{"id":7300,"date":"2023-12-22T13:03:13","date_gmt":"2023-12-22T11:03:13","guid":{"rendered":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/?p=7300"},"modified":"2023-12-22T13:06:33","modified_gmt":"2023-12-22T11:06:33","slug":"pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/","title":{"rendered":"Pravo na godi\u0161nji odmor zaposlenih sa nepunim radnim vremenom"},"content":{"rendered":"\n

Zakon o radu ure\u0111uje pitanje radnog vremena kao jedno od najbitnih stavki u ure\u0111enju radnog odnosa. U tom pogledu zakon propisuje da radni odnos mo\u017ee da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

S obzirom na navedeno, postavlja se pitanje obima prava<\/strong> iz radnog odnosa kod lica koja su u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom. U ovom tekstu bi\u0107e re\u010di o pravima iz radnog odnosa koj\u0430 zaposleni ostvaruje po osnovu nepunog radnog vremena, sa posebnim osvrtom na pravo na godi\u0161nji odmor<\/strong>. U tom smislu, najpre \u0107emo definisati pojam (punog i nepunog) radnog vremena.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je puno radno vreme<\/h2>\n\n\n\n

Prema Zakonu o radu, radno vreme<\/strong> je vremenski period u kome je zaposleni du\u017ean, odnosno raspolo\u017eiv da obavlja poslove prema nalozima poslodavca,<\/strong> na mestu gde se poslovi obavljaju.<\/p>\n\n\n\n

Puno radno vreme iznosi 40 \u010dasova nedeljno,<\/strong> ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno. Op\u0161tim aktom mo\u017ee da se utvrdi da puno radno vreme bude kra\u0107e od 40 \u010dasova nedeljno, ali ne kra\u0107e od 36 \u010dasova nedeljno.<\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o punom radnom vremenu, moramo se osvrnuti i na skra\u0107eno radno vreme,<\/strong> kao jedan vid punog radnog vremena. Zakon o radu propisuje da zaposlenom koji radi na naro\u010dito te\u0161kim, napornim i za zdravlje \u0161tetnim poslovima, utvr\u0111enim zakonom ili op\u0161tim aktom, na kojima i pored primene odgovaraju\u0107ih mera bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za li\u010dnu za\u0161titu na radu postoji pove\u0107ano \u0161tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skra\u0107uje se radno vreme srazmerno \u0161tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi\u0161e 10 \u010dasova nedeljno (poslovi sa pove\u0107anim rizikom).<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zakon posebno nagla\u0161ava da zaposleni koji radi skra\u0107eno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. <\/strong>Prema tome, odredbe Zakona o radu koje ure\u0111uju prava lica u radnom odnosu sa nepunim radnim vemenom ne odnose se na lica koja rade kra\u0107e od 40 \u010dasova nedeljno jer su raspore\u0111ena na poslovima sa pove\u0107anim rizikom.<\/p>\n\n\n\n

Pojam nepunog radnog vremena<\/h2>\n\n\n\n

Prema Zakonu o radu, nepuno radno vreme jeste radno vreme kra\u0107e od punog radnog vremena.<\/strong> Po\u0161to prema gore citiranoj zakonskoj definiciji puno radno vreme iznosi 40 \u010dasova nedeljno, rad kra\u0107i od 40 \u010dasova nedeljno <\/strong>jeste rad sa nepunim radnim vremenom. Ovo se naravno ne odnosi na gore opisane slu\u010dajeve kada op\u0161ti akt poslodavca ka\u017ee da je puno radno vreme kra\u0107e od 40 \u010dasova, ali ne kra\u0107e od 36, ili kod poslova sa pove\u0107anim rizikom, kada se puno radno vreme mo\u017ee spustiti do 30 \u010dasova nedeljno. Ovo se odnosi na sve ostale slu\u010dajeve kada se ugovori rad sa radnim vremenom kra\u0107im od punog<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

 U kom obimu se ostvaruju prava iz radnog odnosa?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

U pogledu pitanja iz podnaslova, Zakon o radu doslovce ka\u017ee: \u201cZaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, op\u0161tim aktom i ugovorom o radu nije druk\u010dije odre\u0111eno\u201d. <\/strong>Ovo je jedna dosta uop\u0161tena formulacija i u praksi se, kao sporno, javlja pitanje obima ostvarivanja prava iz radnog odnosa zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom. Drugim re\u010dima, zakon ka\u017ee da se srazmerno vremenu provedenom na radu ostvaruje zarada i ostala primanja, dok se ostala prava mogu ostvarivati i u celosti, \u010dak i ako je re\u010d o nepunom radnom vremenu.<\/p>\n\n\n\n

Prava koja zaposleni ostvaruje<\/h2>\n\n\n\n

Sasvim je logi\u010dno da je zarada ve\u0107a ako je broj radnih sati ve\u0107i, odnosno da je plata ni\u017ea ukoliko je broj radnih \u010dasova nedeljno manji. To mo\u017eemo utvrditi kao nesporno. Podse\u0107amo da upravo zakonska definicija utvr\u0111uje da se \u201cpravo na zaradu<\/strong> sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,<\/em> <\/strong>zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu\u201d. Dakle jasno je da se plata ostvaruje srazmerno vremenu koje se provede na radu.<\/p>\n\n\n\n

Pravo na naknadu zarade<\/strong> radnik ostvaruje tako\u0111e u zavisnosti od broja sati koje je prema ugovoru o radu du\u017ean da provede na radnom mestu<\/strong>, pa se na isti na\u010din ostvaruje i pravo na naknadu zarade. Drugim re\u010dima, zaposleni mo\u017ee da ostvari naknadu zarade samo za sate koje bi proveo na radnom mestu da nije bio odsutan sa posla.<\/p>\n\n\n\n

Srazmerno vremenu provedenom na radu se ostvaruje i dnevna pauza.<\/strong> Naime, prema Zakonu o radu zaposleni koji radi najmanje \u0161est \u010dasova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada<\/strong> (tzv. pauza) u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi du\u017ee od \u010detiri, a kra\u0107e od \u0161est \u010dasova dnevno ima pravo na pauzu na poslu u trajanju od najmanje 15 minuta. Najzad, zaposleni koji radi du\u017ee od 10 \u010dasova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Prema tome, jasna je intencija da uve\u0107anje broja radnih \u010dasova u jednoj smeni pove\u0107ava i trajane pauze.<\/p>\n\n\n\n

Prava koja zaposleni ostvaruje u punom obimu<\/h2>\n\n\n\n

Za razliku od prava na zaradu i prava na odmor u toku rada, koja se ostvaruju srazmerno vremenu provedenom na radu, neka prava se uvek imaju ostvarivati u punom obimu, \u010dak i ako je u pitanju rad sa nepunim radnim vremenom. Zapravo se radi o tome da su pojedina prava iz radnog odnosa nedeljiva<\/strong> i kao takva se ne mogu ostvarivati srazmerno vremenu provedenom na radu, ve\u0107 isklju\u010divo u punom obimu,<\/strong> nezavisno od radnog vremena zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n

Ovde \u0107emo u najkra\u0107em navesti ovakva prava iz radnog odnosa:<\/p>\n\n\n\n

– pravo na naknadu tro\u0161kova za dolazak i odlazak sa rada<\/strong> (tro\u0161kovi prevoza) ostvaruju se u visini cene prevozne karte u javnom saobra\u0107aju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Za svaki dan kada zaposleni mora da do\u0111e na posao pla\u0107a se puna cena prevoza, bez obzira na to da li je do\u0161ao da radi jedan, dva ili osam \u010dasova taj dan. Ovo je sasvim logi\u010dno jer se radi o naknadi tro\u0161ka, a tro\u0161ak je isti i za zaposlenog koji dolazi da radi nepuno radno vreme, kao i za onog koji radi puno radno vreme ili prekovremeno;<\/p>\n\n\n\n

– pravo na naknadu tro\u0161kova za ishranu u toku rada<\/strong> (tzv. topli obrok<\/strong>). Sli\u010dno kao i kod prethodnog prava, ovde se tako\u0111e radi o naknadi tro\u0161ka. Kada je tako, ista zavisi isklju\u010divo od visine tro\u0161ka. Po\u0161to je re\u010d o ishrani, logi\u010dno je da zaposleni ovo pravo ostvaruje u punom obimu jer visina naknade ovih tro\u0161kova nije uslovljena du\u017einom radnog vremena;<\/p>\n\n\n\n

– pravo na regres za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. <\/strong> Zaposleni ima pravo na naknadu tro\u0161kova u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, za regres za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Dakle, jasno je da je re\u010d o pravu koje je vezano za gdi\u0161nji odmor, a kao \u0161to \u0107emo u nastavku videti, i ono se ostvaruje kao i kod punog radnog vremena. Visina regresa zavisi zavisi od ostvarenog prava na godi\u0161nji odmor, a ne od du\u017eine radnog vremena.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

– pravo na jubilarnu nagradu<\/strong> se ostvaruje u punom obimu srazmerno navr\u0161enim godinama rada provedenim u radnom odnosu kod poslodavca<\/strong>, nezavisno od radnog vremena. Ovo stoga jer se zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod sticanja prava na jubilarnu nagradu vreme ostvareno u radnom odnosu ra\u010duna prema kalendarskom vremenu provedenom u radnom odnosu, a ne prema broju radnih \u010dasova.;<\/p>\n\n\n\n

– pravo na otpremninu<\/strong> tako\u0111e nije uslovljeno du\u017einom radnog vremena jer se pri obra\u010dunu visine otrpemnine ra\u010duna broj navr\u0161enih godina rada zaposlenog provedenih u radnom odnosu.<\/p>\n\n\n\n

Treba ista\u0107i i \u010dinjenicu da se <\/em>ra\u010dunanje sta\u017ea osiguranja<\/strong> za zaposlene koji rade sa nepunim radnim<\/strong> vremenom<\/strong> vezuje za kalendarsku godinu provedenu u osiguranju i nije od zna\u010daja da li osiguranik radi sa punim ili nepunim radnim vremenom. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju utvr\u0111eno je da se u sta\u017e osiguranja ra\u010duna vreme provedeno na radu odnosno u osiguranju u efektivnom trajanju. Ovo zna\u010di da se osiguraniku u radnom odnosu u sta\u017e osiguranja ra\u010duna celokupno vreme provedeno u osiguranju za koje su pla\u0107eni doprinosi, pri \u010demu se pod tim podrazumeva kalendarsko vreme, nezavisno od \u010dinjenice da li osiguranik radi sa punim ili nepunim radnim vremenom.<\/p>\n\n\n\n

Du\u017eina godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n

Pravo na godi\u0161nji odmor zaposleni sti\u010de nakon mesec dana trajanja radnog odnosa kod poslodavca, ra\u010dunaju\u0107i od momenta kada je zasnovan radni odnos. Tu se ra\u010duna i eventualno bolovanje ili pla\u0107eno odsustvo. Zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana<\/strong> u svakoj kalendarskoj godini, s tim da poslodavac utvr\u0111uje kriterijume za pove\u0107anje broja dana godi\u0161njeg odmora<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Zaposleni ima pravo na srazmeran deo godi\u0161njeg odmora u godini u kojoj je zasnovan radni odnos i u godini u kojoj je radni odnos prestao. <\/strong>U tim godinama zaposleni nema pravo na ceo godi\u0161nji odmor ve\u0107 za svakih navr\u0161enih mesec dana rada ima pravo na jednu dvanestinu (1\/12) od ukupnog godi\u0161njeg odmora koji bi mu pripao za celu godinu. <\/p>\n\n\n\n

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora jednokratno ili u delovima. Ukoliko ga koristi u delovima, prvi deo se mora koristiti u toku godine za koju odmor pripada i to u trajanju od dve neprekidne radne nedelje. Preostali deo godi\u0161njeg odmora mora biti iskori\u0161\u0107en do 30. juna naredne godine.<\/p>\n\n\n\n

Lica koja rade nepuno radno vreme prema Zakonu o radu imaju jednaka prava na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora kao i lica koja rade puno radno vreme. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zaposleni ostvaruje pravo na kori\u0161nje godi\u0161njeg odmora u zavisnosti od broja meseci koje je proveo u radnom odnosu, nezavisno od broja sati koje je radnik imao u tom periodu.<\/strong> Kako je Zakon o radu propisao, radnik ima pravo na 20 dana godi\u0161njeg odmora, i to pravo radniku pripada nezavisno od toga da li je zaposlen na puno ili nepuno radno vreme, na odre\u0111eno ili neodre\u0111eno vreme (osim u slu\u010daju kada u toku te godine radnik zasnuje radni odnos ili ga prekine-pri\u010dali smo o srazmernom godi\u0161njem odmoru)
Ukoliko je radnik zaposlen na nepuno radno vreme, on ima pravo na kori\u0161\u0107enje celokupnog godi\u0161njeg odmora u trajanju od najmanje 20 radnih dana za godinu dana rada provedenih kod tog poslodavca.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko je radnik zaposlen kod dva ili vi\u0161e poslodavaca na nepuno radno vreme, radnik tako\u0111e ostvaruje ista prava, odnosno najmanje 20 radnih dana godi\u0161njeg odmora, i to kod svakog poslodavca Po\u017eeljno JE da poslodavci postignu dogovor i omogu\u0107e zaposlenom da odmor koristi u isto vreme, kako bi on zaista  mogao u punom smislu da iskoristi prednosti godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zakon o radu ure\u0111uje pitanje radnog vremena kao jedno od najbitnih stavki u ure\u0111enju radnog odnosa. U tom pogledu zakon propisuje da radni odnos mo\u017ee da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom. S obzirom na navedeno, postavlja se pitanje obima prava iz radnog odnosa kod lica koja su u radnom odnosu sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":7301,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nPravo na godi\u0161nji odmor zaposlenih sa nepunim radnim vremenom - Poslovi Infostud<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Lica koja rade nepuno radno vreme prema Zakonu o radu imaju prava na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora kao i lica koja rade puno radno vreme.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Pravo na godi\u0161nji odmor zaposlenih sa nepunim radnim vremenom - Poslovi Infostud\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Lica koja rade nepuno radno vreme prema Zakonu o radu imaju prava na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora kao i lica koja rade puno radno vreme.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Poslovi Infostud\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/poslovi\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2023-12-22T11:03:13+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-12-22T11:06:33+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/Pravo-na-godisnji-odmor.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1000\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"667\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@PosloviInfostud\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@PosloviInfostud\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\",\"name\":\"Poslovi.infostud.com\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/\",\"sameAs\":[\"https:\/\/www.facebook.com\/poslovi\/\",\"https:\/\/www.instagram.com\/poslovi_infostud\/\",\"https:\/\/www.linkedin.com\/company\/poslovi-infostud\/\",\"https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCoDykSGViuDmOTgcBpgIqwA\",\"https:\/\/twitter.com\/PosloviInfostud\"],\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#logo\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/poslovi-infostud-logo.png\",\"width\":300,\"height\":77,\"caption\":\"Poslovi.infostud.com\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#logo\"}},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#website\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/\",\"name\":\"Poslovi Infostud\",\"description\":\"Blog najboljeg sajta za zapo\\u0161ljavanje u Srbiji\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/Pravo-na-godisnji-odmor.jpg\",\"width\":1000,\"height\":667},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/\",\"name\":\"Pravo na godi\\u0161nji odmor zaposlenih sa nepunim radnim vremenom - Poslovi Infostud\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2023-12-22T11:03:13+00:00\",\"dateModified\":\"2023-12-22T11:06:33+00:00\",\"description\":\"Lica koja rade nepuno radno vreme prema Zakonu o radu imaju prava na kori\\u0161\\u0107enje godi\\u0161njeg odmora kao i lica koja rade puno radno vreme.\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/\"]}]},{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/#webpage\"},\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#\/schema\/person\/850737e19f2156f5335fc99c9f6ccff3\"},\"headline\":\"Pravo na godi\\u0161nji odmor zaposlenih sa nepunim radnim vremenom\",\"datePublished\":\"2023-12-22T11:03:13+00:00\",\"dateModified\":\"2023-12-22T11:06:33+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/#webpage\"},\"commentCount\":2,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/#primaryimage\"},\"articleSection\":\"Pravnik odgovara\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/pravo-na-godisnji-odmor-zaposlenih-sa-nepunim-radnim-vremenom\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#\/schema\/person\/850737e19f2156f5335fc99c9f6ccff3\",\"name\":\"Milan Predojevic\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/06\/avatar_user_131711_1529265623.jpg\",\"caption\":\"Milan Predojevic\"},\"description\":\"Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodi\\u0161nje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa gra\\u0111anima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pru\\u017eio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susre\\u0107u. Siguran je da njegovo li\\u010dno profesionalno iskustvo mo\\u017ee da pomogne u pronala\\u017eenju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu naj\\u010de\\u0161\\u0107e postavljaju\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7300"}],"collection":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/131711"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7300"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7300\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7304,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7300\/revisions\/7304"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7301"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7300"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7300"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7300"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}