Prema Zakonu o radu radni odnos prestaje isklju\u010divo na jedan od slede\u0107ih na\u010dina:<\/p>\n\n\n\n
1) istekom roka za koji je zasnovan;<\/p>\n\n\n\n
2) kad zaposleni navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni druga\u010dije ne sporazumeju;<\/p>\n\n\n\n
3) sporazumom izme\u0111u zaposlenog i poslodavca;<\/p>\n\n\n\n
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;<\/p>\n\n\n\n
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mla\u0111eg od 18 godina \u017eivota;<\/p>\n\n\n\n
6) smr\u0107u zaposlenog;<\/p>\n\n\n\n
7) u drugim slu\u010dajevima utvr\u0111enim zakonom.<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to vidimo, kada je re\u010d o izrazima volje na osnovu kojih prestaje radni odnos, mogu\u0107e je radni odnos okon\u010dati na osnovu sporazuma i otkaza. S obzirom da mnogima nije jasna linja izme\u0111u sporazumnog prestanka radnog odnosa i otkaza ugovora o radu, ovoga puta pi\u0161emo o klju\u010dnim razlikama<\/strong>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Na po\u010detku ista\u0107i \u0107emo zakonske odredbe o sporazumnom prestanku radnog odnosa, otkazu od strane zaposlenog, te otkazu od strane poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Zakonu o radu u odredbama kojima ure\u0111uje otkaz od strane zaposlenog isti\u010de tri stvari:<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu zabranjuje poslodavcu da otpusti zaposlenog bez razloga koji je zakonom utvr\u0111en, odnosno name\u0107e mu obavezu da sprovede odgovaraju\u0107i otkazni postupak. Svaki prestanak radnog odnosa mimo razloga i procedure utvr\u0111ene zakonom,<\/strong> sam po sebi je protivpravan<\/strong>. U eventualnom sudskom postupku sud bi zaposlenog vratio na rad i obavezao poslodavca da naknadi izgubljenu zaradu i sve tro\u0161kove sudskog postupka.<\/p>\n\n\n\n Ovoga puta pi\u0161emo o tome koji su zakonski razlozi zbog kojih je dopu\u0161teno poslodavcu da otka\u017ee ugovor o radu zaposlenom<\/strong>, dok \u0107emo u narednim tekstovima pisati detaljnije o pojedina\u010dnim otkaznim razlozima i procedurama.<\/p>\n\n\n\n Razloge za otkaz zaposlenom mo\u017eemo podeliti u \u010detiri velike grupe:<\/p>\n\n\n\n 1) Poslodavac mo\u017ee zaposlenom da otka\u017ee ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo pona\u0161anje<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 2) Poslodavac mo\u017ee da otka\u017ee ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom u\u010dini povredu radne obaveze;<\/strong><\/p>\n\n\n\n 3) Poslodavac mo\u017ee da otka\u017ee ugovor o radu zaposlenom koji ne po\u0161tuje radnu disciplinu;<\/strong><\/p>\n\n\n\n 4) Zaposlenom mo\u017ee da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca (odbijanje aneksa ugovora o radu i tehnolo\u0161ki vi\u0161ak).<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u010clan 177. Zakona o radu<\/strong>, koji ure\u0111uje sporazumni prestanak radnog odnosa, poprili\u010dno je \u0161tur. On jedino propisuje izri\u010dito da radni odnos mo\u017ee da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog<\/strong>, te da je pre potpisivanja sporazuma, poslodavac du\u017ean da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slu\u010daj nezaposlenosti.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iz navedenih zakonskih odredbi ipak mo\u017eemo izvu\u0107i nekoliko zaklju\u010daka<\/strong> o sporazumnom prestanku radnog odnosa:<\/p>\n\n\n\n -radi se obavezno o pisanom dokumentu, to jest sporazumni prestanak radnog odnosa mora da bude sa\u010dinjen u pisanoj formi, svojeru\u010dno potpisan od ovla\u0161\u0107enog predstavnika poslodavca i zaposlenog;<\/strong><\/p>\n\n\n\n -poslodavac pre potpisivanja <\/strong>sporazuma mora pisanim putem<\/strong> da upozori zaposlenog o posledicama koje ima sporazum o prestanku radnog odnosa u pogledu ostvarivanja prava nezaposlenog lica<\/strong>. Ovo obave\u0161tenje je uslov zakonitosti prestanka radnog odnosa po sporazumu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Prema sudskoj praksi, sama inicijativa i pregovaranje o sporazumnom prestanku radnog odnosa ne mora biti u pisanoj formi. <\/strong>Mogu\u0107e je da se na osnovu usmenog dogovora zaklju\u010di pisani sporazum u kome su sadr\u017eani uslovi prestanka radnog odnosa. Ukoliko pregovori budu uspe\u0161ni, me\u0111usobna prava i obaveza ugovornih strana u vezi sa prestankom radnog odnosa se reguli\u0161u sporazumom o prestanku radnog odnosa<\/strong>, koji mora biti<\/strong> zaklju\u010den u pisanoj formi<\/strong>. Sporazum se odnosi kako na prestanak radnog odnosa, tako i na ostala pitanja-datum prestanka radnog odnosa, isplata neispla\u0107enih primanja po osnovu rada, prava u pogledu neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora itd.<\/p>\n\n\n\n Kod sporazumnog prestanka radnog odnosa sam sporazum u pisanoj formi, potpisan od strane ovla\u0161\u0107enog lica poslodavca i od zaposlenog, jeste zakonski osnov za prestanak radnog odnosa<\/strong>. U slu\u010daju kad postoji sporazum nije potrebno na osnovu njega donositi re\u0161enje o prestanku radnog odnosa. Takvo re\u0161enje bi bilo nepotrebno i ako se donese isklju\u010divo je deklaratornog karaktera<\/strong>, jer se njime samo konstatuje da je do\u0161lo do prestanka radnog odnosa na osnovu pisanog sporazuma zaposlenog i poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Izjava zaposlenog o otkazu, odnosno sporazum zaposlenog i poslodavca o prestanku radnog odnosa,<\/strong> koji su na zahtev poslodavca dati unapred<\/strong>, jo\u0161 prilikom zasnivanja radnog odnosa (potpisivanjem blanko raskida ugovora o radu bez datuma prestanka radnog odnosa i blanko izjave o otkazu) ni\u0161tavi su<\/strong> i kao takvi ne proizvode pravno dejstvo<\/strong>. Otkaz ugovora o radu potpisan prilikom zasnivanja radnog odnosa, ba\u0161 kao i sporazum o prestanku radnog odnosa, ne predstavljaju izraz slobodne volje u momentu prestanka radnog odnosa, to jest u pitanju je izjava volje koja ima manu<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Radi se o izjavi koja je ili iznu\u0111ena pretnjom da u slu\u010daju odbijanja potpsivanja ne\u0107e do\u0107i do zasnivanja radnog odnosa (kada je kandidat za zasnivanje radnog odnosa svestan \u0161ta potpisuje, ali pristaje samo da bi se zaposlio) ili je data u zabludi, odnosno pribavljena na prevaran na\u010din prilikom zasnivanja radnog odnosa, jer kandidat za zasnivanje radnog dnosa nije ni bio svestan da je potpisao budu\u0107i otkaz ili sporazum o prestanku radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n U svakom slu\u010daju radi se o izjavi koja ne odra\u017eava slobodnu volju zaposlenog, te je samim tim ni\u0161tava i ne mo\u017ee kao takva da proizvede posledicu u vidu prestanka radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Prema svemu gore navedenom, jasna je razlika izme\u0111u otkaza od strane poslodavca s jedne strane i ostalih zakonskih osnova za prestanak radnog odnosa o kojima smo ovde pisali.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, sporazumni prestanak radnog odnosa treba razlikovati od otkaza ugovora o radu po izjavi zaposlenog. Otkaz ugovora o radu po izjavi zaposlenog je jednostrani pravni akt,<\/strong> koji proizvodi pravno dejstvo od momenta kada potpisana izjava zaposlenog o otkazu dospe do poslodavca, pri \u010demu sama izjava konstitui\u0161e prestanak radnog odnosa. Sporazumni prestanak radnog odnosa je dvostran pravni akt (posao)<\/strong> i kada ga potpi\u0161u zaposleni i poslodavac proizvodi pravno dejstvo od trenutka potpisivanja.<\/p>\n\n\n\n Dakle, kod sporazumnog prestanka radnog odnosa pojavljuju se kao relevantni akti<\/strong> predlog poslodavca ili zaposlenog za sporazumni prestanak radnog odnosa (mo\u017ee u pisanoj ili usmenoj formi), sporazum<\/strong> o prestanku radnog odnosa potpisan od zaposlenog i ovla\u0161\u0107enog lica poslodavca i obave\u0161tenje poslodavca zaposlenom o posledicama u ostvarivanju prava za slu\u010daj nezaposlenosti-tako\u0111e u pisanoj formi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kod otkaza od strane zaposlenog imamo samo jasnu i nedvosmislenu pisanu izjavu zaposlenog da otkazuje ugovor o radu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema Zakonu o zapo\u0161ljavanju i osiguranju za slu\u010daj nezaposlenosti nezaposleni ima pravo na nov\u010danu naknadu u slu\u010daju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:<\/p>\n\n\n\n Shodno navedenom, ukoliko radni odnos zaposlenog prestane njegovom voljom, \u0161to jeste slu\u010daj kod otkaza od strane zaposlenog i sporazumnog prestanka radnog odnosa, zaposleni ne\u0107e imati prava po osnovu obaveznog osiguranja za slu\u010daj nezaposlenosti,<\/strong> gde spada nov\u010dana naknada, a \u0161to podrazumeva i zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema Zakonu o radu radni odnos prestaje isklju\u010divo na jedan od slede\u0107ih na\u010dina: 1) istekom roka za koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni druga\u010dije ne sporazumeju; 3) sporazumom izme\u0111u zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":8444,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nZakonsko ure\u0111enje otkaza od strane zaposlenog<\/h2>\n\n\n\n
Razlozi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca<\/h2>\n\n\n\n
Zakonske odredbe o sporazumnom prestanku radnog odnosa<\/h2>\n\n\n\n
Suvi\u0161nost re\u0161enja ako postoji sporazum zaposlenog i poslodavca o prestanku radnog odnosa<\/h2>\n\n\n\n
Ni\u0161tavost blanko izjave zaposlenog o otkazu i blanko sporazuma o prestanku radnog odnosa<\/h2>\n\n\n\n
Razlikovanje sporazumnog prestanka radnog odnosa od otkaza<\/h2>\n\n\n\n
Razlike u pogledu prava kod Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje<\/h2>\n\n\n\n