Karijera novinara, muzi\u010dkog kriti\u010dara, urednika i publiciste Petra Pece Popovi\u0107a, duga je vi\u0161e od pola veka. Muzika i re\u010d oduvek su njegov \u017eivot i posao, prepoznatljiv je po kultnim \u010dasopisima jugoslovenskog roka, osnivanju magazina, TV i radio emisija.<\/p>\n\n\n\n
Kako ka\u017ee za Infostudov serijal Moj prvi posao<\/strong>, tokom karijere imao je puno nezaboravnih susreta i intervjua. U \u017eivotu je dobio priliku da bude deo izuzetnih kulturnih doga\u0111aja Beograda. A u svetu pop i rok muzike, onog koga je sanjao da sretne ili vidi, to je i uspeo, a sa jugoslovenske scene zna apsolutno sve.<\/p>\n\n\n\n Da se zainteresuje za muziku podstakao ga je svojom pojavom i prvim albumom \u0110or\u0111e Marjanovi\u0107 jo\u0161 1959. godine. Njegov nastup i slobodno pona\u0161anje na sceni odudaralo je, kako ka\u017ee Popovi\u0107, od svega do tada poznatog.<\/p>\n\n\n\n Muzika i pisanje privla\u010dili su ga odmalena, ostali obele\u017eje \u010ditave karijere, ali je prva zarada u \u017eivotu do\u0161la na druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Kako Peca ka\u017ee, on i njegovi drugari otkrili su ku\u0107nu dostavu pre \u0161est decenija.<\/p>\n\n\n\n -To je bila zima 1961\/1962. Nas nekoliko \u0161kolskih drugova iz iste ulice Vajara \u0110oke Jovanovi\u0107a, u kojoj danas nema dece ni na\u0161e \u0161kole, odlu\u010dili smo da ne zavisimo od roditeljskog d\u017eeparca. Obi\u0161li smo ceo kom\u0161iluk raspituju\u0107i se ko je zainteresovan da mu svako jutro na vrata budu doneseni mleko, hleb i \u0161tampa<\/strong> – prise\u0107a se na\u0161 sagovornik kako je zaradio prve pare sa 12 godina.<\/p>\n\n\n\n Kako navodi, ubrzo su sakupili desetak narud\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n – Puna tri meseca smo se pre polaska u \u0161kolu, zna\u010di u 6 ujutru po mrklom mraku, okupljali po \u201cdogovorenim smenama\u201d<\/strong> i odlazili do \u201ediplomatskog magazina\u201c na maloj top\u010diderskoj Zvezdi, gde smo kupovali bakaluk, a na kiosku \u0161tampu. Potom po spisku raznosili na adrese \u201cklijenata\u201d. Onda tr\u010dali ku\u0107ama da pokupimo torbe kako ne bismo zakasnili na prvi \u010das. I po hladno\u0107i, vejavici ili ki\u0161i. Vikendom smo \u201czaradu\u201d tro\u0161ili na bioskopske karte – dodaje Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prvi ga je \u201cposao\u201d nau\u010dio disciplini, ta\u010dnosti i odgovornosti. Kao i tome da onaj ko preuzme obaveze, nema pravo da odustane, niti da zbog okolnosti tra\u017ei alibi da ne u\u010destvuje. Ubrzo se dogodio i prvi novinarski anga\u017eman.<\/p>\n\n\n\n – U jesen 1964. godine, u prvom razredu X gimnazije, tada na Top\u010diderskom brdu, pravio sam nedeljne zidne novine o pop muzici. Za to je saznao Nikola Karaklaji\u0107, tada voditelj radio emisije \u201eSastanak u 9 i 5\u201c i do\u0161ao da vidi to neobi\u010dno glasilo i da se upoznamo. Ina\u010de, ideju za zidne novine vukao sam jo\u0161 iz osnovne \u0161kole. Naime, kao u\u010denik \u0161estog razreda O\u0160 \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201c na Top\u010diderskom brdu, nedelju dana po\u0161to je Ivo Andri\u0107 osvojio Nobelovu nagradu, dobio sam peticu na pismenom o romanu \u201eNa Drini \u0107uprija\u201c pa je nastavnica zamolila druga sa krasnopisom da taj rad prepi\u0161e na hamer papir velikog formata i oka\u010di kao zidne novine u hodnik \u0161kole. Bilo me je stid, ali radovalo da vidim kako u\u010denici starijih razreda stoje i \u010ditaju ono \u0161to sam napisao.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Aprila 1967. godine, kao sedamnaestogodi\u0161njak objavio je prvi tekst u listu \u201cGong\u201d i za njega dobio novac. Potom ga \u010duvena Borka Pavi\u0107evi\u0107 pozvala da pi\u0161e za \u201cSusret\u201d.<\/p>\n\n\n\n – Tada su o muzici pisali stariji koji je, po mom ube\u0111enju, nisu najbolje razumeli. Tu sam video neku svoju \u0161ansu – ka\u017ee na\u0161 sagovornik i dodaje da pamti kako je jula 1969. autostopom sam krenuo ka Londonu na koncert Rolingstounsa u Hajd parku.<\/strong><\/p>\n\n\n\n – U Zagrebu u redakciji \u201cArene\u201d podigao sam saradni\u010dku legitimaciju koja je omogu\u0107avala besplatno javljanje i slanje izve\u0161taja iz svake evropske po\u0161te. Ona mi je, istovremeno, otvarala ulaz u muzeje, stadione i neke koncertne dvorane<\/strong>. Za momka od 19 godina to je bila privilegija i izazov koga nisam uspeo nikad da se re\u0161im.<\/p>\n\n\n\n Ka\u017ee da su za novinarski poziv najva\u017eniji kompetentnost, po\u0161tenje, strast i \u017eudnja za istinom<\/strong>. U svojoj novinarskoj karijeri najponosniji je na svoje saradnike<\/strong>. Sve ih je, ka\u017ee li\u010dno izabrao, a smatra da se kroz vreme pokazalo da su svi oni bolji od njega<\/strong>. U \u017eivotu je, veli, imao \u010dast da bude ume\u0161an u neke dobre I lepe stvari koje su se de\u0161avale u Beogradu. I da sada to sve veseli njegovu starost.<\/p>\n\n\n\n – Bog mi je dao da se rodim u bolje vreme za novinarstvo. Sada bi bilo nemogu\u0107e pro\u0107i sli\u010dan profesionalni put<\/strong> po\u0161to nema takvih novina, nema takvog radija, a ni televizije vi\u0161e nisu kakve su bile. Nema tog entuzijazma ni snova. Kako danas na\u0107i urednike kakvi su meni bili Nikola Karaklaji\u0107, Du\u0161ko Radovi\u0107, Milan Vlaj\u010di\u0107, Bogdan Tirnani\u0107, Pero Zlatar ili Nikola Mirkov? Ko danas ima vremena i strpljenja za mlade po\u010detnike<\/strong> \u2013 nagla\u0161ava na\u0161 sagovornik i dodaje da je nekada postojala logika ako \u017eelite da se bavite novinarstvom: prvo \u0161kolske novine, omladinska \u0161tampa, zatim fakultet pa ozbiljna \u0161tampa ili elektronski mediji.<\/p>\n\n\n\n U vreme interneta, digitalnih medija, dru\u0161tvenih mre\u017ea i kupljenih diploma sve je druga\u010dije. Moj savet je, ipak: verujte u sebe, gajite radoznalost, nastojte da se \u0161to bolje obrazujete<\/strong>. Be\u017eite od \u201cpopularnih\u201d i \u201cuspe\u0161nih\u201d, tra\u017eite \u010dasne i dobre primere<\/strong> u ovoj te\u0161koj ali lepoj profesiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Karijera novinara, muzi\u010dkog kriti\u010dara, urednika i publiciste Petra Pece Popovi\u0107a, duga je vi\u0161e od pola veka. Muzika i re\u010d oduvek su njegov \u017eivot i posao, prepoznatljiv je po kultnim \u010dasopisima jugoslovenskog roka, osnivanju magazina, TV i radio emisija. Kako ka\u017ee za Infostudov serijal Moj prvi posao, tokom karijere imao je puno nezaboravnih susreta i intervjua. […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":8217,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8],"tags":[],"yoast_head":"\nPrvu \u201cplatu\u201d tro\u0161io na ulaznice za bioskop<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta je najva\u017enije za novinarski poziv?<\/h2>\n\n\n\n