Tokom trajanja radnog odnosa zaposleni potpisuju razna dokumenta. \u010cesto su zaposleni zbunjeni aktima koje im poslodavac nudi da potpi\u0161u i strahuju od posledica koje njihov potpis mo\u017ee da izazove.<\/p>\n\n\n\n
Premda je te\u0161ko predvideti sve situacije u kojima zaposleni stavlja svoj potpis na neki dokument koji mu je dostavio poslodavac, u ovom tekstu \u0107emo poku\u0161ati da uka\u017eemo na to kada se bez bojazni od negativnih posledica mo\u017ee staviti potpis, a kada treba biti oprezniji.<\/p>\n\n\n\n
U navedenom smislu, govori\u0107emo o slede\u0107im aktima<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n – o re\u0161enju o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca (koji predstavlja isklju\u010divo izraz volje poslodavca),<\/strong><\/p>\n\n\n\n – o izjavi o otkazu od strane zaposlenog (isklju\u010divo odraz volje zaposlenog),<\/strong><\/p>\n\n\n\n – o sporazumu o raskidu radnog odnosa <\/strong>(predstavljja odraz saglasne volje zaposlenog i poslodavca),<\/p>\n\n\n\n – blanko otkaz.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o aktima koje donosi poslodavac, moramo po\u0107i od \u010dinjenice da je zakonsko ovla\u0161\u0107enje poslodavca da re\u0161enjima odlu\u010duje o pravima i obavezama zaposlenog. Preciznije – o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlu\u010duje<\/strong>: – u pravnom licu – nadle\u017eni organ<\/strong> kod poslodavca, odnosno lice utvr\u0111eno zakonom ili op\u0161tim aktom<\/strong> poslodavca. <\/strong>Ova ovla\u0161\u0107ena lica svoje pravo odlu\u010divanja mogu delegirati na druga lica. Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica<\/strong> – odlu\u010duje preduzetnik<\/strong> ili lice koje on ovlasti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n U nastavku zakon odre\u0111uje da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja re\u0161enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazlo\u017eenjem i poukom o pravnom leku.<\/strong> Protiv re\u0161enja kojim je povre\u0111eno pravo zaposlenog <\/strong>ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni,<\/strong> odnosno predstavnik sindikata \u010diji je zaposleni \u010dlan ako ga zaposleni ovlasti, mo\u017ee da pokrene spor pred nadle\u017enim sudom<\/strong>. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja re\u0161enja, odnosno saznanja za povredu prava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Shodno citiranim zakonskim odredbama, poslodavac ima ovla\u0161\u0107enje da o pitanjima iz radnog odnosa – o godi\u0161njem odmoru, pla\u0107enom odsustvu, pa i o otkazu, donese re\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje o otkazu<\/strong> koje donosi nadle\u017eni organ, to jest ovla\u0161\u0107eno lice poslodavca<\/strong>, mora da sadr\u017ei<\/strong> potpis donosioca. <\/strong>Re\u0161enje mora da se dostavi zaposlenom, jer zaposleni ima pravo da<\/strong> se upozna sa aktom koji je doneo poslodavac, a kojim se odlu\u010duje o njegovim pravima i obavezama. Kad poslodavac dostavi svoje re\u0161enje o otkazu zaposlenom, osnovano je tra\u017eiti od zaposlenog da kao dokaz prijema re\u0161enja<\/strong> stavi potpis.<\/strong> Potpis se stavlja ili na dostavnicu<\/strong>, ako se re\u0161enje uru\u010duje po\u0161tom, ili na sam primerak re\u0161enja<\/strong>, ako se dostavlja li\u010dno u prostorijama poslodavca. Dakle, ako poslodavac tra\u017ei od zaposlenog da stavi svoj potpis kao dokaz da je primio re\u0161enje o otkazu, zaposleni to mo\u017ee da u\u010dini.<\/p>\n\n\n\n Potpis zaposlenog u tom slu\u010daju je samo dokaz da je re\u0161nje primljeno i kog datuma je preuzeto, ali ne predstavlja izraz saglasnosti zaposlenog sa sadr\u017einom re\u0161enja.<\/strong> Naravno, mora se raditi o re\u0161enju o otkazu, a ne da se \u201cpodme\u0107e\u201d izjava o otkazu zaposlenog ili sporazum o raskidu radnog odnosa. Prema tome, kad god poslodavac dostavi zaposlenom re\u0161enje o otkazu, zaposleni mo\u017ee da potpi\u0161e primerak re\u0161enja koji poslodavac zadr\u017eava (ili dostavnicu). Potpis zaposlenog tada je samo dokaz o prijemu odluke poslodavca i datumu primanja re\u0161enja. Tako\u0111e, potpis zaposlenog nikako ne zna\u010di da se sa re\u0161enjem sagla\u0161ava, ve\u0107 samo da je upoznat sa odlukom poslodavca<\/strong>. Od momenta prijema te\u010de<\/strong> gore navedeni rok <\/strong>za pobijanje re\u0161enja poslodavca kod nadle\u017enog suda.<\/p>\n\n\n\n Pored re\u0161enja koje donosi poslodavac, u okviru re\u0161avanja pitanja iz radnog odnosa pojavljuju se i dokumenta koja predstavljaju samo i jedino izraz volje zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n Najzna\u010dajnija jednostrana izjava volje zaposlenog<\/strong>, po pitanju posledica koje proizvodi, jeste pisana izjava o otkazu ugovora o radu od strane zaposlenog. Za razliku od dokumenata koje smo pomenuli u prethodnom poglavlju teksta, na kojima potpis zaposlenog predstavlja jedino dokaz kog datuma je zaposleni primio re\u0161enje poslodavca (pa od tog trenutka po\u010dinje da te\u010de rok za eventualnu tu\u017ebu sudu), ovde potpis zaposlenog ima konstitutivni zna\u010daj.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o jednostranoj izjavi volje zaposlenog, potpis zaposlenog je od presudnog zna\u010daja i predstavlja potvrdu da je zaposleni saglasan sa sadr\u017einom akta<\/strong>, to jest da predstavlja izraz volje zaposlenog<\/strong>. Zato je jako va\u017eno dobro promisliti pre nego \u0161to se stavi potpis na dokument koji predstavlja izraz volje zaposlenog. Primera radi, jednom kada zaposleni potpi\u0161e izjavu o otkazu i preda je ovla\u0161\u0107enom licu poslodavca<\/strong>, ona do tog momenta proizvodi pravnu posledicu. Od tog momenta, da bi zaposleni povukao izjavu, treba mu saglasnost poslodavca, odnosno ne mo\u017ee vi\u0161e jednostrano da se predomisli<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o dokumentu koji predstavlja izraz saglasja volja zaposlenog i poslodavca, potpis zaposlenog je od presudnog zna\u010daja i predstavlja potvrdu da su poslodavac i zaposleni zajedno saglasni sa sadr\u017einom akta<\/strong>. Ovde dakle nemamo potvrdu da je zaposleni primio k znanju neki dokument, ve\u0107 da taj dokument zaista predstavlja izraz saglasnih volja poslodavca i zaposlenog<\/strong>. Zato je i ovde bitno promisliti pre nego \u0161to se stavi potpis na dokument koji predstavlja saglasnost volja poslodavca i zaposlenog. Najzna\u010dajniji zajedni\u010dki dokument zaposlenog i poslodavca jeste sporazum o prestanku radnog odnosa<\/strong>. Kada su se ove dve strane saglasile o tome da je najbolje da radni odnos prestane, oni potpisuju zajedni\u010dki akt o tome.<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim i ovde treba biti oprezan<\/strong>. Naime, postoje i situacije da poslodavac \u017eeli da raskine radni odnos sa zaposlenim, ali ne \u017eeli da sprovodi zakonske procedure otkaza. Na primer, poslodavac smatra da je zaposleni tehnolo\u0161i vi\u0161ak, ali \u017eeli da izbegne pla\u0107anje otpremnine. \u010cesto se de\u0161ava da poslodavac \u201cpoturi\u201d zaposlenom da potpi\u0161e da je u pitanju sporazumni prestanak radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se to u\u010dini i potpi\u0161e takav dokument, to zna\u010di da je zaposleni saglasan sa time da mu radni odnos prestane. To istovremeno zna\u010di i da nema otpremnine, nov\u010dane naknade kod NSZ itd. Prema tome, ako neki dokument predstavlja odraz volje zaposlenog, potpis zaposlenog zna\u010di da je on saglasan sa samom sadr\u017einom dokumenta i njegovim pravnim posledicama.<\/strong> Zato je uvek potreban oprez pri potpisvanju.<\/p>\n\n\n\n U prethodnom delu teksta govorili smo o zna\u010daju potpisa zaposlenog na re\u0161enju poslodavca o otkazu, kao i na sporazum o raskidu radnog odnosa. Ono pak \u0161to je izvesno da nikada ne treba \u010diniti to je davanje tzv. blanko potpisa.<\/strong> Ta\u010dnije, ne treba nikada staviti svoj potpis na prazan dokument jer on kasnije uvek mo\u017ee biti zloupotrebljen od strane poslodavca. <\/strong>Naknadno, poslodavac takvom dokumentu mo\u017ee da doda sadr\u017einu kakvu god po\u017eeli, a to je jako lo\u0161e za zaposlenog. Naknadnim uno\u0161enjem podataka, poslodavac blanko potpisanu izjavu mo\u017ee da pretvori u izjavu zaposlenog o otkazu ili u sporazum o prestanku radnog odnosa sa konkretnim datumom.<\/strong> Na osnovu takvih dokumenata on u svakom trenutku mo\u017ee da raskine radni odnos<\/strong> uz \u201esaglasnost\u201c zaposlenog (koje zapravo nema).<\/p>\n\n\n\n Najproblemati\u010dija je izjava o otkazu koja se daje unapred poslodavcu<\/strong>, a koju on mo\u017ee da aktivira kad god po\u017eeli. U delu Zakona o radu koji reguli\u0161e uslove za zasnivanje radnog odnosa postoji odredba prema kojoj poslodavac ne mo\u017ee da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata<\/strong>. Imaju\u0107i u vidu ovakvo zakonsko pravilo mo\u017ee se zaklju\u010diti da je zakonodavcu poznata ova nezakonita praksa, te je posebnom zabranom naglasio njenu nedopustivost. U praksi se ovakva pojava ozna\u010dava kao \u201eblanko otkaz\u201c. Radi se zapravo o tome da budu\u0107i zaposleni pre, ili istovremeno sa potpisivanjem ugovora o radu, na zahtev poslodavca, potpisuje i izjavu o otkazu ugovora o radu. Tu izjavu poslodavac u budu\u0107nosti mo\u017ee da \u201eaktivira\u201c kada po\u017eeli. Na taj na\u010din se, mimo stvarne volje zaposlenog, raskida radni odnos uz njegovu navodnu saglasnost ili zahtev.<\/p>\n\n\n\n Dakle, ukoliko kandidat za zasnivanje radnog odnosa, pored ugovora o radu, dobije na potpisivanje i neki dodatni akt, treba obratiti posebnu pa\u017enju na to o kakvom dokumentu je re\u010d.<\/p>\n\n\n\n Ako se radi o praznom listu papira koji u dnu sadr\u017ei jedino potpis kandidata, ili pak pored toga nosi naslov \u201eizjava o otkazu ugovora o radu\u201c ili \u201esporazumni prestanak radnog odnosa\u201c – ne treba ga potpisati<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko kandidat za zasnivanje radnog odnosa na to pristane stvara se situacija potpune nesigurnosti jer poslodavac aktiviranjem blanko izjave zaposlenog i raskidanjem radnog odnosa, zaposlenog ostavlja bez zakonske za\u0161tite koja mu se garantuje u slu\u010daju otkaza. Blanko otkaz se zloupotrebljava u situaciji kada poslodavac iz nekih svojih razloga ima nameru da raskine radni odnos, pa aktiviranjem blanko otkaza fingira otkaz od strane zaposlenog ili sporazumni prestanak radnog odnosa. On time \u017eeli time da izbegne zakonske obaveze koje ima kada bi doneo re\u0161enje o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Za svaki od zakonom definisanih otkaznih razloga na osnovu kojih poslodavac mo\u017ee da otpusti radnika, propisana je posebna procedura, kojom se zaposleni \u0161titi od nezakonitog otkaza i garantuju mu se odre\u0111ena prava u slu\u010daju prestanka radnog odnosa. Primera radi, ako je re\u010d o otkazu zbog neostvarivanja rezultata rada ili nepostojanja sposobnosti za obavljanje poslova na kojima je zaposleni raspore\u0111en, poslodavac prvo zaposlenom uru\u010duje pisano obave\u0161tenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima kako da rad pobolj\u0161a, i primerenim rokom za pobolj\u0161anje rada. Tek ako se rad ne pobolj\u0161a u ostavljenom roku, mogu\u0107 je otkaz.<\/p>\n\n\n\n Uglavnom, za svaki od razloga iz kojeg poslodavac mo\u017ee da uru\u010di otkaz, zakon mu nala\u017ee odre\u0111ene obaveze, kojima \u0161titi zaposlenog<\/strong> od samovoljnog postupanja poslodavca. Svaki zakonit otkaz podrazumeva postojanje opravdanog otkaznog razloga, po\u0161tovanje procedure i po\u0161tovanje prava zaposlenog za slu\u010daj otkaza. Me\u0111utim, ukoliko radni odnos prestane na osnovu volje zaposlenog, posebne procedure nema.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako poslodavac poseduje blanko izjavu zaposlenog o otkazu, jer ju je pribavio jo\u0161 prilikom zasnivanja radnog odnosa, to zna\u010di da posledica prestanka ranog odnosa na osnovu blanko otkaza mo\u017ee da nastupi kad god poslodavac \u017eeli. Time se zaposleni ostavlja bez zakonske za\u0161tite propisane za slu\u010daj otkaza ugovora od strane poslodavca<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko<\/strong> se ipak desi da je zaposleni<\/strong> zajedno sa ugovorom o radu potpisao i blanko otkaz ili drugu izjavu, <\/strong>koju poslodavac iskoristi radi raskida radnog odnosa, jedino \u0161to zaposlenom ostaje jeste sudski postupak <\/strong>koji se pokre\u0107e tu\u017ebom protiv poslodavca. <\/strong>Da bi se uspelo u sudskom postupku, u njemu se mora dokazati da je radni odnos prestao na osnovu blanko potpisane izjave<\/strong>. Ukoliko se tako ne\u0161to uspe\u0161no doka\u017ee ,,sudovi praksu primenjivanja blanko otkaza ogla\u0161avaju nezakonitom\u201d<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se to desi u sudskom postupku, tu\u017eilac <\/strong>(kome je prestao radni odnos na osnovu blanko otkaza) mo\u017ee da zahteva povratak na posao i isplatu zarada i pripadaju\u0107ih doprinosa <\/strong>za socijalno osiguranje, koje su izostale od momenta nezakonitog prestanka radnog odnosa do momenta povratka na posao. Ukoliko ne \u017eeli povratak na posao, tu\u017eilac<\/strong>, mo\u017ee da zahteva da sud dosudi posebnu nov\u010danu naknadu zbog nezakonitog otkaza<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, izjava zaposlenog, koja je na zahtev poslodavca data unapred <\/strong>(jo\u0161 prilikom zasnivanja radnog odnosa) potpisivanjem blanko raskida ugovora o radu<\/strong> bez datuma prestanka radnog odnosa, ni\u0161tava je i kao takva ne proizvodi pravno dejstvo<\/strong>. Otkaz ugovora o radu potpisan prilikom zasnivanja radnog odnosa ne predstavlja izraz slobodne volje u momentu prestanka radnog odnosa, to jest u pitanju je izjava volje koja ima manu<\/strong>. Radi se o izjavi koja je ili iznu\u0111ena pretnjom da u slu\u010daju odbijanja potpsivanja ne\u0107e do\u0107i do zasnivanja radnog odnosa (kada je kandidat za zasnivanje radnog odnosa svestan \u0161ta potpisuje, ali pristaje samo da bi se zaposlio) ili je data u zabludi (jer kandidat za zasnivanje radnog odnosa nije ni bio svestan da je potpisao budu\u0107i otkaz ili sporazum o prestanku radnog odnosa). U svakom slu\u010daju radi se o izjavi koja ne odra\u017eava slobodnu volju zaposlenog, te je samim tim ni\u0161tava i ne mo\u017ee kao takva da proizvede posledicu u vidu prestanka radnog odnosa. Problem je u tome \u0161to mo\u017ee biti veoma te\u0161ko dokazati da je potpisana izjava zapravo data unapred, to jest da se radi o blanko otkazu. U tom smislu, u svakom slu\u010daju je bolje izbegavati ovakvu praksu kako se kasnije ne bi prolazilo kroz sudski proces, koji mo\u017ee biti dugotrajan i komplikovan.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tokom trajanja radnog odnosa zaposleni potpisuju razna dokumenta. \u010cesto su zaposleni zbunjeni aktima koje im poslodavac nudi da potpi\u0161u i strahuju od posledica koje njihov potpis mo\u017ee da izazove. Premda je te\u0161ko predvideti sve situacije u kojima zaposleni stavlja svoj potpis na neki dokument koji mu je dostavio poslodavac, u ovom tekstu \u0107emo poku\u0161ati da […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":7817,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI Potpis zaposlenog na Re\u0161enju poslodavca<\/h2>\n\n\n\n
II Potpisivanje otkaza ugovora o radu<\/h2>\n\n\n\n
III Potpis na sporazum poslodavca i zaposlenog<\/h2>\n\n\n\n
IV \u201cBlanko\u201d izjava – za\u0161to je ne potpisivati?<\/h2>\n\n\n\n