– Ali zar nije tako sa ve\u0107inom umetni\u010dkih poslova. Da bi mogli sebi da priu\u0161timo rad za svoju du\u0161u, obavezan je i onaj drugi, koji pla\u0107a ra\u010dune<\/strong>. Ja sam recimo, vi\u0161e puta u \u0161ali rekao da sam dvojna li\u010dnost – do 15 \u010dasova sam zanatlija Miodrag, kova\u010d, kerami\u010dar, stolar, majstor svega mogu\u0107eg i nemogu\u0107eg, a od tri nastupa \u0160eri Bibi (mio-drag na Francuskom) koji je umetnik \u2013 ka\u017ee na\u0161 sagovornik. Dodaje da je devedesetih u Beogradu zavr\u0161io studije vajarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je kasnije i magistrirao.<\/p>\n\n\n\n Za ovu struku diploma se jo\u0161 mo\u017ee dobiti i na nekoliko srednjih i vi\u0161ih umetni\u010dkih \u0161kola u Srbiji, kao i fakultetima u Novom Sadu i Beogradu.<\/p>\n\n\n\n – Godi\u0161nje se u proseku i\u0161koluje oko 20 novih vajara. Od tog broja, polovina nastavi da radi, a ostali se preorijenti\u0161u na druge poslove u industriji dizajna, bave se izradom nakita, name\u0161taja, fasadnih struktura, rade kao varioci, kova\u010di, ostanu u prosveti ili odu u inostranstvo. Verujem da je u ovom trenutku u Srbiji oko 300 ovih umetnika, da 50 ozbijno i posve\u0107eno radi, ali da su na\u017ealost nevidljivi publici i tr\u017ei\u0161tu Srbije.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111u Roganovim najpoznatijim delima su skulptura Tami\u0161ki kralj, visoka 17 metara na ulazu u njegov rodni Se\u010danj, Heroji sa Ko\u0161ara, skulpture Nikole Pa\u0161i\u0107a i Branislava Nu\u0161i\u0107a na trgovima Beograda, kao i sat Pokretna crkva, izra\u0111en od tri kilograma srebra, koji se nalazi u Beloj ku\u0107i. Sa druge strane, njegovi unikatni name\u0161taj i drugi predmeti od kovanog gvo\u017e\u0111a, kamena i drveta, krase stambeni prostor mnogih poznatih li\u010dnosti u Srbiji i inostranstvu. Radio je scenografiju za predstave i filmove. Njegova skulptura simbol je \u010duvenog Buda bara, a scenografija deo kultnog filma \u201cKako je propao rokenrol\u201d.<\/p>\n\n\n\n Pre nekoliko godina osnovao je Udru\u017eenje Dimenzija, koje okuplja oko 100 vajara i predstavlja \u0161ansu za mlade vajare da se prika\u017eu. \u017delja mu je da otvori veliki galerijski prostor, uz pomo\u0107 Grada, ili Ministarstva kulture, gde bi mogao da se predstavi znatno ve\u0107i broj vajara i \u010diji bi rad dopro do ve\u0107e publike.<\/p>\n\n\n\n Kako Rogan ka\u017ee, u na\u0161oj zemlji skulptura nije naro\u010dito popularna, a da se ve\u0107ina imu\u0107nih kupaca koji sebi mogu da priu\u0161te umetnost radije opredeljuje za slike, umesto za vajarske umetnine.<\/p>\n\n\n\n – Ljubitelji umetnosti u Srbiji vole dve dimenzije, dok im tre\u0107a dimenzija – dubina jo\u0161 nije u\u0161la pod ko\u017eu – ka\u017ee kroz \u0161alu Rogan i nastavlja.<\/p>\n\n\n\n – Dok vajar stvara svoje delo, bez obzira da li je glina, gips, kamen, drvo, metal, terakota, va\u017eno je da isklju\u010di mozak, da se prepusti samo ose\u0107anjima. Ali, onog trenutka kada skulptura bude zavr\u0161ena, ona postaje proizvod. Ima i svoju cenu i kupca.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim re\u010dima, umetnik svoja dela mo\u017ee da proda galerijama, ili da sam tra\u017ei kupce.<\/p>\n\n\n\n – To je jo\u0161 jedna osobina ovog zanimanja – vajar mora da bude i preduzetnik ako misli da \u017eivi od umetnosti. Tako, osim \u0161to je zanatlija koji mora da poznaje sve korake zanata, pre svega materijal sa kojim radi, alate i ma\u0161ine koje koristi, mora da bude ve\u0161t majstor, zatim da zna kako i gde da nabavi materijal, opremu i na kraju da zna kome i kako da proda. Da bi se opremio atelje, oformio radionicu, nabavio materijale, ma\u0161ine i alat verovatno je potrebno oko 10.000 evra.<\/p>\n\n\n\n Roganova procena je da bi u Srbiji postojalo tr\u017ei\u0161te kada bi se do njega moglo dopreti, pa veruje da je presudan prostor.<\/p>\n\n\n\n – Koristimo svaku priliku da se pojavimo na velikim izlo\u017ebama u zemlji, kao i da promovi\u0161emo na\u0161u umetnost u inostranstvu. Na nedavnoj izlo\u017ebi u Zrenjaninu predstavilo se 65 vajara, a na Umetni\u010dkom bijenalu na Malti, Srbija je imala svoj paviljon – ka\u017ee na\u0161 sagovornik koji ne krije da uporedo sa umetni\u010dkim radom, mnogo vremena provodi i u zanatskom.<\/p>\n\n\n\n – Izradio sam mnogo skulptura koje su \u201cpoznavaoci\u201d vajarske umetnosti videli na pinterestu, name\u0161taja, ograda, ma\u010deva, pa i gladijatorsku masku po meri koju je doma\u0107i politi\u010dar platio 4.000 evra – ka\u017ee Rogan i dodaje da je njemu lak\u0161e, nego mladim i talentovanim vajarima, jer je poznat u svetu vajarstva, pa mo\u017ee pristojno da zaradi od skulptura naru\u010denih za velelepne ku\u0107e imu\u0107nih vlasnika, ali da mnogi mladi talenti odustaju od umetnosti, jer su nevidljivi.<\/p>\n\n\n\n Umetno\u0161\u0107u se u slobodno vreme, kada se vrati ku\u0107i sa posla, iz nema\u010dke farmaceutske kompanije, bavi vajarka Sne\u017eana Atanackovi\u0107. Tek posle ovih osam sati i obaveza oko porodice, mo\u017ee da se prepusti kamenu. Vi\u0161u vajarsku \u0161kolu je zavr\u0161ila u Dizeldorfu, izlagala je na mnogobrojnim izlo\u017ebama u Srbiji koje je organizovao ULUPUDUS, odlu\u010dila je da ne prihvati status slobodnog umetnika, jer nije sigurna da bi mogla da izdr\u017eava porodicu od vajarstva.<\/p>\n\n\n\n – Radim sa glinom, siporeksom, ali mi je najdra\u017ei kamen – alabaster i masni kamen. Uglavnom ga uvozim iz Nema\u010dke. Ina\u010de, ve\u0107 neko vreme se dovijam za prostor za rad. Kirije su mnogo poskupele, pa nisam vi\u0161e mogla da priu\u0161tim da zakupljujem atelje, pa uglavnom u porodi\u010dnom stanu imam kutak u kom radim. Moje skulpture su malih dimenzija, izme\u0111u ostalog i jer kuburim sa prostorom – ka\u017ee na\u0161a sagovornica i dodaje da izra\u0111uje i lampe od ovog kamena, a da mnoge njene koleginice vajarke vrlo uspe\u0161no svoje znanje koriste za izradu unikatnog nakita.<\/strong><\/p>\n\n\n\n – Kada zbog obaveza du\u017ei period ne u\u0111em u radionicu ose\u0107am sna\u017enu potrebu, gotovo zov. Tom specifi\u010dnom ose\u0107anju dala sam ime \u201cgoni\u010d\u201d, jer me tera da uzmem kamen u ruke, dleta, \u0161mirgle, bu\u0161ilice i da prionem na posao. Za mene je vajarstvo istinski najlep\u0161i posao. Umetnik uz pomo\u0107 materijala kom daje du\u0161u, udahnjuje \u017eivot, odlazi u potpuno drugu dimenziju, daleko od realnosti i stvara svoje delo. Ono u sebi nosi deo du\u0161e, verujem i ne\u010deg bo\u017eanskog, jer talenat nije samo moj ve\u0107 je od Boga, ali kada je delo zavr\u0161eno, nastavlja svoj \u017eivot odvojeno od mene. Upravo je ose\u0107aj i saznanje da stvaramo i ostavljamo ne\u0161to \u0161to \u0107e nas nad\u017eiveti, najlep\u0161i je za mene najmo\u0107niji deo ovog zanimanja – ka\u017ee na\u0161a sagovornica.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako ka\u017ee, iako voli kada proda svoju skulpturu, najsre\u0107nija je dok traje proces stvaranja. \u010cesto delo radi i po nekoliko meseci. Ne \u017euri, u\u017eiva.<\/p>\n\n\n\n – Prodaja u galerijama je uglavnom opcija, ali na cenu koju ja odredim, galeristi se ugrade barem dvostruko i nekada pro\u0111u meseci dok mala skulptura od oko 200 evra ne prona\u0111e svog kupca<\/strong>. I sla\u017eem se sa Mi\u0161om Roganom da nema mnogo publike koja voli i shvata skulpturu. Prose\u010dan kupac umetnina, mnogo \u0107e se \u010de\u0161\u0107e odlu\u010diti za sliku.<\/p>\n\n\n\n Kako Sne\u017eana pri\u010da, inspiracija u njenom radu je ljubav, spoj, zagrljaj, pa njene skulpture inspiri\u0161e spajanje u celinu, dualitet, povezivanje, koje do\u010darava kamenom.<\/p>\n\n\n\n – Na studijama nau\u010dimo da savladamo svaki materijal, metal, glinu, gips, polimer, staklo, keramiku, terakotu, ali mene je oduvek posebno privla\u010dio kamen. Mislim da ve\u0107ina umetnika ima omiljeni materijal. Tako\u0111e, u ovom poslu, mo\u017ee mnogo da se nau\u010di, dobar deo je ve\u0161tina da se komunicira sa materijalom, ali da bi se dotaklo i neuhvatljivo, potreban je talenat.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Lije, kle\u0161e, kuje, se\u010de, rezbari, savija, uvija, \u0161ije, vaja\u2026 Sve ovo i jo\u0161 mnogo toga mora da nau\u010di vajar dok se \u0161koluje za ovaj jedinstveni poziv. Pro\u0111e kroz mnoge zanate, upozna najrazli\u010ditije ma\u0161ine, alate, materijale, u\u010di kako da ih ukroti i stvaraju\u0107i oblike ispri\u010da svoju pri\u010du. Kako sagovornici Infostuda vajari Sne\u017eana Atanackovi\u0107 i Miodrag Rogan […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":8577,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8],"tags":[],"yoast_head":"\nU Srbiji oko 300 vajara u ovom trenutku<\/h2>\n\n\n\n
Vajar mora da bude i preduzetnik<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/misa-rogan-skluptura.jpg\")
Svaki umetnik ima svog \u201cgoni\u010da\u201d koji ga tera da stvara<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/Snezana4.jpg\")