Zarada je za svakog zaposlenog najzna\u010dajnije pravo po osnovu rada. Zakon o radu propisuje iz \u010dega se sve zarada sastoji, kao i kada i u kom iznosu se pla\u0107a naknada zarade. Zakon isto tako ure\u0111uje i pojam minimalne zarade, odnosno iznosa zarade ili njene naknade ispod koje se ne mo\u017ee i\u0107i. To je granica koju poslodavac mora da po\u0161tuje.<\/p>\n\n\n\n
Minimalnu zaradu je na\u0161a zemlja uklju\u010dila u pravni sistem jo\u0161 1982. godine. Ina\u010de, pravo na minimalnu zaradu je ustanovljeno Konvencijom Me\u0111unarodne organizacije rada<\/strong> (MOR), specijalizovane agencije Ujedinjenih Nacija, koja formuli\u0161e me\u0111unarodne standarde rada u formi konvencija ili preporuka.<\/p>\n\n\n\n Na taj na\u010din se postavlja minimum standarda o osnovnim radnim pravima.<\/p>\n\n\n\n Pomenutom Konvencijom je garantovano da \u0107e minimalne nadnice imati zakonsku snagu<\/strong>. Konvencijom je propisano da je prilikom utvr\u0111ivanja nivoa minimalnih nadnica neophodno uzeti u obzir: potrebe radnika i njihovih porodica, op\u0161ti nivo plata u zemlji, tro\u0161kove \u017eivota i ekonomske faktore, uklju\u010duju\u0107i zahteve ekonomskog razvitka.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni u\u010dinak i vreme provedeno na radu.<\/strong> Radi se o obavezuju\u0107oj zakonskoj odredbi za sve poslodavce. Dakle, zaposlenom u Republici Srbiji ne mo\u017ee biti ispla\u0107ena zarada ni\u017ea od minimalne<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, minimalna zarada ne ostvaruje se po automatizmu <\/strong>kao garantovana vrednost, ve\u0107 njena isplata zavisi od standardnog u\u010dinka i vremena provedenog na radu.<\/strong> Ukoliko zaposleni nije ostvario standardni u\u010dinak, minimalna zarada se ispla\u0107uje za izvr\u0161en fakti\u010dki rad u skladu sa realizovanim u\u010dinkom, prema merilima predvi\u0111enim op\u0161tim aktom i ugovorom o radu. Dakle op\u0161ti akt poslodavca i\/ili ugovor o radu moraju veoma precizno da utvrde \u0161ta se smatra standardnim u\u010dinkom<\/strong>, onim \u0161to je o\u010dekivano da se ostvari kao rezultat uz standardno radno anga\u017eovanje.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu propisuje da se op\u0161tim aktom kod poslodavca, odnosno ugovorom o radu, moraju utvrditi razlozi<\/strong> za dono\u0161enje odluke o uvo\u0111enju minimalne zarade. To zna\u010di da je minimalna zarada garantovano pravo, ali da se ispla\u0107uje kao izuzetak, u izuzetnim situacijama<\/strong>, a ne kao pravilo.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, da bi se minimalna zarada uop\u0161te uvela, neophodno je da postoje poreme\u0107aji u radu poslodavca. Da bi poslodavac mogao da donese odluku o uvo\u0111enju minimalne zarade, njegov op\u0161ti akt mora da sadr\u017ei konkretne razloge zbog kojih se donosi odluka o isplati minimalne zarade, i to svim zaposlenima. Dakle, mora se definisati u \u010demu se sastoje te\u0161ko\u0107e koje zahtevaju uvo\u0111enje minimalne zarade.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, ne mo\u017ee biti izuzetaka za pojedine zaposlene<\/strong> od primene pravila o isplati minimalne zarade. Dakle, poslodavac u svom op\u0161tem aktu mora imati predvi\u0111ene situacije u kojima poslodavac mo\u017ee doneti odluku o uvo\u0111enju minimalne zarade. Ako nije utvrdio razloge za dono\u0161enje odluke o uvo\u0111enju minimalne zarade, du\u017ean je da zaposlenima ispla\u0107uje zaradu u skladu sa va\u017ee\u0107im ugovorom o radu, \u010dak i u slu\u010daju postojanja poreme\u0107aja u poslovanju. Ukolko bi poslodavac zaposlenima ispla\u0107ivao minimalnu zaradu, a propustio je da u skladu sa zakonom utvrdi razloge za dono\u0161enje odluke o uvo\u0111enju minimalne zarade, postupa nezakonito i zaposlenima pri\u010dinjava \u0161tetu u visini razlike izme\u0111u odgovaraju\u0107e i ispla\u0107ene minimalne zarade.<\/p>\n\n\n\n Pored utvr\u0111ivanja razloga za uvo\u0111enje minimalne zarade op\u0161tim aktom, poslodavac je du\u017ean da zaposlenima ponudi aneks ugovora o radu u slu\u010daju uvo\u0111enja minimalne zarade<\/strong>. Ponuda za izmenu ugovorenih uslova mora se zaposlenom dostaviti u pisanom obliku, uz obrazlo\u017eenje koje sadr\u017ei razloge (prethodno utvr\u0111ene op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu) za uvo\u0111enje minimalca i rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi. Po isteku \u0161est meseci od uvo\u0111enja, poslodavac je du\u017ean da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.<\/p>\n\n\n\n Prema Zakonu o radu minimalna zarada odre\u0111uje se na osnovu minimalne cene rada utvr\u0111ene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se pla\u0107aju iz zarade. Pri utvr\u0111ivanju minimalne cene rada polazi se naro\u010dito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izra\u017eenih kroz vrednost minimalne potro\u0161a\u010dke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tr\u017ei\u0161tu rada, stope rasta bruto doma\u0107eg proizvoda, kretanja potro\u0161a\u010dkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prose\u010dne zarade u Republici.<\/p>\n\n\n\n Minimalna cena rada utvr\u0111uje se po radnom \u010dasu bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra teku\u0107e godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine<\/strong>. Iznos minimalne zarade se odre\u0111uje na osnovu propisane minimalne cene rada po \u010dasu i broju radnih sati u mesecu za koji se ispla\u0107uje. Mno\u017eenjem broja radnih sati i minimalne cene rada dobija se iznos minimalne neto zarade<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Iznos neto minimalne zarade kreta\u0107e se tokom 2024. godine u slede\u0107em rasponu:<\/p>\n\n\n\n Neto minimalna zarada<\/strong> uve\u0107ava se za porez i na doprinose.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najpre su u pitanju porezi i doprinosi iz zarade<\/strong>. To zna\u010di da se minimalna zarada za efektivan rad i vreme provedeno na radu pove\u0107ava za iznos poreza i doprinosa, koji se pla\u0107aju iz zarade zaposlenog, na njegov teret. Na ovaj iznos se dodaju uve\u0107anja<\/strong> koja zaposleni ima pravo da ostvari po razli\u010ditim osnovama. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uve\u0107anu zaradu za – rad tokom dr\u017eavnih praznika, rad u no\u0107nim smenama, prekovremeni rad<\/strong>. To \u010dini bruto iznos osnovne minimalne zarade (neto zarada + porez i doprinosi iz zarade zaposlenog + uve\u0107anja).<\/p>\n\n\n\n Nakon toga se na sve to dodaju, to jest obra\u010dunavaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca<\/strong>. Tako se dobija ukupni iznos minimalne zarade (bruto 2). Dakle, ukupan tro\u0161ak da bi se isplatila minimalna zarada ide po formuli: neto zarada + porez i doprinosi iz zarade (na teret zaposlenog)+ uve\u0107anja + porez i doprinosi na zaradu (na teret poslodavca).<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi\u0161njeg odmora, pla\u0107enog odsustva, vojne ve\u017ebe i odazivanja na poziv dr\u017eavnog organa. I ovde se primenjuje pravilo o minimalnoj zaradi na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n\n\n\n Primer: bolovanje – zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre\u010denosti za rad do 30 dana (bolovanje),<\/strong> i to:<\/p>\n\n\n\n 1) najmanje u visini 65% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci<\/strong> pre meseca u kojem je nastupila privremena spre\u010denost za rad, s tim da ne mo\u017ee biti ni\u017ea od minimalne zarade<\/strong> utvr\u0111ene u skladu sa ovim zakonom, ako je spre\u010denost za rad prouzrokovana bole\u0161\u0107u ili povredom van rada;<\/p>\n\n\n\n 2) u visini 100% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci<\/strong> pre meseca u kojem je nastupila privremena spre\u010denost za rad, s tim da ne mo\u017ee biti ni\u017ea od minimalne zarade<\/strong> utvr\u0111ene u skladu sa ovim zakonom, ako je spre\u010denost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Primer: prekid rada bez krivice zaposlenog: zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne mo\u017ee biti manja od minimalne zarade <\/strong>utvr\u0111ene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je do\u0161lo bez krivice zaposlenog, najdu\u017ee 45 radnih dana u kalendarskoj godini.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zarada je za svakog zaposlenog najzna\u010dajnije pravo po osnovu rada. Zakon o radu propisuje iz \u010dega se sve zarada sastoji, kao i kada i u kom iznosu se pla\u0107a naknada zarade. Zakon isto tako ure\u0111uje i pojam minimalne zarade, odnosno iznosa zarade ili njene naknade ispod koje se ne mo\u017ee i\u0107i. To je granica koju […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":7567,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI Standardni u\u010dinak i efektivno vreme na radu<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
II Minimalna zarada kao izuzetak, a ne pravilo<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
III Ko utvr\u0111uje iznos minimalca<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Odluku o minimalnoj ceni rada donosi Socijalno-ekonomski savet <\/strong>osnovan za teritoriju Republike Srbije. Socijalno-ekonomski savet je nezavisan organ koji \u010dine<\/strong>: predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici reprezentativnih udru\u017eenja poslodavaca i predstavnici reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije. Ako pak Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana po\u010detka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije u narednom roku od 15 dana.<\/p>\n\n\n\nIV <\/strong>Minimalna cena rada <\/h2>\n\n\n\n
Minimalna cena rada ne mo\u017ee se utvrditi u ni\u017eem iznosu od minimalne cene rada utvr\u0111ene za prethodnu godinu.
Odluka o visini minimalne cene rada objavljuje se u \u201cSlu\u017ebenom glasniku Republike Srbije\u201d.<\/strong>
U 2024. godini<\/strong>, minimalna cena rada po radnom \u010dasu iznosi 271,00 dinar neto, (bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje).<\/p>\n\n\n\nV Obavezna kod naknade zarade<\/strong><\/h2>\n\n\n\n