Ure\u0111enje radnog vremena, odnosno vremenski okvir u kojem je zaposleni du\u017ean da obavlja svoje poslove i \u0161ta poslodavac tu mo\u017ee da zahteva, veoma je va\u017eno za zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n
Radno vreme<\/strong> definisano je doma\u0107im zakonom o radu kao \u201evremenski period u kome je zaposleni du\u017ean, odnosno raspolo\u017eiv da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom<\/em>\u201c. Na koji na\u010din zakon o radu ure\u0111uje radno vreme, kako defini\u0161e radno vreme kra\u0107e od punog i koja su prava zaposlenih koji ne rade puno radno vreme, to jest 40 sati nedeljno – sve su to pitanja na koja \u0107emo dati odgovor u ovom tekstu.<\/p>\n\n\n\n Puno radno vreme<\/strong> iznosi 40 \u010dasova nedeljno<\/strong>, osim ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno, a op\u0161tim aktom kod poslodavca mo\u017ee da se utvrdi da puno radno vreme bude kra\u0107e od 40 \u010dasova nedeljno, ali ne kra\u0107e od 36 \u010dasova nedeljno<\/strong>. Zakonodavac ovom odredbom prakti\u010dno odre\u0111uje da je okvir u kojem se kre\u0107e puno radno vreme izme\u0111u 36 i 40 \u010dasova nedeljno.<\/strong> Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom koje je kra\u0107e od 40 \u010dasova nedeljno ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao zaposleni \u010dije je puno radno vreme 40 \u010dasova nedeljno.<\/p>\n\n\n\n Zaposlenom koji radi na naro\u010dito te\u0161kim, napornim i za zdravlje \u0161tetnim poslovima, utvr\u0111enim zakonom ili op\u0161tim aktom, skra\u0107uje se radno vreme srazmerno \u0161tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi\u0161e 10 \u010dasova nedeljno.<\/strong> Radi se o poslovima na kojima i pored primene odgovaraju\u0107ih mera bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za li\u010dnu za\u0161titu na radu, postoji<\/em> pove\u0107ano \u0161tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n Zakon ove poslove naziva poslovima sa pove\u0107anim rizikom,<\/strong> a radno vreme na tim poslovima naziva skra\u0107enim radnim vremenom. Zapravo, ne radi se o skra\u0107enju rada, ve\u0107 su u pitanju izrazito zahtevni, te\u0161ki poslovi, koji i pored primene svih mera bezbednosti neminovno \u0161tetno deluju na zdravlje zaposlenog, <\/strong>zbog toga, puno radno vreme <\/strong>nije minimum 36-40 \u010dasova, kao kod \u201eobi\u010dnih\u201c radnih mesta, ve\u0107 se skra\u0107uje, <\/strong>na ovaj na\u010din se puno radno vreme mo\u017ee skratiti najvi\u0161e za 10 \u010dasova nedeljno<\/strong>, pa radno vreme kod ovakvih radnih mesta mo\u017ee da bude i 30 \u010dasova!<\/p>\n\n\n\n Ipak, i dalje \u0107e se i takvo radno vreme smatrati punim radnim vremenom, i ono povla\u010di sa sobom ostvarivanje svih prava kao da je re\u010d o radu od 40 \u010dasova nedeljno<\/strong>. Zakon izr\u010dito ka\u017ee: \u201czaposleni koji radi skra\u0107eno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom\u201d.<\/em><\/p>\n\n\n\n Skra\u0107eno radno vreme utvr\u0111uje se na osnovu stru\u010dne analize<\/strong>, koja se prethodno sprovodi u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i na osnovu nje izra\u0111uje akt o proceni rizika. Dakle, pre uvo\u0111enja skra\u0107enog radnog vremena neophodno je sprovo\u0111enje stru\u010dne analize, <\/strong>citiranom stru\u010dnom analizom i aktom o proceni rizika nadle\u017eni organ utvr\u0111uje:<\/p>\n\n\n\n 1) da se neki posao ima smatrati te\u0161kim, napornim i za zdravlje \u0161tetnim,<\/p>\n\n\n\n 2) da na tom poslu, i pored mera za\u0161tite na radu, postoji pove\u0107ano \u0161tetno dejstvo uslova rada na zdravlje zaposlenog i<\/p>\n\n\n\n 3) da iz tog razloga, radno vreme zaposlenih na tim poslovima mora biti kra\u0107e od zakonom odre\u0111enog.<\/p>\n\n\n\n Precizno se utvr\u0111uje koji su to rizici po zdravlje, i koje mere bezbednosti se moraju sprovesti. U slu\u010daju ponovnog utvr\u0111ivanja punog radnog vremena na poslovima na kojima je prethodno utvr\u0111eno skra\u0107eno radno vreme, poslodavac to mo\u017ee da u\u010dini samo na osnovu nove stru\u010dne analize nadle\u017enog organa.<\/p>\n\n\n\n Prema svemu navedenom, razlog uvo\u0111enja skra\u0107enog radnog vremena nisu potrebe organizacije posla,<\/strong> ve\u0107 postojanje pove\u0107anog \u0161tetnog dejstva uslova rada na zdravlje zaposlenog. <\/strong>Upravo zbog \u0161tetnosti dugotrajnog izlaganja uslovima rada, na poslovima na kojima je uvedeno skra\u0107eno radno vreme,<\/em> izri\u010dito je <\/em>zabranjena preraspodela radnog vremena.<\/strong> Zakonodavac zabranjuje<\/strong> da se zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skra\u0107eno radno vreme odredi prekovremeni rad na tim poslovima, osim u slu\u010dajevima odre\u0111enim zakonom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nakon razmatranja punog radnog vremena i skra\u0107enog radnog vremena, prelazimo na one vrste radnog odnosa koji su u pravom smislu te re\u010di kra\u0107i od punog, uz srazmerno smanjenje ostvarivanja (odre\u0111enih, za to podobnih) prava.<\/p>\n\n\n\n Nepuno radno vreme postoji uvek kada se sa zaposlenim ugovori radno vreme kra\u0107e od punog radnog vremena.<\/strong> To zna\u010di da ako je kod poslodavca puno radno vreme 40 \u010dasova nedeljno<\/strong>, onda je svaki rad kra\u0107i od tog rad sa nepunim radnim vremenom. Ako je kod poslodavca puno radno vreme 36 \u010dasova nedeljno, \u0161to jeste mogu\u0107e, onda je rad kra\u0107i od 36 \u010dasova nedeljno nepuno radno vreme.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos i kod drugog poslodavca te da na taj na\u010din ostvari puno radno vreme. <\/em>Rad kod vi\u0161e poslodavaca na opisani na\u010din posti\u017ee se zaklju\u010divanjem ugovora o radu sa svakim od poslodavaca navode\u0107i u ugovorima o radu obim radnog vremena (u ovom slu\u010daju nepuno), \u0161to predstavlja obavezan element ugovora o radu. U ovom slu\u010daju u<\/strong>govoreno radno vreme kod vi\u0161e poslodavaca u zbiru ne sme da prelazi 40 sati nedeljno<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Radnik nema obavezu da obavesti poslodavca da je zaklju\u010dio ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom sa drugim poslodavcem, ali je u praksi to naj\u010de\u0161\u0107e slu\u010daj<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Navedeno zasnivanje radnog odnosa podrazumeva, iako zakon to strogo ne predvi\u0111a, da se sa zaposlenim mora posti\u0107i dogovor o rasporedu radnog vremena na taj na\u010din da ne dolazi do preklapanja. Tako\u0111e, mogu\u0107 je i problem sa ostvarivanjem odre\u0111enih prava iz radnog odnosa, kakvo je na primer pravo na godi\u0161nji odmor, jer zaposleni mora da uklopi rasporede kod dva ili vi\u0161e poslodavaca, \u0161to u praksi mo\u017ee da bude te\u0161ko izvodljivo.<\/p>\n\n\n\n Obaveza poslodavca je da radniku koji je zaposlen na nepuno radno vreme obezbedi iste uslove rada<\/strong> koje imaju radnici zaposleni na puno radno vreme,<\/strong> anga\u017eovani na istim ili sli\u010dnim poslovima.<\/p>\n\n\n\n Radnik sa kojim je ugovoren rad na nepuno radno vreme ostvaruje sva prava iz radnog odnosa koja imaju i radnici zaposleni na puno radno vreme, s tim \u0161to neka od prava mo\u017ee da ostvari srazmerno vremenu provedenom na radu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U nastavku teksta poja\u0161njavamo koja prava se ostvaruju uvek u punom obimu, a koja srazmerno broju radnih sati na radu, kod lica sa nepunim radnim vremenom.<\/p>\n\n\n\n Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, bez obzira na to da li je radnik zaposlen na puno ili nepuno radno vreme, radni sta\u017e se uvek ra\u010duna kao da je u pitanju puno radno vreme,<\/strong> \u0161to proizilazi iz \u010dinjenica da se radni sta\u017e ra\u010duna isklju\u010divo na dane, mesece i godine, a nikad na sate<\/strong>. U sta\u017e se uklju\u010duje vreme provedeno u radu, odnosno vreme za koje su pla\u0107eni doprinosi za radnika.<\/p>\n\n\n\n Pravo na zaradu i naknadu zarade jeste jedno od prava na koje uti\u010de broj radnih sati na koje je zaposleni anga\u017eovan.<\/strong> Jednostavna je matematika: ve\u0107i broj sati – ve\u0107a zarada.<\/p>\n\n\n\n Radnik ostvaruje zaradu u zavisnosti od broja sati koje je proveo na radnom mestu, pa se na isti na\u010din ostvaruje i pravo na naknadu zarade. Radnik mo\u017ee da ostvari naknadu zarade samo za sate koje bi proveo na radnom mestu<\/strong>. Ako je, na primer, na bolovanju lice na nepunom radnom vremenu, ne mo\u017ee dobiti naknadu zarade kao da radi 40 sati nedeljno, ve\u0107 umanjenje ide srazmerno broju sati koje radi nedeljno<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko poslodavac nije obezbedio prevoz radnika na radno mesto i sa radnog mesta, zaposleni ima pravo na naknadu ovih tro\u0161kova za dane kada je dolazio na posao u punom obimu, nezavisno od broja sati koje je proveo na poslu. <\/strong>Zaposleni koji radi nepuno radno vreme ima potpuno iste putne tro\u0161kove kao i onaj koji radi puno vreme, te mu na isti na\u010din pripada i naknada tro\u0161kova puta.<\/p>\n\n\n\n Kao i u slu\u010daju putnog tro\u0161ka, sli\u010dno je i sa toplim obrokom. Ukoliko poslodavac nije obezbedio hranu zaposlenom, svaki zaposleni, pa i onaj na nepunom radnom vremenu, ima pravo na naknadu tro\u0161kova ishrane u toku rada, <\/strong>ali samo za dane tokom kojih je dolazio na radno mesto.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni ostvaruje pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u zavisnosti od broja meseci<\/strong> koje je proveo u radnom odnosu<\/strong>, nezavisno od broja sati nedeljno koje je radnik imao u tom periodu<\/strong>. Kako je zakon o radu propisao, radnik ima pravo na minimum 20 dana godi\u0161njeg odmora, i to pravo radniku pripada nezavisno od toga da li je zaposlen na puno ili nepuno radno vreme, smanjenje na srazmeran deo godi\u0161njeg odmora ide samo za zaposlene koji te godine zasnuju radni odnos ili ga prekinu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Karakteristika godi\u0161njeg odmora koji koristi radnik zaposlen na nepuno radno vreme je da taj zaposleni mo\u017ee da ostvari pravo na naknadu zarade samo za one sate koje bi proveo na radnom mestu.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko je radnik zaposlen kod jednog poslodavca na nepuno radno vreme, on ostvaruje pravo na kori\u0161\u0107enje celokupnog godi\u0161njeg odmora u trajanju od 20 radnih dana za godinu dana rada provedenih kod tog poslodavca.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju da je radnik zaposlen kod dva ili vi\u0161e poslodavaca na nepuno radno vreme, radnik tako\u0111e ostvaruje ista prava, odnosno 20 dana godi\u0161njeg odmora, ali je u ovoj situaciji potrebno je da poslodavci postignu dogovor i omogu\u0107e zaposlenom da odmor koristi u isto vreme, kako bi on zaista da mogao u\u017eiva u benefitima godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac ima obavezu da razmotri zahteve svojih radnika da pre\u0111u sa nepunog na puno radno vreme, ali i obrnuto, ukoliko radnik izrazi \u017eelju da pre\u0111e sa punog, na nepuno radno vreme.<\/p>\n\n\n\n Inicijativa za prelazak sa punog na nepuno radno vreme mo\u017ee biti pokrenuta i od strane poslodavca, i to u situacijama kada poslodavac ima vi\u0161ak zaposlenih<\/strong> radnika. Jedna od mera koje se mogu sprovesti kada do\u0111e do toga je, da se radnicima zaposlenim na puno radno vreme ponudi aneks ugovora o radu, kojim bi se definisao prelazak sa punog na nepuno radno vreme.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako poslodavac ima obavezu da donese program za re\u0161avanje vi\u0161ka zaposlenih, radnicima se mo\u017ee ponuditi aneks ugovora za prelazak sa punog na nepuno radno vreme<\/strong>, pritom vode\u0107i ra\u010duna da se radno vreme ne mo\u017ee skratiti za vi\u0161e od polovine. Odbijanje ovako ponu\u0111enog aneksa od strane radnika, predstavljalo bi legitiman razlog za prekid radnog odnosa.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ure\u0111enje radnog vremena, odnosno vremenski okvir u kojem je zaposleni du\u017ean da obavlja svoje poslove i \u0161ta poslodavac tu mo\u017ee da zahteva, veoma je va\u017eno za zaposlenog. Radno vreme definisano je doma\u0107im zakonom o radu kao \u201evremenski period u kome je zaposleni du\u017ean, odnosno raspolo\u017eiv da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":7698,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nPuno radno vreme<\/h2>\n\n\n\n
Puno radno vreme kod naro\u010dito te\u0161kih i po zdravlje opasnih poslova<\/h2>\n\n\n\n
Kako se utvr\u0111uje skra\u0107eno radno vreme<\/h2>\n\n\n\n
Nepuno radno vreme<\/h2>\n\n\n\n
Radni sta\u017e kod punog i nepunog radnog vremena<\/h2>\n\n\n\n
Pravo na zaradu i naknadu zarade<\/h2>\n\n\n\n
Naknada tro\u0161kova<\/h2>\n\n\n\n
Kako se onda ra\u010duna godi\u0161nji odmor<\/h2>\n\n\n\n
Prelazak sa punog na nepuno radno vreme i obrnuto<\/h2>\n\n\n\n