U poslovanju mnogih kompanija, zaposleni koji su raspore\u0111eni na va\u017ene pozicije \u010desto imaju pristup posebno va\u017enim znanjima, informacijama, poslovnim tajnama, kao i poslovnim kontaktima, a u svrhu kvalitetnog obavljanja posla. Mnogi poslodavci ne \u017eele da ostanu bez zaposlenog, nakon godina ulaganja u njegova znanje, sposobnosti i poslovne veze.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, to je sasvim prirodna pojava u poslu i mnogi zaposleni koji su na tako bitnim pozicijama menjaju poslodavca. U tom slu\u010daju, kompanija iz koje odlazi zaposleni zabrinuta je i zbog drugog problema, a ne samo odlaska va\u017enog radnika – da zaposleni iskoristi znanja i poslovne kontakte ste\u010dena kod poslodavca rade\u0107i za poslovnu konkurenciju. Poslodavci \u017eele da u\u010dine ne\u0161to da se za\u0161tite od ovakvog rizika. Jedan od na\u010dina dat im je \u010dlanovima 161. i 162. Zakona o radu, koji ure\u0111uju klauzulu zabranu konkurencije, kao mogu\u0107i sastavni deo ugovora o radu <\/strong>koji se zaklju\u010duje sa zaposlenim.<\/p>\n\n\n\n Radi se o \u010dlanu ugovora o radu kojim se utvr\u0111uju poslovi koje zaposleni ne mo\u017ee da obavlja u svoje ime i za svoj ra\u010dun, kao ni u ime i za ra\u010dun drugog fizi\u010dkog ili pravnog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu<\/strong>. Da bi se klauzula ugovorila moraju da postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno va\u017ena tehnolo\u0161ka znanja, \u0161irok krug poslovnih partnera ili da do\u0111e do saznanja va\u017enih poslovnih informacija i tajni<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Zakonodavac ovakvom odredbom spre\u010dava zaposlenog da bez ograni\u010denja bude radno anga\u017eovan gde god \u017eeli i to zato \u0161to je zaposleni radom kod poslodavca stekao posebno va\u017ena znanja, \u0161irok krug poslovnih partnera, te do\u0161ao do saznanja o va\u017enim poslovnim informacijama i tajnama. Njegovo slobodno anga\u017eovanje bez saglasnosti poslodavca, gde bi on iskoristio sve pobrojane prednosti rada u postoje\u0107em radnom okru\u017eenju i iskoristio novoste\u010dena znanja i sposobnosti <\/strong>za sopstvenu korist ili \u010dak za ra\u010dun konkurentskih firmi, predstavljao bi vid nelojalne konkurencije.<\/strong> Zbog toga zakonodavac daje mogu\u0107nost da se u ugovor o radu, u ovim specifi\u010dnim okolnostima, uvede jedna odredba koja mo\u017ee da spre\u010di ovaj vid nelojalne konkurencije.<\/p>\n\n\n\n Zakon dopu\u0161ta da se klauzula zabrane konkurencije vremenski pro\u0161iri i na period nakon prestanka radnog odnosa, \u0161to je tema ovog teksta, uz osvrt na ostale odredbe o samoj klauzuli.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo naveli u uvodu, Zakon o radu na slede\u0107i na\u010din predvi\u0111a mogu\u0107nost uvo\u0111enja klauzule zabrane konkurencije: ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne mo\u017ee da radi u svoje ime i za svoj ra\u010dun, kao i u ime i za ra\u010dun drugog pravnog ili fizi\u010dkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zabrana konkurencije mo\u017ee da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne<\/strong> ne\u0161to od slede\u0107eg:<\/p>\n\n\n\n a) nova, posebno va\u017ena tehnolo\u0161ka znanja<\/strong> -Tehnologija<\/strong> je upotreba znanje alata, tehnike, zanatstva, sistema i metoda organizacije Definisanje posebno va\u017enih tehnolo\u0161kih znanja odre\u0111uje se u svakom konkretnom slu\u010daju<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n b) \u0161irok krug poslovnih partnera<\/strong><\/p>\n\n\n\n v) va\u017ene poslovne informacije i tajne.<\/strong> Kada je u pitanju poslovna tajna, postoji Zakon o za\u0161titi poslovne tajne, kojim se pod poslovnom tajnom smatraju informacije koje ispunjavaju slede\u0107e uslove:<\/p>\n\n\n\n – predstavljaju tajnu jer nisu op\u0161te poznate ili lako dostupne;<\/p>\n\n\n\n – imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu, i<\/p>\n\n\n\n – lice koje ih kontroli\u0161e je preduzelo razumne mere kako bi sa\u010duvalo njihovu tajnost;<\/p>\n\n\n\n U navedenom smislu poslovnom tajnom smatra se svaka informacija ili podatak \u010dije bi neovla\u0161\u0107eno otkrivanje tre\u0107im licima moglo naneti \u0161tetu interesima nekog privrednog subjekta ili bi moglo koristiti konkurentima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o poverljivim informacijama, njih je potrebno definisati kroz odgovaraju\u0107e akte poslodavca. Radi spre\u010davanja nesporazuma, preporu\u010dljivo je sa poslodavcem uz ugovor o radu koji sadr\u017ei klauzulu zabrane konkurencije, uvek potpisati i ugovor o poverljivosti, koji prakti\u010dno defini\u0161e \u0161ta se sve smatra poverljivm i \u0161ta zaposleni ne sme da otkriva \u201ctre\u0107im licima\u201d.<\/p>\n\n\n\n Sticanje va\u017enih tehnolo\u0161kih znanja, pristup bitnim poslovnih tajnama, kao i kontakt sa va\u017enim poslovnim partnerima, po prirodi posla svojstveno je visokorangiranim, rukovode\u0107im ljudima kod poslodavca. S tim u vezi, klauzulua<\/strong> ne\u0107e proizvoditi dejstvo ukoliko se ugovori sa zaposlenim koji obavlja poslove na kojima se ne sti\u010du opisane prednosti.<\/p>\n\n\n\n Op\u0161tim aktom i ugovorom o radu utvr\u0111uje se i teritorijalno va\u017eenje zabrane konkurencije, u<\/strong> zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Va\u017eenje zabrane konkurencije neophodno je ograni\u010diti na odre\u0111enu teritoriju, \u0161to \u0107e zavisiti od vrste i prirode posla na koju se zabrana odnosi, te od oblasti na kojoj se prostiru poslovni interesi i aktivnosti poslodavca. Sa dolaskom novih tehnologija i interneta, mnoge kompanije \u0161ire polje delovanja, pa je te\u0161ko precizno utvrditi prostorno ograni\u010denje. U vezi sa time, kod definisanja ovog aspekta zabrane konkurencije potrebno je fokusirati se na one teritorije sa kojima je poslodavac najbli\u017ee povezan, tj. gde je prisutnost tr\u017ei\u0161tu najve\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Klauzula zabrane konkurencije na\u010delno se primenjuje samo za vreme trajanja radnog odnosa. Me\u0111utim, ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne mo\u017ee da bude du\u017ei od dve godine po prestanku radnog odnosa<\/strong>. Pri tome, razlog prestanka radnog odnosa nema uticaja na primenu zabrane konkurencije.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, da bi ovakvo produ\u017eeno trajanje zabrane konkurencije bilo u skladu sa zakonom, poslodavac je du\u017ean da zaposlenom isplati odgovaraju\u0107u naknadu<\/strong>. Naknada treba biti predvi\u0111ena ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, zabrana konkurencije nakon prestanka radnog dnosa<\/strong> se mo\u017ee ugovoriti isklju\u010divo ako se poslodavac ugovorom o radu obave\u017ee da \u0107e zaposlenom isplatiti nov\u010danu naknadu<\/strong> u ugovorenoj visini. Ovo stoga \u0161to zaposleni ne mo\u017ee da sti\u010de prihode obavljanjem poslova kada prethodni poslodavac ne da saglasnost za obavljanje istih.<\/p>\n\n\n\n Visina naknade, na\u010din njenog obra\u010duna i isplate (u ratama ili jednokratno) nisu propisani zakonom. Poslodavci i zaposleni imaju slobodu da ugovore bilo koji iznos nadoknade uz<\/strong> obostranu saglasnost. Prilikom utvr\u0111ivanja ove naknade zaposleni mora da ima u vidu da njen iznos treba da pokrije \u201c\u0161tetu\u201d koju neobavljanje odre\u0111enih psolova proizvodi. Mora se imati u vidu da se klauzulom spre\u010dava zarada, to jest onemogu\u0107ava se uve\u010danje imovine, te naknada mora da bude adekvatna umanjenju prihoda. Naknada<\/strong> koju dobija zaposleni po prestanku radnog odnosa na ime zabrane konkurencije treba da slu\u017ei zaposlenom da nadomesti taj period u kome ne sme da obavlja poslove od kojih bi ina\u010de ostvarivao prihode.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Klauzula zabrane konkurencije ne proizvodi dejstvo, ako nije ugovorena naknada ili ako poslodavac nije isplatio naknadu.<\/strong> To zna\u010di da propustom poslodavca da isplati ugovorenu naknadu ni ne nastaje zabrana radnog anga\u017eovanja zaposlenog na predvi\u0111eni na\u010din i u predvi\u0111enom roku.<\/p>\n\n\n\n Na navedenu naknadu se ne obra\u010dunavaju i ne pla\u0107aju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.<\/p>\n\n\n\n Klauzula zabrane konkurencije mora se sa\u010diniti u skladu sa pravilima propisanim pomenutim \u010dlanovima Zakona o radu. To pre svega zna\u010di slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n 1) Klauzula zabrane konkurencije mo\u017ee se predvideti samo ugovorom o radu,<\/strong> ne i op\u0161tim aktom poslodavca. Mo\u017ee se ugovoriti ve\u0107 prilikom zasnivanja radnog odnosa, ali i kasnije\u2013aneksom ugovora o radu, ali mora biti predvi\u0111ena ugovorom, ili u aneksu istog, a ne u nekom drugom aktu poslodavca;<\/p>\n\n\n\n 2) U ugovoru je neophodno izvr\u0161iti konkretizaciju poslova na koje se zabrana odnosi, <\/strong>odnosno ta\u010dno navesti koje to poslove zaposleni ne mo\u017ee obavljati u svoje, to jest tu\u0111e ime i za svoj, odnosno ra\u010dun drugog lica, bez saglasnosti poslodavca. Pri tom, mora se voditi ra\u010duna da se radi o poslovima kod kojih postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno va\u017ena tehnolo\u0161ka znanja, \u0161irok krug poslovnih partnera ili da do\u0111e do saznanja va\u017enih poslovnih informacija i tajni,<\/p>\n\n\n\n 3) Mora se utvrditi teritorijalno i vremensko va\u017eenje klauzule<\/strong><\/p>\n\n\n\n 4) Ukoliko se ugovori da zabrana traje i nakon prestanka radnog odnosa, mora se odrediti visina naknade<\/strong> za to i ista se mora uredno pla\u0107ati u dogovrenim rokovima.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju kr\u0161enja klauzule zabrane konkurencije, poslodavac ima samo pravo da zahteva naknadu \u0161tete od zaposlenog.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposleni, koji je prihvatio klauzulu zabrane konkurencije, istu prekr\u0161i obavljanjem \u201czabranjenih\u201d poslova, samostalno ili za neko tre\u0107e lice bez saglasnosti prethodnog poslodavca, du\u017ean je da poslodavcu nadoknadi \u0161tetu. Visina ove naknade<\/strong> nije utvr\u0111enja zakonom, ve\u0107 ona zavisi od konkretnog slu\u010daja i <\/strong>\u0161tete koja nastane kr\u0161enjem klauzule zabrane konkurencije. <\/p>\n\n\n\n Do naplate naknade ne mora u svakom slu\u010daju da do\u0111e<\/strong>. Kada je klauzula zabrane konkurencije od po\u010detka neprimenjiva, onda je nju nemogu\u0107e sprovesti. Primera radi, ako je ista ugovorena za poslove kod kojih zaposleni svojim radom nije stekao prednosti navedene zakonom, to zna\u010di da ona ne\u0107e imati dejstvo, pa samim tim ni poslodavac ne\u0107e mo\u0107i da zahteva naknadu \u0161tete od zaposlenog. Drugi slu\u010daj je neprecizno definisanje poslova koje zaposleni ne\u0107e mo\u0107i da obavlja. Ukoliko su oni nedovoljno konkretno odre\u0111eni, klauzula ne\u0107e proizvoditi dejstvo.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposleni prekr\u0161i zabranu konkurencije, poslodavac po Zakonu o radu ima pravo da zahteva naknadu \u0161tete, a mo\u017ee se obezbediti i ugovaranjem ugovorne kazne.<\/strong> Ugovorna kazna je unapred odre\u0111eni iznos novca koji zaposleni treba da isplati poslodavcu ukoliko prekr\u0161i zabranu konkurencije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U poslovanju mnogih kompanija, zaposleni koji su raspore\u0111eni na va\u017ene pozicije \u010desto imaju pristup posebno va\u017enim znanjima, informacijama, poslovnim tajnama, kao i poslovnim kontaktima, a u svrhu kvalitetnog obavljanja posla. Mnogi poslodavci ne \u017eele da ostanu bez zaposlenog, nakon godina ulaganja u njegova znanje, sposobnosti i poslovne veze. Me\u0111utim, to je sasvim prirodna pojava u […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":7437,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI Definisanje klauzule<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
II Zabrane konkurencije i nakon radnog odnosa<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
III Va\u017enost preciznog definisanja<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
IV Posledice kr\u0161enja klauzule<\/strong><\/h2>\n\n\n\n