Dr Keckarevi\u0107 je profesor na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju Biolo\u0161kog fakulteta u Beogradu. Rukovodilac je Centra za forenzi\u010dku i primenjenu molekularnu genetiku, bavi se analizom DNK u cilju humane identifikacije, utvr\u0111ivanja srodstva i dijagnostike naslednih oboljenja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Njegovi nau\u010dni radovi objavljeni su u stru\u010dnim me\u0111unarodnim \u010dasopisima, a ve\u0107 16 godina sudski je ve\u0161tak za u\u017eu oblast forenzi\u010dka genetika – DNK analize. Ve\u0161ta\u010dio je u vi\u0161e hiljada krivi\u010dnih slu\u010dajeva, od toga u velikom broju najte\u017eih dela<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Krivi\u010dno delo, izlazak na mesto zlo\u010dina, krv, tragovi, otisci, analize, zaklju\u010dci\u2026Zaplet gotovo kao u detektivskom filmu, a zapravo je \u010desto opis radnog dana forenzi\u010dkog biologa. Posao dr Keckarevi\u0107a zna da bude tema naslovnica i udarnih vesti, a iako privla\u010di pa\u017enju javnosti, kako nam ka\u017ee, obavlja ga nepristrasno. Nedavno je prof. dr Tanja Beri\u0107 obele\u017eila \u010detvrt veka od po\u010detka rada na Biolo\u0161kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je trenutno redovni profesor za oblast mikrobiologije. Na\u0161i sagovornici smatraju da su osobine koje bi trebalo da poseduje budu\u0107i biolog radoznalost, \u017eelja za u\u010denjem, rad na li\u010dnom razvoju, trud, upornost, spremnost da se provede 12 sati na poslu, sa studentima, u laboratoriji ili na terenu<\/strong>. Prva asocijacija na posao biologa verovatno je mnogima nastavnik u \u0161koli, botani\u010dar ili zoolog, ali to je tek jedan deo palete zanimanja koja se otkrivaju na studijama ove nauke. Pojedine grane biologije danas su veoma popularne i profitabilne, naro\u010dito ako prona\u0111u primenu u industriji, medicini, tehnologiji ili poljoprivredi. Koliko \u0161irok spektar zanimanja ova nauka mo\u017ee […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":8295,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8],"tags":[],"yoast_head":"\nPosao forenzi\u010dkog biologa \u010desto je tema naslovnica i udarnih vesti<\/h2>\n\n\n\n
– Kvalitetna obrada mesta doga\u0111aja \u010desto je presudna u pronala\u017eenju materijalnih dokaza koji mogu da osumnji\u010denog izvedu pred lice pravde. Veliki broj tragova mo\u017eda se odmah i ne vidi, ali je zato neophodno da se sagleda celokupna slika nekog doga\u0111aja. Materijalni znakovi su nemi svedoci zlo\u010dina, a najte\u017ee je kada ih nema<\/strong>. Morate biti promu\u0107urni i ma\u0161toviti, poput \u0160erloka Holmsa. Ali detektivski filmovi i serije su \u010dak manje dinami\u010dni od stvarnosti – ka\u017ee prof. dr Keckarevi\u0107 za Infostud i dodaje da od sva tri dela njegove profesije – nau\u010dnog istra\u017eivanja, rada sa studentima, forenzi\u010dka DNK analiza nosi najve\u0107u odgovornost<\/strong>, jer uti\u010de na sudbine ljudi.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/keckarevic2.jpg\")
Polje koje pokriva ovaj deo nauke se\u017ee gotovo u nau\u010dnu fantastiku, pa ono \u0161to je do ju\u010de bila fikcija, danas po\u010dinje da se ostvaruje. Uticaj na genetiku, kako ka\u017ee na\u0161 sagovornik, mo\u0107i \u0107e da pomogne u le\u010denju bolesti<\/strong>, odnosno njihovom iskorenjivanju kod potomaka, a ve\u0107 danas postoji tehnologija za menjanje DNK. Procenjuje se da u Srbiji radi oko 20 forenzi\u010dkih biologa sudskih ve\u0161taka, a da je na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu 10 puta vi\u0161e stru\u010dnjaka iz oblasti molekularne biologije.<\/p>\n\n\n\nSlo\u017een posao univerzitetskog profesora nema radno vreme<\/h2>\n\n\n\n
– Da bi se stiglo do zvanja univerzitetskog profesora, pre svega je neophodno da se zavr\u0161e osnovne studije na Biolo\u0161kom fakultetu, zatim master i doktorske<\/strong> – ka\u017ee za Infostud prof. Beri\u0107 koja je po\u010dela kao asistent-pripravnik, pre\u0161la put od docenta, vanrednog profesora do najvi\u0161eg nastavnog zvanja.
Dr\u017eanje ve\u017ebi, predavanja, ispiti, uz kontinuirani istra\u017eiva\u010dki rad pra\u0107en objavljivanjem nau\u010dnih \u010dlanaka i pisanje praktikuma i ud\u017ebenika, popularizovanje nauke u medijima<\/strong> – \u201eukratko\u201c je njen posao.
– To je posao koji nema radno vreme. Najbolji deo je izazov da se bude na liniji sa najnovijim istra\u017eivanjima i dostignu\u0107ima, \u0161to je ujedno i najte\u017ee zbog manjka vremena. Podr\u017eavam mlade da studiraju generalno, a biologiju posebno, jer je u fazi procvata<\/strong>, onako kako je fizika bila pre stotinak godina. Ovo je vek biologije i biotehnologije. Studentima bih poru\u010dila da \u0161ire mre\u017eu poznanstava i sa studentima iz drugih nauka, jer je razmena ideja mo\u0107no pogonsko sredstvo napretka i inovativnih ideja.<\/p>\n\n\n\nNa ceni molekularni i biolozi informati\u010dari<\/h2>\n\n\n\n
Biolozi u Srbiji rade u prosveti, kao istra\u017eiva\u010di u nau\u010dnim institutima, u razli\u010ditim laboratorijama za kontrolu kvaliteta (vode, hrane, drugih proizvoda…), forenzi\u010dkim i medicinskim laboratorijama, u delu IT sektora koji se bavi bioinformatikom, zavodima za za\u0161titu prirode, muzejima, u istra\u017eiva\u010dkim odeljenjima razli\u010ditih industrija.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Biolog-Tanja-Beric-slika-2.jpg\")
Nakon revolucije koju je unela metoda sekvenciranja DNK, a koli\u010dina podataka postala ogromna i zahtevala analizu pomo\u0107u softverskih programa, isprofilisala se nova grana biologa-informati\u010dara.
– Zarada redovnog profesora na Biolo\u0161kom fakultetu se kre\u0107e oko 130.000 dinara plus nau\u010dni dodatak, koji je okvirno od 25.000 do 40.000 dinara<\/strong>. U zemlji u kojoj je veliki broj ljudi na ivici siroma\u0161tva, ne mo\u017ee se re\u0107i da je to mala plata, ali kako za iste profile Srbija ima najmanju cenu rada u regionu, jasno je da bi zarade trebalo da su zna\u010dajno ve\u0107e – ka\u017ee za Infostud prof. Beri\u0107, a prof. Keckarevi\u0107 dodaje da sudski ve\u0161tak zaradi zna\u010dajno vi\u0161e.
– Bez premca najprofitabilnija grana biologije danas je molekularna biologija<\/strong>. Najve\u0107a je \u201eglad\u201c tr\u017ei\u0161ta za takvim profilima, i kod nas, a posebno u svetu. Me\u0111utim, niko se nije obogatio kao nastavnik biologije, ili bave\u0107i se samo bazi\u010dnim istra\u017eivanjima u molekularnoj biologiji. Me\u0111utim, primena tog znanja u privredi<\/strong> mo\u017ee biti veoma unosna – smatra prof. Beri\u0107.
Ona ka\u017ee a su studenti mahom upu\u0107eni u to \u0161ta sve u svetu mogu sa diplomom molekularnog biologa.
– Mnogi zapo\u010dinju studije sa ciljem odlaska u svet, ali se zanemarljivo mali broj njih vra\u0107a u Srbiju da nastavi karijeru ovde. Mesta u privredi ima i kod nas, ali se to uglavnom svodi na li\u010dnu preduzimljivost, hrabrost, kao i po\u010detni kapital.<\/strong> Zbog toga mislim da bi na svim fakultetima koji se bave bazi\u010dnim naukama trebalo podu\u010davati studente disciplinama iz preduzetni\u0161tva i za\u0161tite intelektualnih prava – zaklju\u010duje na\u0161a sagovornica.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"