni do tog datuma,<\/strong> odnosno ukoliko nije bilo objektivnih mogu\u0107nosti da se odmor za proteklu godinu iskoristi ni do 30. juna naredne godine, godi\u0161nji odmor za prethodnu godinu u tom slu\u010daju u celosti propada.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema tome, zakon precizno formuli\u0161e izuzetak od pravila da se prvi deo odmora u trajanju od najmanje deset radnih dana mora iskoristiti u godini za koju taj odmor pripada, jer u suprotnom se gubi pravo na kori\u0161\u0107enje prvog dela odmora. Taj izuzetak predvi\u0111en je jedino za zaposlene koji nisu na poslu jer koriste trudni\u010dko bolovanje ili porodiljsko odsustvo. Ovi zaposleni mogu ceo odmor za jednu kalendarsku godinu da prenesu u narednu kalendarsku godinu, a ne samo njegov drugi deo.<\/strong> Ipak, i za ove zaposlene je predvi\u0111en 30.jun kao krajnji rok za kori\u0161\u0107enje starog godi\u0161njeg odmora, to jest odmora zara\u0111enog u prethodnoj kalendarskoj godini. Ako se zaposleni ne vrati na posao sa trudni\u010dkog bolovanja ili porodiljskog odsustva pre 30.juna, onda odmor za prethodnu godinu u celosti propada.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ure\u0111uju\u0107i pravo na odmor radnika, Zakon o radu defini\u0161e da zaposleni imaju pravo na slede\u0107e vrste odmora: pravo na odmor u toku rada (tzv.pauza), pravo na dnevni odmor (izme\u0111u dva radna dana), pravo na nedeljni odmor (bar jedan dan sedmi\u010dno) i godi\u0161nji odmor, koji za celu kalendarsku godinu traje najmanje 20 radnih dana, a \u010diji […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":7228,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\n
Imaju\u0107i u vidu svrhu godi\u0161njeg odmora, mnogi postavljaju pitanje da li zaposleni koji je veliki deo kalendarske godine, ili \u010dak celu godinu, bio na bolovanju, mo\u017ee ostvariti pravo na godi\u0161nji odmor u punoj du\u017eini trajanja? Tako\u0111e, da li zaposleni mo\u017ee na godi\u0161nji odmor odmah nakon du\u017ee spre\u010denosti za rad zbog bolesti? <\/p>\n\n\n\nI \u0160ta propisuje zakon<\/h2>\n\n\n\n
Poslednja odredba \u010dlana 68. Zakona o radu, koji ure\u0111uje sticanje godi\u0161njeg odmora glasi:<\/p>\n\n\n\n
Preciznije, ako zakon ka\u017ee da se i vremenom provedenim na bolovanju, a ne samo vremenom provedenim na radu, sti\u010de uslov za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, onda nema prostora za druga\u010diju tvrdnju u pogledu broja dana godi\u0161njeg odmora, ako to bolovanje traje du\u017ei period. Shodno svemu navedenom, a dodatno ako imamo u vidu da se zaposleni prava na godi\u0161nji odmor ne mo\u017ee odre\u0107i, niti mu se isto mo\u017ee uskratiti, mo\u017eemo zaklju\u010diti da nema osnova u samom zakonu za tuma\u010denje po kojem se vremenom provedenim na bolovanju ne sti\u010de godi\u0161nji odmor.<\/strong> \u0160tavi\u0161e, takvo tuma\u010denje bi bilo direktno suprotno citiranim zakonskim odredbama, to jest suproto duhu zakonskih odredbi o sticanju prava na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora.
Prema tome, vi\u0161e je osnova u samom zakonu za stav da odlazak na bolovanje ne uti\u010de na smanjenje broja dana godi\u0161njeg odmora<\/strong>, nego za obrnuto mi\u0161ljenje. <\/p>\n\n\n\nII Odmor odmah nakon bolovanja?<\/h2>\n\n\n\n
Prema tome, zaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca<\/strong>, ra\u010dunaju\u0107i tu i eventualno bolovanje<\/strong> i pla\u0107eno odsustvo. To naravno ne zna\u010di da poslodavac ve\u0107 posle mesec dana trajanja radnog odnosa mora dozvoliti kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora.
S obzirom da prema zakonu poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, ova zakonska odredba samo zna\u010di da pre nego pro\u0111e mesec dana rada zaposleni ne mo\u017ee od poslodavca ni da tra\u017ei da ga pusti na godi\u0161nji odmor<\/strong>, jer jo\u0161 nije stekao pravo kori\u0161\u0107enja istog. Nakon \u0161to pro\u0111e mesec dana od po\u010detka radnog odnosa, zaposleni sti\u010de mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, a da li \u0107e ga koristiti ba\u0161 tada ili u nekom drugom terminu, odlu\u010duje poslodavac.
Na istovetan na\u010din poslodavac odlu\u010duje i o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora odmah nakon bolovanja -mo\u017ee ga odobriti, ali naravno da ne mora.<\/strong> Jedina situacija kada bi poslodavac bio prinu\u0111en da ipak odobri godi\u0161nji odmor nakon nekog du\u017eeg bolovanja bila bi ta kada bi neodobravanjem godi\u0161njeg odmora bio probijen krajnji zakonski rok za njegov kori\u0161\u0107enje.<\/strong> Naime, prema Zakonu o radu, \u201cgodi\u0161nji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili vi\u0161e delova\u201d. Pritom, ako zaposleni koristi godi\u0161nji odmor u delovima, \u201cprvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine\u201d. <\/strong>
Ukoliko bi situacija bila takva da zaposleni nije iskoristio ni prvi deo godi\u0161njeg odmora u teku\u0107oj godini, a primera radi prekine bolovanje pred sam kraj godine, poslodavac bi bio prinu\u0111en da odobri bar deset radnih dana, koliko u teku\u0107oj godini minimalno mora da se iskoristi odmora za tu godinu. Sli\u010dno tome, ako bi se zaposleni recimo vratio na rad u junu mesecu, a jo\u0161 nije iskoristio do kraja drugi deo godi\u0161njeg odmora za prehodnu godinu, poslodavac bi bio u obavezi da odobri drugi deo odmora, jer se isti mora iskoristiti do 30.juna teku\u0107e godine, za prethodnu godinu. U svemu ostalom, mimo ovih imperativnih zakonskiih odredbi o rokovima za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, o kojima poslodavac mora da vodi ra\u010duna, on je slobodan da prema potrebama posla odlu\u010di o godi\u0161njem odmoru. Isto se odnosi i na zaposlenog koji se tek vratio sa du\u017eehg bolovanja – mo\u017ee mu se odobriti godi\u0161nji odmor odmah po povratku na rad, ali i ne mora -odluka je na poslodavcu.<\/p>\n\n\n\nIII Kada propada godi\u0161nji odmor?<\/h2>\n\n\n\n
Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini<\/strong> zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana<\/strong>. Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu<\/strong> doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu.<\/strong> Ve\u0107 smo pomenuli da se godi\u0161nji odmor koristi ili jednokratno, u kom slu\u010daju se korsti u teku\u0107oj godini, ili u delovima, kada minimum deset radnh dana mora da se uzme u godini za koju taj odmor pripada, a ostatak mora da se iskoristi najkansije do 30.juna naredne godine. Ukoliko bi zaposleni cele godine bio na bolovanju na koji na\u010din mo\u017ee da koristi odmor za tu godinu?<\/strong>
S jedne strane, imamo preovla\u0111uju\u0107e tuma\u010denje da se pravo na godi\u0161nji odmor ne gubi samim vremenom provedenim na bolovanju, dok s druge strane postoje imepartivne zakonske odredbe koje daju krajnje rokove za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora.<\/h5>\n\n\n\nIV Izuzetak od pravila <\/h2>\n\n\n\n
Zaposleni koji nije u celini ili delimi\u010dno iskoristio godi\u0161nji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi kori\u0161\u0107enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.<\/strong><\/h5>\n\n\n\n