Me\u0111utim, za razliku od prijemnog, studiranje je bilo daleko zahtevnije<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n \u201eDaleko je te\u017ee zavr\u0161iti faks jer treba puno upornosti. Studiranje u drugom gradu samo po sebi je finansijski zahtevno<\/strong>, a pored toga, konstantno \u0161tampanje projekata, pravljenje maketa i odlasci na privatne \u010dasove su veliki tro\u0161ak. Tokom studiranja najve\u0107i izazov su mi bili gra\u0111evinski predmeti, jer na njima predaju profesori sa Gra\u0111evinskog fakulteta, koji su neretko dosta o\u010dekivali od nas. Da bih polo\u017eila te predmete morala sam da idem i na privatne \u010dasove i dajem velike sume novca na to<\/strong>, jer su u pitanju zadaci koje nije bilo tako lako savladati samostalno ili na ve\u017ebama, jer asistenti ne stignu uvek da se posvete svakom studentu ponaosob\u201c, navodi ona. <\/p>\n\n\n\n Ipak, to je nije obeshrabrilo, Petra je zavr\u0161ila osnovne stuje, a potom i master. Kako ka\u017ee, tu nije kraj, za posao arhitekte potrebno je imati i licencu koja se ne dobija po zavr\u0161etku \u0161kolovanja<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n \u201ePosle zavr\u0161etka mastera neophodno je da imate radno iskustvo od minimum tri godine i da ste potpisani na bar dva projekta kao saradnik<\/strong>. Tek onda imate pravo da iza\u0111ete na stru\u010dni ispit i pola\u017eete za licencu. Kao licencirani arhitekta mo\u017eete biti potpisani kao odgovorni projektant na projektima\u201c, obja\u0161njava ova mlada arhitektica. <\/p>\n\n\n\n Da bi postala licencirani arhitekta Petra nije \u010dekala, zapo\u010dela je potragu za poslom. I na\u0161la ga je. Navodi i da je va\u017eno tokom \u0161kolovanja stvoriti kontakte. Prvim poslom, koji je radila od ku\u0107e, nije bila zadovoljna. A onda je usledilo iznena\u0111enje. <\/p>\n\n\n\n \u201ePrvi posao je bio od ku\u0107e, \u0161to se meni i nije toliko svidelo jer sam osoba kojoj je neophodno da bude sa ljudima. Me\u0111utim, nakon nekoliko meseci od zaposlenja, dobila sam poziv za razgovor u firmi, kojoj sam prethodno poslala svoj CV preko Infostuda! Tu radim i danas. Prijatno sam se iznenadila, jer nisam o\u010dekivala da \u0107e me pozvati, me\u0111utim tada sam shvatila da je neko prepoznao moj trud na fakultetu<\/strong> (u\u010destvovanje na mnogim studentskim programima, dobar prosek i zavr\u0161ene studije u roku), jer sam posle saznala da im se jako dopala moja biografija i portfolio\u201c, prise\u0107a se Petra. <\/p>\n\n\n\n Prvi posao mladog arhitekte u projektovanju uglavnom bude iscrtavanje nekog postoje\u0107eg stanja, izlazak na teren i premeravanje, eventualno izbacivanje novih ideja jer, kako ka\u017ee Petra, stigli su \u201emladi i sve\u017ei mozgovi sa fakulteta\u201c. <\/p>\n\n\n\n \u201eMladost je definitivno ote\u017eavaju\u0107i faktor u na\u0161oj struci jer nemamo slobodu, ali ni iskustvo. Nekad mo\u017ee biti i prednost ako poslodavac tra\u017ei radnika koji \u0107e raditi za manje novca, a posao ne iziskuje puno znanja i iskustva, te ga je lako savladati u kratkom roku. Mladi uglavnom imaju mentore, prosto ne mo\u017eemo sami<\/strong>, ba\u010deni smo u vatru jer posle fakulteta nemamo svest i uvid o realnom poslu i fakti\u010dki kre\u0107emo od nule. Imamo mentore i to su stariji zaposleni sa iskustvom i licencom kojima je potreban saradnik na projektu\u201c, obja\u0161njava ona i navodi da tu po\u010dinju najve\u0107i izazovi. <\/p>\n\n\n\n \u201eNapredovanje ide te\u0161ko, a i konkurencija je velika. Arhitekata kod nas ima previ\u0161e, i zbog toga nam opada cena, ne vrednuje se na\u0161 rad kao nekada. Kao mlada nada u nekoj firmi va\u017eno je da imate volju, petlju i da budete uporni<\/strong>. Pored toga, jako se ceni snala\u017eljivost i pronala\u017eenje na\u010dina da se re\u0161e problemi bez pomo\u0107i drugih<\/strong>. Iako su mentori tu, za neke stvari se, ipak mora\u0161 sam sna\u0107i. Tako\u0111e, va\u017eno je da se ne potcenjuje\u0161, da se sam izbori\u0161 za sebe. Ispunjavanje svojih zadataka koje ti je nadre\u0111eni zadao je prioritet u odnosu na sve ostalo\u201c, ka\u017ee Petra Jovanovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n Marko Biser\u010di\u0107 je licencirani arhitekta sa dugogodi\u0161njim sta\u017eom. Ka\u017ee da u\u017eiva u svom poslu iako nije, poput Petre, sanjao o tome da postane arhitekta. On je zavr\u0161io srednju Gra\u0111evinsku \u0161kolu.<\/p>\n\n\n\n \u201eZa te \u010detiri godine zavoleo sam stru\u010dne predmete u kojima nije bilo mnogo u\u010denja, ve\u0107 vi\u0161e logike, crtanja i matematike koja mi je i\u0161la od ruke. Posle srednje \u0161kole upisao sam Gra\u0111evinsko-arhitektonski fakultet u Ni\u0161u<\/strong>, smer Arhitektura i zavr\u0161io ga. Od tada do danas pro\u0161lo je mnogo godina. Prvi posao sam dobio u jednoj gra\u0111evinskoj firmi u Kru\u0161evcu. Na razgovoru sam imao veliku tremu, ali na kraju zapravo ni\u0161ta nije bilo tako stra\u0161no. Posle nedelju dana su me pozvali i rekli da se odmah spremim jer idem u Beograd da radim\u201c, prise\u0107a se Marko. <\/p>\n\n\n\n Ka\u017ee da ga je tada \u017eivot odveo na put na kojem se nalazi gotovo dve decenije i na kojem je i danas. <\/p>\n\n\n\n \u201eOd po\u010detne plate sam u to vreme lepo zara\u0111ivao i \u017eiveo. Po\u0161to se firma bavila i izvo\u0111enjem radova u nekom trenutku sam pre\u0161ao sa arhitekture na klasi\u010dnog gra\u0111evinca. Jos vi\u0161e sam zavoleo posao, zato \u0161to je uvek nesto novo i nije monotono. Na terenu se upoznaju druga\u010diji ljudi – mnogo vi\u0161e se komunicira sa radnicima koji su ponekad za saradnju veoma te\u0161ki i treba im pri\u0107i na pravi na\u010din\u201c, obja\u0161njava Marko. <\/p>\n\n\n\n Bez obzira na to \u0161to su se mlada Petra i iskusni Marko \u0161kolovali i svoje prve poslove prona\u0161li u razli\u010ditim vremenima, oboje se sla\u017eu da iskustvo ima prednost nad talentom<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n \u201eProfesionalnost u poslu je, bez obzira na zadatke, na prvom mestu. Do sada sam promenio \u010detiri firme, \u0161to mo\u017eda i nije mnogo, ali sam u svakoj stekao veliko iskustvo i ostavio neki trag\u201c, tvrdi Marko. <\/p>\n\n\n\n Ukoliko ste arhitekta, osim projektovanja, ovaj poziv nudi neke druge prednosti, odnosno, druge vidove profesionalnog anga\u017eovanja. <\/p>\n\n\n\n \u201eKao arhitekta, pored projektovanja mo\u017eete raditi sa vizuelizacijama kao 3D artist, tu ima vi\u0161e kreativnosti i svakako vi\u0161e novca. Prednost arhitekte je ta \u0161to ima \u0161irok spektar zanimanja kojima mo\u017ee da se bavi: od profesora na fakultetu, preko in\u017eenjera, do umetnosti\u201c, ka\u017ee mlada arhitektica. <\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ukoliko te\u017eite da budete projektant, put pred vama je, smatra Petra, te\u017ei. <\/p>\n\n\n\n \u201eNajte\u017ee je iza\u0107i na kraj sa majstorima i ustajati svaki dan u \u0161est ujutru. \u0160alu na stranu…pa mo\u017eda mi najte\u017ee pada ta suvoparnost i \u201cve\u010dnost\u201d koja je potrebna da se izradi jedan projekat<\/strong>. Dok se sve struke uklju\u010de u projekat, dok to sve krene, pa razrada, ispravljanje, vra\u0107anje, menjanje…sve to zna da oduzme puno vremena. Jednostavno, proces projektovanja ba\u0161 ume da potraje. I da dodam, ti kao arhitekta koliko god dobro uradio neku stvar, jako se vodi ra\u010duna da klijent bude zadovoljan – obja\u0161njava Petra. <\/p>\n\n\n\n \u201eSada radim kao gra\u0111evinac. Posao je dinami\u010dniji i pru\u017ea vi\u0161e razli\u010ditih mogu\u0107nosti\u201c, dodaje Marko. <\/p>\n\n\n\n \u201eNajlep\u0161i ose\u0107aj je kada se kona\u010dno preda projekat. Ili kada krene tvoj projekat da se gradi<\/strong> i realizuje, kada ugleda\u0161 „ono iz svojih crte\u017ea“, ali za to je potrebno mnogo vremena i strpljenja. Izdvojila bih ovde i kolege<\/strong>, ipak sa njima provedem polovinu svog dana. Pojedini ljudi koje sam na poslu upoznala \u0107e mi zaista ostati prijatelji za ceo \u017eivot. Nema boljeg poznanstva nego sa nekim sa kim deli\u0161 istu strast ali i muku\u201c, ka\u017ee Petra. <\/p>\n\n\n\n I Marko, posle gotovo dve decenije u poslu, iza sebe ima svoje \u201enajlep\u0161e momente\u201c. <\/p>\n\n\n\n \u201eVodio sam neke velike objekte koje su mi predstavljali pravi izazov. Kao na primer CTP u Kragujevcu od 20.000m2 koji je bio potrebno zavr\u0161iti za samo \u0161est meseci. Izdvoji bih i objekat Lesnine u Novom Sadu ili Boysen za vreme korone od 40.000m2 koji smo zavr\u0161ili dva meseca pre roka\u201c, navodi on. <\/p>\n\n\n\n Kao mladi arhitekta ne\u0107ete svakako biti pla\u0107eni poput svojih iskusnijih kolega. <\/p>\n\n\n\n \u201eRaspon plata za mla\u0111e arhitekte je izme\u0111u 50.000 i 100.000 dinara<\/strong>, zavisno od firme i oblasti kojom se bavite. Smatram da \u017eivimo prili\u010dno skromnim \u017eivotom. Sa dana\u0161njim inflacijom, te\u0161ko ko uspe da se izbori sa cenama, kirijom… Kao mladi bez ili sa malo iskustva primorani smo da radimo poslove sa strane kako bismo zaradili dovoljno novca\u201c, ka\u017ee Petra, dok njen iskusniji kolega Marko dodaje: <\/p>\n\n\n\n \u201e\u0160to se ti\u010de plate sve zavisi od firme i samog polo\u017eaja u njoj<\/strong>. \u0160to su ve\u0107i izazovi, ve\u0107e su i zarade i bonusi. Tako da mo\u017ee pristojno da se \u017eivi, ali svaki posao mora da se zavrsi profesionalno\u201c. <\/p>\n\n\n\n Prema javno dostupnim podacima, broj mladih koji \u017eele da upi\u0161u arhitekturu u Srbiji je znatno ve\u0107i od broja mesta na fakultetima<\/strong>. I to je trend poslednjih godina. <\/p>\n\n\n\n Za prijemni ispit na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, ove godine se prijavilo 630 kandidata<\/strong>, a prema podacima ove visoko\u0161kolske ustanove Osnovne akademske studije upisalo je 265 \u0111aka. Na smer Integrisane akademske studije upisano je 75 kandidata. Podaci pokazuju da interesovanje mladih za arhitekturu u poslednjih 10 godina ne opada, a broj mesta za upis iz godine u godinu neznatno varira. <\/p>\n\n\n\n Na prvoj godini Osnovnih akadamskih studija 160 kandidata se finansira iz bud\u017eeta, a ostali pla\u0107aju \u0161kolarinu, dok se na prvoj godini studijskog programa Integrisane akadamske studije iz bud\u017eeta finansira 40 studenata. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Petra Jovanovi\u0107 je svoju \u017eelju iz detinjstva sebi ispunila – postala je arhitekta. Ova dvadesetsedmogodi\u0161nja devojka ka\u017ee, da je od detinjstva ma\u0161tala o tome. Imala je \u201eoko\u201c za detalje i boje, talenat za crtanje i \u017eelela je \u201eda poslu\u0161a svoje srce\u201c i upisala je arhitekturu. \u201eNisam toliko razmi\u0161ljala o tome da li je to unosno […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":8032,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8],"tags":[],"yoast_head":"\nKako mlade arhitekte sti\u017eu do posla i licence? <\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/Petra.jpg\")
Prvi \u201cizazovi\u201d i napredovanje u poslu <\/h2>\n\n\n\n
Od \u201enisam voleo da u\u010dim\u201c do \u201eposao je na\u0161ao mene\u201c <\/h2>\n\n\n\n
Koliko je va\u017ean talenat, a koliko iskustvo? <\/h2>\n\n\n\n
Prednosti i mane poziva <\/h2>\n\n\n\n
Najlep\u0161i deo posla <\/h2>\n\n\n\n
Koliko \u0107ete zaraditi kao arhitekta <\/h2>\n\n\n\n
Rekordan broj kandidata za Arhitektonski u Beogradu <\/h2>\n\n\n\n