Zakon o radu sadr\u017ei posebno poglavlje kojim se ure\u0111uju odmori i odsustva na koja zaposleni imaju pravo, a poslodavac obavezu da ih obezbedi.<\/p>\n\n\n\n
Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede slede\u0107e vrste odmora:<\/strong><\/p>\n\n\n\n -odmor u toku dnevnog rada (takozvana pauza tokom rada)<\/strong><\/p>\n\n\n\n –odmor izme\u0111u dva radna dana<\/strong>, kao obavezan vremenski razmak izme\u0111u prethodnog i narednog radnog dana<\/p>\n\n\n\n –nedeljni odmor,<\/strong> kao najmanje jedan slobodan dan u nedelji (koji se nadodaje na odmor izme\u0111u dva radna dana) <\/p>\n\n\n\n –godi\u0161nji odmor<\/strong>, kao odmor od najmanje 20 radnih dana pored gore navedenih dnevnih i sedmi\u010dnih odmora. <\/p>\n\n\n\n Zakon propisuje minimum<\/strong> za svaku od ovih vrsta odmora<\/strong>, koji se mora obezbediti. Generalno je pravilo da poslodavac svojim op\u0161tim aktima mo\u017ee da obezbedi i ve\u0107i obim prava svojim zaposlenima od onih koja su zakonom zagarantovana, pa je tako i sa godi\u0161njim odmorom. Jasno je da poslodavac mo\u017ee da pru\u017ei vi\u0161e od zakonom garantovanog minimuma, ali se postavlja pitanje da li se mo\u017ee odrediti maksimum, to jest gornja granica u pogledu ukupnog broja dana godi\u0161njeg odmora, \u0161to je tema ovog teksta.<\/p>\n\n\n\n Pravo na godi\u0161nji odmor jeste jedno od osnovnih prava svakog zaposlenog<\/strong> prema Zakonu o radu.<\/p>\n\n\n\n Pod godi\u0161njim odmorom smatra se period godine u kojem zaposleni prestaje sa svojim radnim aktivnostima kod poslodavca kako bi se odmorio i rekreirao, a poslodavac je du\u017ean da mu za isti period obezbedi naknadu pune zarade<\/em>. Oslobo\u0111enost od obaveze izvr\u0161avanja radnih zadataka u odre\u0111enom broju dana u godini \u0161titi zdravlje zaposlenog, smanjuje mogu\u0107nost povreda i omogu\u0107ava psihi\u010dku i fizi\u010dku relaksaciju.<\/p>\n\n\n\n Zna\u010daj ovog prava nagla\u0161ava i \u010dinjenica da Ustav Republike Srbije,<\/strong> u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantuju\u0107i pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor.<\/strong> Posebno treba ista\u0107i da pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor spada u neotu\u0111ivo ustavno pravo <\/strong>zaposlenih u Republici Srbiji. U tom smislu zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom <\/strong>(zamena nov\u010danom naknadom mogu\u0107a je u slu\u010daju neiskori\u0161\u0107avanja godi\u0161njeg odmora zbog prestanka radnog odnosa). \u010cak i kada bi zaposleni zaista \u017eeleo da mu se umesto godi\u0161njeg odmora isplati odre\u0111ena nov\u010dana suma kao obe\u0161te\u0107enje, pa u tom smislu potpi\u0161e izjavu ili sporazum sa poslodavcem kojima se odri\u010de prava na godi\u0161nji odmor ili to pravo menja nekim drugim pravom ili nov\u010danom isplatom, takav akt ne bi imao pravnu snagu. Prema tome, svaka izjava zaposlenog ili sporazum izme\u0111u zaposlenog i poslodavca<\/strong>, kojim se zaposleni odri\u010de prava na godi\u0161nji odmor<\/strong>, (uz zamenu za neko drugo pravo\/privilegiju ili bez toga), protivna je Ustavu i ne proizvodi pravno dejstvo<\/strong>. Zakon o radu propisuje da \u0107e se nov\u010danom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekr\u0161aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje ure\u0111uju godi\u0161nji odmor.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, ra\u010dunaju\u0107i tu i eventualno bolovanje i pla\u0107eno odsustvo. Ova zakonska odredba zna\u010di da tek nakon mesec dana trajanja radnog odnosa<\/strong> zaposleni sti\u010de mogu\u0107nost da koristi godi\u0161nji odmor.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pre nego pro\u0111e mesec dana rada zaposleni ne mo\u017ee od poslodavca ni da tra\u017ei da ga pusti na godi\u0161nji odmor.<\/p>\n\n\n\n Kada pro\u0111e tih mesec dana zaposleni mo\u017ee podneti zahtev za kori\u0161\u0107enje odmora, ali isti ne obavezuje poslodavca. Ovo stoga jer poslodavac \u0107e odlu\u010diti, shodno potrebama posla, o terminu kada \u0107e poslati zaposlenog na godi\u0161nji odmor, uz po\u0161tovanje zakonskih imperativnih odredbi. Imperativne odredbe su slede\u0107e: <\/p>\n\n\n\n -ako se odmor koristi jednokratno, koristi se tokom kalendarske godine za koju pripada<\/p>\n\n\n\n -ako se koristi u delovima, prvi deo mora u kalendarskoj godini za koju pripada; taj prvi deo je najmanje deset radnih dana, a ostatak mo\u017ee do 30. juna naredne godine.<\/p>\n\n\n\n Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini<\/strong> zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana<\/strong>. Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu<\/strong> kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu<\/strong>. Primera radi zakon navodi da ovi kriterijumi mogu biti: doprinos na radu, uslovi rada, radno iskustvo, stru\u010dna sprema zaposlenog, ali mogu i drugi koje bi poslodavac odredio svojim op\u0161tim aktom ili u ugovoru o radu. <\/p>\n\n\n\n Zakonodavac ovakvim odre\u0111ivanjem du\u017eine trajanja godi\u0161njeg odmora prakti\u010dno precizira dve stvari: prvo, da poslodavac mora da obezbedi zaposlenom bar 20 radnih dana godi\u0161njeg odmora za jednu celu kalendarsku godinu; i drugo, da pravila uve\u0107anja tog minimuma poslodavac sam utvr\u0111uje, a zakon samo primera radi navodi eventualne kriterijume za pove\u0107anje broja dana odmora sa minimalnih 20 dana. Poslodavac kriterijume<\/strong> za uve\u0107anje godi\u0161njeg odmora mora da propi\u0161e –<\/strong> bilo kroz kolektivni ugovor sa zaposlenima, ili kroz svoj op\u0161ti akt (pravilnik) ili kroz ugovor o radu. U svakom slu\u010daju, obaveza je poslodavca da ustanovi kriterijume koji \u0107e va\u017eiti za sve zaposlene, a \u010dijim se ispunjenjem uve\u0107ava minimalna du\u017eina trajanja godi\u0161njeg odmora utvr\u0111ena zakonom. Poslodavac ne mo\u017ee da odredi da svi imaju pravo na minimalnih 20 radnih dana<\/strong> i da nema definisane kriterijume uve\u0107anja godi\u0161njeg odmora – to bi bilo protivzakonito.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godi\u0161njeg odmora ali poslodavac mo\u017ee op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko mo\u017ee iznositi godi\u0161nji odmor<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Mi\u0161ljenje Ministarstva rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike, br. 011-00-686\/2005-02 od 27.7.2005. godine<\/strong> o ovom pitanju glasi:<\/p>\n\n\n\n „U \u010dlanu 69. Zakona o radu („SI. glasnik RS“, br. 24\/2005 i 61\/2005 – dalje: Zakon) je propisano da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, Zakon ne propisuje maksimalno trajanje godi\u0161njeg odmora ali poslodavac mo\u017ee op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko mo\u017ee iznositi godi\u0161nji odmor. U tom slu\u010daju godi\u0161nji odmor koji se utvrdi uve\u0107anjem zakonom propisanog minimuma brojem dana predvi\u0111enim po osnovu kriterijuma za uve\u0107anje du\u017eine godi\u0161njeg odmora, ne mo\u017ee biti du\u017ei od utvr\u0111enog maksimalnog broja dana.“<\/p>\n\n\n\n Dakle, <\/strong>Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godi\u0161njeg odmora, samo minimalno trajanje, ali<\/strong> poslodavci mogu op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko mo\u017ee iznositi godi\u0161nji odmor, \u0161to oni naj\u010de\u0161\u0107e i \u010dine. Poslodavci <\/strong>u svojim op\u0161tim aktima uglavnom odre\u0111uju da godi\u0161nji odmor sa uve\u0107anjima ne mo\u017ee da traje du\u017ee od odre\u0111enog broja radnih dana<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ovde treba posebno naglasiti \u0161ta se sve po Zakonu o radu ne ra\u010duna u dane godi\u0161njeg odmora. Najpre, pri utvr\u0111ivanju du\u017eine godi\u0161njeg odmora radna nedelja ra\u010duna se kao pet radnih dana<\/strong>. Praznici<\/strong> koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla\u0107eno odsustvo <\/strong>npr zbog davanja krvi) i privremena spre\u010denost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju (bolovanje<\/strong>) ne ura\u010dunavaju se u dane godi\u0161njeg odmora.<\/strong> Ako je zaposleni za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora privremeno spre\u010den za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te spre\u010denosti za rad nastavi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Dakle otvaranje bolovanja prekida godi\u0161nji odmor, a kada lekar zaklju\u010di bolovanje godi\u0161nji odmor se nastavlja.<\/p>\n\n\n\n Pri ra\u010dunanju du\u017eine godi\u0161njeg odmora poslodavci posebno treba da obrate pa\u017enju da se radna nedelja uvek ra\u010duna kao pet radnih dana<\/strong>, bez obzira \u0161to kod mnogih poslodavaca ona zapravo jeste 6 radnih dana i radi se svaki dan, pa i vikendom. To prakti\u010dno zna\u010di da godi\u0161nji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uklju\u010duju\u0107i i vikend) i da su u isti ne mogu ra\u010dunati praznici, pla\u0107eno odsustvo i bolovanje.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de godine u kojoj zaposleni zasniva radni odnos i godine u kojoj mu prestaje radni odnos, <\/strong>on prakti\u010dno ne radi celu kalendarsku godinu, te za istu nema pravo na ceo godi\u0161nji odmor, ve\u0107 na dvanaestinu godi\u0161njeg odmora<\/strong> koji bi imao za celu godinu (srazmerni deo)<\/strong> za svaki mesec dana rada<\/strong>. Primera radi, ako bi zaposleni primenom kriterijuma uve\u0107anja broja dana godi\u0161njeg odmora imao kod poslodavca za celu kalendarsku godinu 24 radna dana odmora, jedna dvanaestina bi bila 2 radna dana. Ako bi zaposleni u nekoj kalendarskoj godini radio samo 6 meseci (jer je npr 01. jula po\u010deo da radi ili mu je prestao radni odnos) pripalo bi mu 12 radnih dana godi\u0161njeg odmora za tu godinu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakon o radu sadr\u017ei posebno poglavlje kojim se ure\u0111uju odmori i odsustva na koja zaposleni imaju pravo, a poslodavac obavezu da ih obezbedi. Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede slede\u0107e vrste odmora: -odmor u toku dnevnog rada (takozvana pauza tokom rada) –odmor izme\u0111u dva radna dana, kao obavezan vremenski razmak izme\u0111u […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":8201,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI Pojam godi\u0161njeg odmora i ustavne garancije istog<\/h2>\n\n\n\n
II Sticanje prava na godi\u0161nji odmor i raspored kori\u0161\u0107enja<\/h2>\n\n\n\n
III Koliko minimalno mora da traje godi\u0161nji odmor i kako se utvr\u0111uje du\u017eina godi\u0161njeg odmora?<\/h2>\n\n\n\n
IV Maksimalno trajanje godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
V Srazmerni deo godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n