Jedno od prava koje je najva\u017enije zaposlenim \u017eenama koje ostanu u drugom stanju jeste pravo na naknadu zarade koje se pla\u0107a tokom spre\u010denosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e. Navedeno pravo ure\u0111eno je Zakonom o radu, ali pre svega Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ovaj tekst bavi se visinom naknade zarade koja se pla\u0107a za vreme trudni\u010dkog bolovanja. <\/p>\n\n\n\n
Zakonom o zdravstvenom osiguranju odre\u0111eno je da u slu\u010daju privremene spre\u010denosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e, za prvih 30 dana<\/strong> privremene spre\u010denosti za rad visina naknade zarade, koju ispla\u0107uje poslodavac iz svojih sredstava<\/strong>, obezbe\u0111uje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Dalje je propisano da u slu\u010daju privremene spre\u010denosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e, po\u010dev od 31. dana<\/strong> privremene spre\u010denosti za rad, visina naknade zarade obezbe\u0111uje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim \u0161to se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (RFZO) <\/strong>obezbe\u0111uje iznos od 65%<\/strong> od osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35%<\/strong> od osnova za naknadu zarade iz sredstava bud\u017eeta Republike Srbije<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, prvih 30 dana bolovanja ide na teret poslodavca<\/strong>, a od 31. dana naknadu plate obezbe\u0111uje RFZO (delom iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, delom iz dr\u017eavnog bud\u017eeta). U svakom slu\u010daju, samo pla\u0107anje trudnici obavlja uvek poslodavac<\/strong>, s tim \u0161to prvih 30 dana to \u010dini sopstvenim sredstvima, dok od 31. dana dobija sredstva iz RFZO da bi zaposlenoj trudnici platio naknadu zarade tokom trudni\u010dkog bolovanja.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo ve\u0107 istakli u prethodnom poglavlju, Zakonom o zdravstvenom osiguranju odre\u0111eno je da u slu\u010daju privremene spre\u010denosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e, bez obzira na to iz \u010dijih sredstava se pla\u0107a naknada zarade (iz sredstava poslodavca ili RFZO), ista se obezbe\u0111uje u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.<\/strong> Dakle, uvek se pla\u0107a naknada pune plate.<\/strong> Kako se izra\u010dunava osnov naknade zarade, poja\u0161njavamo u nastavku.<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o tome \u0161ta sve ulazi u obra\u010dun naknade zarade za vreme trudni\u010dkog bolovanja, isti\u010demo da treba razlikovati naknadu plate koju pla\u0107a poslodavac iz svojih sredstava, u odnosu na onu koju pla\u0107a RFZO iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i bud\u017eeta. U oba slu\u010daja pla\u0107a se 100% od prose\u010dne zarade iz poslednjih 12 meseci, <\/strong>ali se na razli\u010dite na\u010dine ra\u010duna ta prose\u010dna zarada u prethodnih godinu dana. Ta\u010dnije, nije ista prose\u010dna zarada u poslednjih 12 meseci kada naknadu pla\u0107a poslodavac u odnosu na onu kada pla\u0107a RFZO.<\/p>\n\n\n\n Za prvih 30 dana trudni\u010dkog bolovanja, kada naknadu plate pla\u0107a poslodavac iz svojih sredstava<\/strong>, pla\u0107a se 100% od zarade koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca<\/strong> u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja trudni\u010dkog bolovanja. Ne uzimaju se u obzir eventualne zarade ostvarene u poslednjih godinu dana kod prethodnih poslodavaca.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposlena nije radila svih 12 meseci<\/strong> koji prethode mesecu u kojem zapo\u010dinje isplata naknade zarade, osnovicu za obra\u010dun nakande zarade \u010dini prose\u010dna zarada za onaj period u kojem je zaposlena efektivno radila<\/strong>. Imaju\u0107i u vidu da je osnovica za obra\u010dun naknade zarade isklju\u010divo zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci kod poslodavca, prilikom ra\u010dunanja prose\u010dne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci<\/strong>, kao osnovice za isplatu naknade zarade, ne uzimaju se u obzir:<\/strong> ispla\u0107ene naknade zarade<\/strong> iz poslednjih 12 meseci<\/strong> (za vreme pla\u0107enog odsustva, bolovanja, godi\u0161njeg odmora, i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je ispla\u0107ena naknada<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ovo prakti\u010dno zna\u010di da se ukupna zarada koju je zaposlena primila u prethodnih 12 meseci sabere i zbir podeli sa ukupnim brojem efektivnih \u010dasova rada.<\/strong> Dobijeni iznos <\/strong>predstavlja osnov za obra\u010dun naknade i mno\u017ei se sa ukupnim brojem \u010dasova u kojima je zaposlena bila odsutna<\/strong> i za koje se ra\u010duna naknada zarade.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposlena uop\u0161te nije radila u prethodnih 12 meseci i nema ispla\u0107enu zaradu, osnovicu za obra\u010dun naknade zarade \u010dini zarada predvi\u0111ena ugovorom o radu (osnovna zarada).<\/strong><\/p>\n\n\n\n Po\u010dev od 31. dana trudni\u010dkog bolovanja, kada naknadu plate obezbe\u0111uje RFZO <\/strong>iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i iz dr\u017eavnog bud\u017eeta, pla\u0107a se tako\u0111e 100% od prose\u010dne zarade<\/strong> koju je zaposlena ostvarila u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja trudni\u010dkog bolovanja, <\/strong>ali se uzima prose\u010dna zarada ostvarena kod svih poslodavaca kod kojih je trudnica radila prethodnih godinu dana <\/strong>(ne samo kod trenutnog poslodavca).<\/p>\n\n\n\n Ukoliko<\/strong> zaposlena u tih 12 meseci nije ostvarila svih 12 zarada<\/strong> (npr po\u010dela je da radi kod trenutnog poslodavca pre 7 meseci, a pre toga 5 meseci nije uop\u0161te radila), prose\u010dna zarada se ra\u010duna tako \u0161to se saberu sve zarade iz poslednjih 12 meseci, a za one mesece u kojima nije radila ra\u010duna se zakonom garantovana minimalna zarada za taj mesec<\/strong>. Zbir se podeli sa 12 i dobija se prose\u010dna zarada iz prethodnih godinu dana.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposlena nema nijednu zaradu u poslednji 12 meseci, od RFZO<\/strong> dobija naknadu plate u visini minimalne zarade.<\/strong><\/p>\n\n\n\n S obzirom da se naknada zarade ispla\u0107uje u procentu od zarade zaposlenog, te da smo u prethodnim poglavljima definisali najpre od koje zarade se ra\u010duna procenat, sada \u0107emo izlo\u017eiti \u0161ta ulazi u pojam zarade koja se uzima radi obra\u010duna osnova za naknadu zarade.<\/p>\n\n\n\n Zarada zaposlene, koja je osnov za obra\u010dun naknade zarade, sastoji se od:<\/strong><\/p>\n\n\n\n a) zarade za<\/strong> obavljeni rad i vreme provedeno na radu (za efektivne sate rada),<\/strong> koju \u010dine:<\/strong><\/p>\n\n\n\n –osnovna zarada<\/strong> iz ugovora o radu;<\/p>\n\n\n\n -deo zarade za radni u\u010dinak<\/strong> (stimulacije i dr)<\/p>\n\n\n\n –uve\u0107ana zarada<\/strong> (po osnovu rada na dan praznika, no\u0107nog rada, prekovremenog rada, minulog rada i drugih uve\u0107anja propisanih op\u0161tim aktom poslodavca);<\/p>\n\n\n\n b) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca<\/strong> (nagrade, bonusi i sl.)<\/p>\n\n\n\n v) i svih drugih primanja po osnovu radnog odnosa <\/strong>u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu (npr topli obrok, regres…), osim slede\u0107ih primanja: <\/strong><\/p>\n\n\n\n 1) U\u010de\u0161\u0107e zaposlenog u dobiti<\/strong> ostvarenoj u poslovnoj godini,<\/p>\n\n\n\n 2) Kod radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorije poslodavca, odnosno kod rada na daljinu i rada od ku\u0107e, u pojam zarade ne ulazi naknada tro\u0161kova za upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknada<\/strong> drugih tro\u0161kova rada<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 3) Naknada tro\u0161kova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobra\u0107aju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (putni tro\u0161ak)<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 4) Naknada tro\u0161kova za vreme provedeno na slu\u017ebenom putu u zemlji;<\/strong><\/p>\n\n\n\n 5) Naknada to\u0161kova za vreme provedeno na slu\u017ebenom putu u inostranstvu;<\/strong><\/p>\n\n\n\n 6) Naknada tro\u0161kova sme\u0161taja i ishrane za rad i boravak na terenu,<\/strong> ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme\u0161taj i ishranu bez naknade;<\/p>\n\n\n\n 7) Naknada tro\u0161kova pogrebnih usluga<\/strong> u slu\u010daju smrti \u010dlana u\u017ee porodice, a \u010dlanovima u\u017ee porodice u slu\u010daju smrti zaposlenog;<\/p>\n\n\n\n 8) Naknada \u0161tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 9) Jubilarna nagrada i solidarna pomo\u0107<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Dakle,navedenih 9 vrsta primanja ne ulaze u pojam zarade,<\/strong> te se ne ra\u010dunaju kod utvr\u0111ivanja prose\u010dne zarade koju je zaposlena ostvarila u poslednjih 12 meseci, a koja predstavlja osnovicu za obra\u010dun nakande zarade.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedno od prava koje je najva\u017enije zaposlenim \u017eenama koje ostanu u drugom stanju jeste pravo na naknadu zarade koje se pla\u0107a tokom spre\u010denosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e. Navedeno pravo ure\u0111eno je Zakonom o radu, ali pre svega Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ovaj tekst bavi se visinom naknade zarade […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":7802,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nII Visina trudni\u010dkog bolovanja<\/h2>\n\n\n\n
III Koje zarade ulaze u obra\u010dun osnova za naknadu zarade?<\/h2>\n\n\n\n
IV Naknada plate koju trudnici pla\u0107a poslodavac iz svojih sredstava<\/h2>\n\n\n\n
V Naknada plate koju trudnici pla\u0107a RFZO<\/h2>\n\n\n\n
VI Pojam zarade koja je osnov za obra\u010dun naknade zarade<\/h2>\n\n\n\n