Kako bismo odgovorili na pitanje iz naslova, moramo se najpre podsetiti zakonskih odredbi koje reguli\u0161u godi\u0161nji odmor, kao i rokove za njegovo kori\u0161\u0107enje, \u0161to \u0107e nam omogu\u0107iti da zauzmemo stav po ovom spornom pitanju.<\/p>\n\n\n\n
Pravo na godi\u0161nji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenih prema Zakonu o radu. Ovog prava se zaposleni ne mo\u017ee odre\u0107i, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nekim drugim pravom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Du\u017eina godi\u0161njeg odmora<\/strong> utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu <\/strong>doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu. Pri utvr\u0111ivanju du\u017eine godi\u0161njeg odmora radna nedelja se ra\u010duna kao pet radnih dana,<\/strong> bez obzira na to koliko dana u nedelji se radi kod poslodavca, \u0161to prakti\u010dno zna\u010di da godi\u0161nji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uklju\u010duju\u0107i i vikend). U godi\u0161nji odmor se ne mogu ra\u010dunati praznici, pla\u0107eno odsustvo i bolovanje. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo naveli, poslodavac re\u0161enjem odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, ali pri tom mora da po\u0161tuje odre\u0111ena zakonska pravila.<\/p>\n\n\n\n Prvo, prema Zakonu o radu godi\u0161nji odmor se koristi jednokratno ili u dva ili vi\u0161e delova<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ako zaposleni odmor koristi jednokratno, onda ceo odmor mora da bude iskori\u0161\u0107en u toku kalendarske godine na koju se odnosi.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposleni koristi godi\u0161nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.<\/strong><\/p>\n\n\n\n S obzirom da prema zakonu poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, on je du\u017ean da vodi ra\u010duna da se zaposlenom obezbedi odmor u zakonskim rokovima<\/strong>. To zna\u010di slede\u0107e: \u010dak i da zaposleni ne podnese zahtev da koristi odmor u onim rokovima koje zakon utvr\u0111uje, poslodavac je svejedno du\u017ean da o tome vodi ra\u010duna, te da na vreme donese re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, poslodavac mora do kraja teku\u0107e godine da donese re\u0161enje kojim \u0107e odrediti da se godi\u0161nji odmor iskoristi ili u celosti u toj godini za koju pripada, ili bar u trajanju od deset radnih dana do kraja te godine<\/strong>. \u0160ta ako to ne u\u010dini? Koje posledice trpi poslodavac, odnosno koja prava zaposleni ima?<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se zaposlenom re\u0161enjem ne obezbedi kori\u0161\u0107enje makar prvog dela godi\u0161njeg odmora za teku\u0107u godinu,\u00a0prvi deo odmora propada<\/strong>. Dakle, nakon isteka kalendarske godine poslodavac vi\u0161e ne mo\u017ee doneti re\u0161enje o prvom delu odmora za tu godinu u narednoj godini.\u00a0Posledica za poslodavca mo\u017ee biti prekr\u0161ajna odgovornost, zbog nepo\u0161tovanja zakonskih odredbi o godi\u0161njem odmoru, i eventualna naknada \u0161tete u sudskom postupku, o \u010demu \u0107emo pisati u nastavku teksta.<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n Izuzetak kod koga prvi deo odmora za kalendarsku godinu ne propada ako se ne iskoristi do kraja te godine je vezan za porodilje. Naime, zaposleni koji nije u celini ili delimi\u010dno iskoristio godi\u0161nji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada zbog kori\u0161\u0107enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta \u2013 ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.<\/strong> Prema tome, ovde se ne primenjuje pravilo da prvi deo odmora mora da se iskoristi u teku\u0107oj godini jer zbog objektivne okolnosti porodiljskog odsustva tako ne\u0161to nije mogu\u0107e. Shodno navedenom, \u010dak i ako prvi deo odmora nije iskori\u0161ten do kraja teku\u0107e godine zbog porodiljskog odsustva, celokupan odmor se mo\u017ee iskoristiti u slede\u0107oj godini, ali najkasnije do 30. juna. Posle tog datuma godi\u0161nji odmor za prethodnu godinu propada.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo istakli u prethodnom delu teksta, pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor spada u neotu\u0111iva ustavna prava <\/strong>zaposlenih u Republici Srbiji. Shodno navedenom, zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom. <\/strong>Dakle poslodavci ne mogu da nude zaposlenom da mu se umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010dana naknada, niti mu se pravo na godi\u0161nji odmor mo\u017ee uskratiti ili zameniti bilo kakvim drugim pravom ili privilegijom. \u010cak ni kada bi zaposleni tako ne\u0161to zaista \u017eeleo, to zakonski nije mogu\u0107e. Dakle, sve i da zaposleni pristane da sa poslodavcem potpi\u0161e ugovornu odredbu po kojoj mu se godi\u0161nji odmor zamenjuje drugim pravom (npr. isplatom novca), takav ugovor bio bi ni\u0161tav i ne bi proizvodio pravno dejstvo.<\/p>\n\n\n\n Bez obzira na to \u0161to je zakonom propisano da zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom, ipak se u jednom slu\u010daju propisuje izuzetak<\/strong>. Prema va\u017ee\u0107im propisima, jedini slu\u010daj kada se godi\u0161nji odmor mo\u017ee zameniti nov\u010danom naknadom jeste ukoliko zaposleni usled prestanka radnog odnosa ne iskoristi pripadaju\u0107i godi\u0161nji odmor<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Poslodavac je tada du\u017ean da mu isplati naknadu zarade i to\u00a0u visini\u00a0 prose\u010dne zarade zaposlenog po jednom danu u prethodnih 12 meseci,\u00a0<\/strong>srazmerno broju dana neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora.\u00a0Svaki drugi vid isplate nov\u010dane naknade umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>, iz bilo kog drugog razloga, bilo da je uz pristanak zaposlenog ili bez toga – zakonom je zabranjen i povla\u010di odgovornost poslodavca za prekr\u0161aj koji se nov\u010dano ka\u017enjava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Poslodavac je du\u017ean da isplati naknadu za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0107 smo naveli da prema va\u017ee\u0107im propisima, jedini slu\u010daj kada se godi\u0161nji odmor mo\u017ee zameniti nov\u010danom naknadom jeste ukoliko zaposleni usled prestanka radnog odnosa ne iskoristi pripadaju\u0107i godi\u0161nji odmor<\/strong>. \u0160ta ako razlog neiskori\u0161\u0107avanja godi\u0161njeg odmora nije prestanak radnog odnosa? \u0160ta se de\u0161ava ako poslodavac jednostavno ne obezbedi godi\u0161nji odmor zaposlenom bez opravdanja? Dakle, kada razlog nije prestanak radnog odnosa, ve\u0107 propust poslodavca?<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu propisuje,<\/strong> kod slu\u010daja prestanka radnog odnosa, kada je poslodavac du\u017ean zaposlenom koji nije iskoristio godi\u0161nji odmor isplatiti nov\u010danu naknadu umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, da takva naknada ima karakter naknade \u0161tete.<\/strong> Zbog \u010dega je ovo va\u017eno?<\/p>\n\n\n\n Sva pitanja u vezi naknade \u0161tete, kao i njenu definiciju daje Zakon o obligacionim odnosima,\u00a0<\/strong>koji o tome ka\u017ee slede\u0107e:\u201e\u0160teta je umanjenje ne\u010dije imovine<\/strong>\u00a0(obi\u010dna \u0161teta) i\u00a0spre\u010davanje njenog pove\u0107anja<\/strong>\u00a0(izmakla korist), kao i\u00a0nano\u0161enje drugome fizi\u010dkog ili psihi\u010dkog bola ili straha<\/strong>\u00a0(nematerijalna \u0161teta)\u201c. Zakon o obligacionim odnosima propisuje da svako\u00a0ko drugome prouzrokuje \u0161tetu du\u017ean je naknaditi je, ukoliko ne doka\u017ee da je \u0161teta nastala bez njegove krivice<\/strong>. \u010clanom 164. Zakona o radu odre\u0111eno je da ako zaposleni pretrpi povredu ili \u0161tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je du\u017ean da mu naknadi \u0161tetu, u skladu sa zakonom i op\u0161tim aktom.<\/p>\n\n\n\n Kod naknade \u0161tete zbog neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora uspostavljanje ranijeg stanja nije mogu\u0107e i umesto toga vr\u0161i se isplata u novcu<\/strong>. Koliko bi ta\u010dno iznosla ta naknada, odluku bi doneo sud po tu\u017ebi zaoslenog, a po op\u0161tim pravilima o odgovornosti za \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\n Prema svemu do sada navedenom, nemogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora usled prestanka radnog odnosa jedini je slu\u010daj kada zakon dopu\u0161ta (odnosno u ovoj situaciji obavezuje poslodavca) da zaposlenom umesto godi\u0161njeg odmora\u00a0 isplati nov\u010danu naknadu.<\/strong> Ne postoji niti jedna druga situacija dopu\u0161tena zakonom u kojoj bi isplata novca zamenila godi\u0161nji odmor.\u00a0<\/strong>Zakonodavac je time \u017eeleo da spre\u010di praksu koja bi se mo\u017eda pojavila kod odre\u0111enih poslodavaca, a to je ne\u0161to \u0161to bi pri\u017eeljkivali i neki zaposleni, da se daje novac umesto da se obezbedi godi\u0161nji odmor. Dnevni, nedeljni i godi\u0161nji odmor ima svoju svrhu koju novac ne mo\u017ee da zameni. Nije u interesu zaposlenih da im se daje novac umesto odmora, te tako ne\u0161to zakonom nije propisano kao mogu\u0107nost. Ukoliko se ipak desi da poslodavac nije obezbedio kori\u0161\u0107enje pripadaju\u0107eg godi\u0161njeg odmora zaposlenom, poslodavac mo\u017ee da trpi dve posledice:<\/p>\n\n\n\n 1) ako se podnese prijava inspekciji rada, te inspektor podnosi prekr\u0161ajnu prijavu sudu, poslodavac bi izvesno odgovarao za prekr\u0161aj propisan Zakonom o radu, za koji pla\u0107a nov\u010danu kaznu. Nov\u010danom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazni\u0107e se za navedeni prekr\u0161aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a nov\u010danom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazni\u0107e se za taj prekr\u0161aj odgovorno lice u pravnom licu; Nov\u010danom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za isti prekr\u0161aj kazni\u0107e se preduzetnik.<\/p>\n\n\n\n 2) poslodavac mo\u017ee i da plati \u0161tetu po eventualnoj tu\u017ebi zaposlenog, po op\u0161tim praviliima o odgovornosti za \u0161tetu; prema tome, ukoliko zaposleni ne dobije svoj odmor, on time trpi odre\u0111enu \u0161tetu. Po njegovoj eventualnoj tu\u017ebi, poslodavac bi izvesno morao da plati naknadu te \u0161tete, po oceni suda. Dakle, nema naknade \u0161tete na osnovu re\u0161enja poslodavca, i to je zabranjena praksa, ali bi po tu\u017ebi zaposlenog, poslodavac izvesno bio obavezan da plati istu i platio bi prekr\u0161ajnu kaznu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako bismo odgovorili na pitanje iz naslova, moramo se najpre podsetiti zakonskih odredbi koje reguli\u0161u godi\u0161nji odmor, kao i rokove za njegovo kori\u0161\u0107enje, \u0161to \u0107e nam omogu\u0107iti da zauzmemo stav po ovom spornom pitanju. Pravila u vezi sa kori\u0161\u0107enjem godi\u0161njeg odmora Pravo na godi\u0161nji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenih prema Zakonu o radu. […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":8758,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nKrajnji rokovi za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta ako poslodavac ne obezbedi da se odmor iskoristi na vreme?<\/h2>\n\n\n\n
Godi\u0161nji odmor ne mo\u017ee da bude zamenjen nekim drugim pravom<\/h2>\n\n\n\n
Izuzetak kada se godi\u0161nji odmor mo\u017ee zameniti isplatom nov\u010dane naknade<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta ako nije re\u010d o dopu\u0161tenom izuzetku kada se godi\u0161nji odmor menja isplatom nov\u010dane naknade?<\/h2>\n\n\n\n
Prekr\u0161ajne kazne<\/h2>\n\n\n\n