Svoj radni vek dug 43 godine, zapo\u010deo je u Hidrometeorolo\u0161kom zavodu Srbije, gde je radio u Odeljenju za radarsku meteorologiju, a nakon toga, do penzije u Odeljenju za kratkoro\u010dne prognoze vremena.<\/p>\n\n\n\n
– Kada po\u010dnete da radite ovaj posao, vi ste svaki dan u njemu, pa \u010dak i onda kada ste na odmoru. Kada govorimo o vremenskim prilikama, nijedan dan nije isti.<\/strong> Stvar je u slo\u017eenosti procesa u atmosferi. Jer u njoj postoje na stotine parametara koji se prognoziraju. Vi vremenom po\u010dinjete da prepoznajete obrasce, ali ako vam ka\u017eem da sam do sada uradio oko 15.000 prognoza, svaka je bila pri\u010da za sebe, obja\u0161njava na\u0161 sagovornik.<\/p>\n\n\n\n Stru\u010dnjaci koji se bave ovim segmentom meteorologije treba da uzmu o obzir mnogo elemenata. I zbog toga ostvarenje prognoze nikad nije stopostotno<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n – Prognozira se mno\u0161tvo parametara, ali se u javnosti naj\u010de\u0161\u0107e \u010duje temepratura, vetar, oblaci, padavine, vla\u017enost. Od tih pet, \u0161est, jedan ili dva su precizna, ostali odstupaju u zavisnosti od situacije. Ta\u010dnost prognoze za naredni dan je oko 90 do 95 odsto<\/strong>, za drugi dan 85 do 90 odsto, za tre\u0107i od 80 do 85, a posle sedmog dana pada na 60 posto. I nepravilno je re\u0107i kako je prognoza bila pogre\u0161na, jer to nije gre\u0161ka, ve\u0107 odstupanje. Nekad, kada je stabilna situacija, pa je nekoliko dana za redom sun\u010dano, bez oblaka, onda mo\u017ee i \u010detiri pet dana da se da prognozira sa minimalnim odstupajnem. Ali ovde, u na\u0161em klimatu, retko kad je vreme stabilno<\/strong>. Dva tri dana imate porast temerature, pa naobla\u010denje, onda zahla\u0111enje i sve u krug. Tako da je u Srbiji veoma izazovno prognoziranje vremena, za razliku od nekih drugih delova sveta gde je vreme monotono iz dana u dan<\/strong>, obja\u0161njava Todorovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n On dodaje da je najlak\u0161e prognozirati vetar, a najte\u017ee padavine, naro\u010dito letnji pljusak, jer je fizika atmosfere i procesi koji je uslovljavaju previ\u0161e slo\u017eena da bi moglo nekoliko dana unapred da se prognozira gde \u0107e se formirati oblak<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Milicu \u0110or\u0111evi\u0107, prognosti\u010darku i na\u010delnicu slu\u017ebe koja se bavi meteorolo\u0161kim monitoringom, prognozom vremena i sistemom za upozoravanje, tra\u017eenje posla odvelo je u Banja Luku jer zaposlenje u Beogradu nakon zavr\u0161enih studija nije odmah prona\u0161la.<\/p>\n\n\n\n – Meteorologija u regionu mo\u017ee da se studira jo\u0161 samo u Zagrebu, pa se de\u0161ava da se \u201eotvori prilika\u201c za posao u susednim dr\u017eavama. Kao \u0161to je bio i moj slu\u010daj. Zaposlila sam u RHMZ Republike Srpske. Moj inicijalni plan je bio da steknem iskustvo godinu, dve i da se vratim. Me\u0111utim ostala sam u Banja Luci, sada ve\u0107 skoro 15 godina i izgradila jednu lepu karijeru i u regionu i u svetu. Kada radite u RHMZ, to zaista ima mnogo prednosti. Imate mogu\u0107nost mno\u0161tva dodatnih edukacija, u\u010de\u0161\u0107a u raznim doma\u0107im, regionalnim, me\u0111unarodnim doga\u0111ajima, obukama, treninzima, gde mo\u017eete da izgradite sebe i steknete znanja koja su dosta retka. Postajete ekspert u svom poslu relativno lako i brzo jer ne postoji veliki broj ljudi koji se obu\u010dava za neke specifi\u010dnosti meteorologije<\/strong>. Jako nas malo ima ina\u010de, a ako se jo\u0161 edukujete dodatno, onda vam je jasno da je broj takvih ljudi jo\u0161 manji, isti\u010de ona. Milica dodaje da je i privatni sektor, pogotovo me\u0111unarodni, sve popularniji za zapo\u0161ljavanje jer vremenske prilike pro\u017eimaju veliki broj grana industrije<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n – Na primer, energetiku (proizvodnja struje, potencijal vetroelektrana…). Kod nas jo\u0161 uvek nije toliko prepoznato da privatni sektor uklju\u010duje meteorologe u dono\u0161enje odluka vezano za posao, dok je u inostranstvu to dosta razvijeno i dobro pla\u0107eno. Ali to vreme dolazi i kod nas. Danas je po mom mi\u0161ljenju nemogu\u0107e da meteorolog ostane bez posla jer je mnogo ve\u0107a potra\u017enja nego \u0161to imamo meteorolga na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U prilog sve ve\u0107e popularnosti ove nauke ide i \u010dinjenica da veliki broj vesti ima veze sa ekstremnim doga\u0111ajima, prognozom, uticajam klime na razne aspekte na\u0161eg \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo zanima svakog, od gra\u0111anina koji ustane ujutru i pogleda prognozu, a ne treba posebno isticati koliko je va\u017ena za poljoprivredu koja je veoma pogo\u0111ena zbog su\u0161a i klimatskih promena, poplava…. Tako da meteorologija definitivno jeste zanimanje budu\u0107nosti, smatra na\u0161a sagovornica.<\/p>\n\n\n\n Ona ukazuje i na probleme sa kojima se susre\u0107e u svomom poslu, a to su neta\u010dne informacije koje su postale svakodnevno dostupne, posebno ekspanzijom dru\u0161tvenih mre\u017ea.<\/p>\n\n\n\n – To je borba sa vetrenja\u010dama, demantovanje neta\u010dnih informacija. Zbog njih ljudi prestanu da veruju zvani\u010dnim slu\u017ebama. Najgore je pratiti bombasti\u010dne i senzacinalisti\u010dke naslove. Kad god ih \u010dujete ili pro\u010ditate, znajte da tu ne\u0161to nije u redu. Uvek treba gledati ko je izdao informacije.<\/p>\n\n\n\n Put do formalnog obrazovanja vodi preko \u010detvorogodi\u0161njih akademskih studija na Fizi\u010dkom fakultetu u Beogradu. Vi\u0161e od pola veka ovaj smer je upisivalo 30 do 40 studenata godi\u0161nje, ali se taj broj tokom godina smanjivao. Zvani\u010dni podaci pokazuju da je ove \u0161kolske godine taj broj \u201cpao\u201d na \u010detiri bruco\u0161a.<\/p>\n\n\n\n – <\/strong>Fakultet vas \u010desto ne pripremi za prakti\u010dan posao, ali steknete puno teorijskog znanja. Ali postoji razlog za\u0161to je to tako. Imate osnovu da shvatite \u0161ta je u priorodi mogu\u0107e, a \u0161ta nije. Ako neko ko nije zavr\u0161io meteorologiju, samo sedne i pregleda meteorolo\u0161ke modele koji su dostupni na internetu (a imate ih na stotine) lako \u0107e re\u0107i ovo je mogu\u0107e, za\u0161to da ne. Program je izra\u010dunao, dao je pretpostavke. Ali samo neko ko je studirao meteorologiju, ko zna kako funkcioni\u0161e atmosfera, kako funkcioni\u0161u jedna\u010dine kretanja vazduha, na koji na\u010din nastaju oblaci, na koji na\u010din se kre\u0107u vazdu\u0161ne mase, mo\u017ee da zna da li to \u0161to nam program izra\u010duna ima smisla.<\/strong> Po meni je to dovoljan razlog za\u0161to bi mladi, koji \u017eele da se bave ovim poslom, trebalo da studiraju ba\u0161 meteorologiju jer je gotovo izvesno da \u0107e mo\u0107i da se ostvare u svom poslu i budu uspe\u0161ni, zaklju\u010duje na\u0161a sagovornica.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zainteresovanost za vremenske prilike po\u010dinje \u010dim otvorimo o\u010di – da li \u0107e dan biti sun\u010dan ili nas o\u010dekuju padavine, \u0161ta obu\u0107i za posao, \u0161kolu, \u0161etnju. Kad ka\u017eemo meteorologija, uglavnom prvo pomislimo na vremensku prognozu. Me\u0111utim, ova nauka koja se bavi atmosferom i procesima u njoj, svoju primenu nalazi, na primer i na aerodromima, u agronomiji, […]<\/p>\n","protected":false},"author":709857,"featured_media":8375,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8],"tags":[],"yoast_head":"\nGde se sve zapo\u0161ljavaju diplomirani meteorolozi<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2024\/11\/milica.jpg\")
Najte\u017ei deo posla – borba sa neproverenim informacijama<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2024\/11\/milica-2.jpg\")
Fakultet klju\u010d uspeha u karijeri<\/h2>\n\n\n\n