Ljubav prema \u010ditanju, znati\u017eeljnost, radoznalost, zainteresovanost za dru\u0161tvene pojave i procese i na\u010dine na koji ljudi \u017eive, osobine su koje bi kod sebe trebalo da prepoznaju oni koji \u017eele da upi\u0161u ovaj studijski program, smatra profesor \u017diki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
–<\/strong> Dobri etnolozi moraju da budu otvoreni i za pro\u0161lost i za sada\u0161njost, da ih zanimaju kako su stvari izgledale, ali i kako danas dru\u0161tvo izgleda i u kom pravcu ide<\/strong> – obja\u0161njava on. <\/p>\n\n\n\n Ovaj smer godi\u0161nje upisuje 50 studenata, a prijavi se izme\u0111u 25 i 45. Me\u0111utim, sva mesta se popune onim kandidatima koji na Filozofskom fakultetu nisu uspeli da upi\u0161u \u017eeljeni studijski program. Ve\u0107ina studije zavr\u0161i u roku, a kada je re\u010d o mogu\u0107nostima za posao, profesor \u017diki\u0107 navodi koje su.<\/p>\n\n\n\n – Mi smo u potpunosti istra\u017eiva\u010dki orijentisana grupa. Ne postoji program koji bi na\u0161i studenti po zavr\u0161etku studija mogli da predaju u osnovnim i srednjim \u0161kolama. Dakle, zapo\u0161ljavanje je mogu\u0107e na fakultetu ili u nau\u010dno istra\u017eiva\u010dkim ustanovama, muzejima, domovima kulture<\/strong> – ka\u017ee \u017diki\u0107 i obja\u0161njava da su druge dve pozicije naro\u010dito primamljive ljudima koji \u017eele da se vrate u mesta gde su \u017eiveli pre studiranja.<\/p>\n\n\n\n – De\u0161ava se da se studenti koji nisu iz Beograda vrate ku\u0107i i tamo potom zaposle u muzejima i domovima kulture, u bibliotekama. Praksa pokazuje da \u010desto napreduju i do rukovode\u0107ih pozicija – ka\u017ee \u017diki\u0107 i dodaje da se posao mo\u017ee na\u0107i i pri nevladinim organizacijama, dok je najte\u017ee \u201euhlebiti\u201c se u dr\u017eavnim ustanovama.<\/strong><\/p>\n\n\n\n – Daleko od toga da je za prose\u010dnog studenta blistava budu\u0107nost po pitanju zaposlenja, ali nije ni mra\u010dna. Pre ili kasnije, svi na\u0111u posao – smatra \u017diki\u0107. Kao najpozitivniju stranu <\/strong>ove profesije, on navodi samostalnost u radu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n – <\/strong>Neko vi\u0161e voli rad na terenu, drugi iz kancelarije, ali svakako sami biraju projekte na kojima \u0107e raditi – ka\u017ee \u017diki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Koliko je ta autonomija prisutna u muzejima i \u0161ta mo\u017ee da o\u010dekuje neko ko se zaposli u ovim ustanovama kluture, obja\u0161njava mr Tatjana Mikuli\u0107, kustoskinja Etnografskog muzeja.<\/p>\n\n\n\n – Iz moje perspektive mogu da ka\u017eem da je posao veoma raznovrstan. Imate slobodu da radite \u0161ta \u017eelite.<\/strong> To sad deluje utopijski, ali zaista mo\u017ee da se organzuje tako. Da li \u0107ete se baviti izlo\u017ebom, prou\u010davati zbirku, pisati stru\u010dan ili nau\u010dno popularan tekst, postoji \u010ditav spektar mogu\u0107nosti – obja\u0161njava na\u0161a sagovrnica.<\/p>\n\n\n\n Za nju je najkreativniji vid bavljenja poslom u muzeju, izlo\u017eba.<\/strong><\/p>\n\n\n\n – <\/strong>Svakako da je izlo\u017eba neka kruna rada. Jer, \u0161ta god da radite u zbirci, koji god predmet da prou\u010davate, da li jedan ili vi\u0161e, ili kontekst u kome se ne\u0161to de\u0161avalo, to se vidi kroz izlo\u017ebu. To je momenat kada mo\u017eete da sara\u0111ujete sa dizajnerima, scenografima, ljudima iz najrazli\u010ditijih sfera koji mogu da vam pomognu – ka\u017ee Tatjana.<\/p>\n\n\n\n Da muzejski zidovi ne moraju biti uvek prostor za postavku, pokazuje i njena izlo\u017eba \u201e\u0160umadijska suknja 1860 \u2013 1960\u201c<\/strong><\/a> koja je bila sme\u0161tena u jedini \u017eenski zatvor u Srbiji, u Kazneno – popravni zavod u Po\u017earevcu.<\/p>\n\n\n\n – Ideja je potekla od vesti koju sam pro\u010ditala u novinama, a to je da je zatvorenicama odobreno da nose suknje. S druge strane one su publika koja verovatno retko ima priliku da do\u0111e u muzej. Tako\u0111e, u zatvoru imaju \u0161ivaonu u kojoj svakodnevno \u0161iju razli\u010dite stvari i to, ina\u010de, odli\u010dno rade – smatra Tatjana.<\/p>\n\n\n\n Ona obja\u0161njava da je \u0161umadijska suknja napravila preokret u no\u0161nji jer su do tada \u017eene u Srbiji nosile duga\u010dku ko\u0161ulju pa preko zubun i prega\u010du. Od 19 veka suknja kod nas ulazi u modu. Prvo je prihvataju mlade \u017eene u gradu, pa one na selu. Prvobitno je bila do \u010dlanaka, a vremenom se skra\u0107ivala. <\/p>\n\n\n\n – Odr\u017eali smo nekoliko radionica i predavanje i sve to je nai\u0161lo na odli\u010dan prijem. Imala sam priliku da razgovaram sa njima, se\u0107am se da mi je jedna zatvorenica pri\u0161la i rekla \u201eMoja baka je imala takvu suknju\u201c, a druga mi je pri\u010dala o no\u0161njama sa folklora<\/a> – ka\u017ee Tatjana.<\/p>\n\n\n\nSamostalnost u poslu kao najve\u0107i benefit<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Bojan-Zikic-.jpg\")
Izlo\u017eba – nejkreativniji deo posla u muzeju<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Tatjana-Mikulic-.jpg\")