Pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade regulisano je Zakonom o radu.<\/p>\n\n\n\n
Postoji poseban deo zakona pod nazivom: \u201eOdsustvo uz naknadu zarade (pla\u0107eno odsustvo)\u201c, koje je zapravo regulisano \u010dlanom 77 Zakona o radu. Relevantne su i odredbe Zakona o radu pod naslovom: \u201eNaknada zarade\u201c, i to \u010dlanovi 114-117 Zakona o radu. O ovim dvema grupama zakonskh odredbi pi\u0161emo u prva dva poglavlja dana\u0161njeg teksta, a potom i o odre\u0111enim specifi\u010dnostima samog prava.<\/p>\n\n\n\n
Prema \u010dlanu 77. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla\u0107eno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slu\u010daju:<\/strong><\/p>\n\n\n\n 1) sklapanja braka<\/strong><\/p>\n\n\n\n 2) poro\u0111aja supruge<\/strong><\/p>\n\n\n\n 3) te\u017ee bolesti \u010dlana u\u017ee porodice,<\/strong><\/p>\n\n\n\n kao i u drugim slu\u010dajevima utvr\u0111enim op\u0161tim aktom i ugovorom o radu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Prema tome Zakon defini\u0161e slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n a) da pla\u0107eno odsustvo pripada zaposlenom obavezno u tri navedena slu\u010daja<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n b) da op\u0161tim aktom i ugovorom o radu mogu da se odrede i druge situacije u kojima \u0107e zaposlenom pripadati pravo naknadu zarade tokom odsustva sa rada;<\/p>\n\n\n\n v) da se radi o odsustvu koje traje do 5 radnih dana;<\/p>\n\n\n\n g) da se ta\u010dno vreme trajanja<\/strong> pla\u0107enog odsustva u opisanim situacijama utvr\u0111uje op\u0161tim aktom i ugovorom o radu<\/strong>. Dakle, sam zakon ne precizira koliko dana treba da traje pla\u0107eno odsustvo u pomenutim situacijama (daje okvir koriste\u0107i odrednicu \u201edo pet radnih dana\u201c), ve\u0107 je prepustio poslodavcu da to ta\u010dno odredi svojim op\u0161tim aktom ili da to pitanje uredi sa zaposlenim ugovorom o radu. Bilo bi veoma prakti\u010dno da se op\u0161tim aktom poslodavca odrede te\u017ee bolesti \u010dlana porodice za koje pripada odsustvo (zakon ih nije nabrojao) ili da se to pianje uredi sa zaposlenim ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n Pored prava na odsustvo u gore navedenim slu\u010dajevima, zaposleni ima pravo na pla\u0107eno odsustvo jo\u0161:<\/strong><\/p>\n\n\n\n 1) pet radnih dana zbog smrti \u010dlana u\u017ee porodice<\/strong> (ovde zakon pod \u010dlanom u\u017ee porodice podrazumeva: bra\u010dnog druga, deca, bra\u0107u, sestre, roditelje, usvojioca, usvojenika i staratelja, pri \u010demu poslodavac mo\u017ee da odobri zaposlenom odsustvo i vezano za srodnike koji nisu ovde navedeni);<\/p>\n\n\n\n 2) dva uzastopna dana za svaki slu\u010daj dobrovoljnog davanja krvi ra\u010dunaju\u0107i i dan davanja krvi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U ovde navedena dva slu\u010daja<\/strong> pla\u0107enog odsustva, zakon je odmah precizno odredio koliko dugo traju<\/strong> (kod davanja krvi je \u010dak precizirao da su to sam dan davanja krvi i naredni dan) Naravno, poslodavac mo\u017ee da odobri da odsustvo traje i du\u017ee (od pet, odnosno du\u017ee od dva radna dana) ali ne mo\u017ee kra\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Odsustvo povodom dobrovoljnog davanja krvi se mo\u017ee koristiti samo na dan davanja krvi i dan nakon toga, pri \u010demu se ne vezuje za radne dane<\/strong>. To bi zna\u010dilo da zaposleni koji bi dao krv npr. u petak, mora da koristi kao pla\u0107eno odsustvo taj petak i slede\u0107i dan, to jest subotu. Ako mu je subota neradna, ne pomera mu se slobodan dan za ponedeljak, odnosno ne\u0107e imati pravo da pla\u0107eno odsustvo po ovom osnovu koristi u petak i ponedeljak (kao prvi radni dan nakon petka), ve\u0107 prakti\u010dno samo petak (jer je subota svakako slobodna kao dan nedeljnog odmora). U ovom slu\u010daju zakonska formulacija je vrlo precizna i jasna \u2013 da to moraju biti dva uzastopna dana.<\/p>\n\n\n\n Prema svemu navedenom, ukupno trajanje svakog pojedina\u010dnog slu\u010daja pla\u0107enog odsustva (navedeno ih je ukupno 5), na koje zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine je do pet radnih dana<\/strong>. Dakle, zaposleni mo\u017ee da odsustvuje sa rada za svaki pojedina\u010dni slu\u010daj onoliko radnih dana koliko je za taj slu\u010daj, poslodavac predvideo op\u0161tim aktom ili ugovorio sa zaposlenim ugovorom o radu, a ukupno najvi\u0161e pet radnih dana. Op\u0161tim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu mo\u017ee da se predvidi pravo na du\u017ee pla\u0107eno odsustvo po navedenim osnovima.<\/p>\n\n\n\n Zakon ne zabranjuje da se odsustvo po svakom od navedenih pojedina\u010dnih slu\u010dajeva ponavlja<\/strong> u toku kalendarske godine. Prema tome, zaposleni bi u toku jedne kalendarske godine mogao da koristi i pla\u0107eno odsustvo kod sklapanja braka, a potom i pla\u0107eno odsustvo zbog poro\u0111aja supruge.<\/p>\n\n\n\n Za vreme pla\u0107enog odsustva zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci<\/strong>, u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n U uvodu smo napomenuli da su pored pomenutog \u010dlana 77. Zakona o radu, za odsustvo sa rada uz naknadu zarade relevantne su i odredbe \u010dlanova 114-117. Zakona o radu, kojima se ure\u0111uje isplata naknade zarade.<\/p>\n\n\n\n Naknada zarade ne pla\u0107a se samo u slu\u010daju pla\u0107enog odsustva u u\u017eem smislu (o kojem odsustvu smo pisali u prethodnom delu teksta), ve\u0107 i kod bolovanja, godi\u0161njeg odmora, praznika itd. U \u0161irem smislu, i ti slu\u010dajevo odsustva sa rada predstavljaju odsustvo uz isplatu nakande zarade, pa \u010demo ih ovde pomenuti. Prema tim zakonskim odredbama zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci,<\/strong> u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan:<\/strong><\/p>\n\n\n\n 2) godi\u0161njeg odmora;<\/strong><\/p>\n\n\n\n 3) pla\u0107enog odsustva <\/strong>(o ovome smo pisali u prethodnom delu teksta);<\/p>\n\n\n\n 4) vojne ve\u017ebe<\/strong> i<\/p>\n\n\n\n 5) odazivanja na poziv dr\u017eavnog organa.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spre\u010denosti za rad do 30 dana (bolovanje),<\/strong> i to:<\/p>\n\n\n\n 1) najmanje u visini 65% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena spre\u010denost za rad, s tim da ne mo\u017ee biti ni\u017ea od minimalne zarade, ako je spre\u010denost za rad prouzrokovana bole\u0161\u0107u ili povredom van rada;<\/p>\n\n\n\n 2) u visini 100% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena spre\u010denost za rad, s tim da ne mo\u017ee biti ni\u017ea od minimalne zarade, ako je spre\u010denost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni tako\u0111e ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne mo\u017ee biti manja od minimalne zarade za vreme prekida rada\/smanjenja obima rada<\/strong> do kojeg je do\u0161lo bez krivice zaposlenog<\/strong>, najdu\u017ee 45 radnih dana u kalendarskoj godini.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je do\u0161lo naredbom nadle\u017enog dr\u017eavnog organa ili organa poslodavca<\/strong> zbog neobezbe\u0111ivanja bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugro\u017eavanja \u017eivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica.<\/p>\n\n\n\n Najzad, postoje i prava sindikalnih predstavnika na pla\u0107eno odsustvo<\/strong>: kolektivnim ugovorom ili sporazumom izme\u0111u poslodavca i sindikata kod poslodavca, mo\u017ee se utvrditi pravo na pla\u0107eno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije. Ako kolektivni ugovor ili sporazum nije zaklju\u010den, lice ovla\u0161\u0107eno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca<\/strong> za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo: 1) na 40 pla\u0107enih \u010dasova rada mese\u010dno ako sindikat ima najmanje 200 \u010dlanova i po jedan \u010das mese\u010dno za svakih slede\u0107ih 100 \u010dlanova; 2) na srazmerno manje pla\u0107enih \u010dasova ako sindikat ima manje od 200 \u010dlanova, dok predsednik podru\u017enice i \u010dlan organa sindikata<\/strong> imaju pravo na 50% pla\u0107enih \u010dasova iz stava 2. ovog \u010dlana.<\/p>\n\n\n\n Pravo na pla\u0107eno odsustvo za vreme pregovaranja<\/strong> ima sindikalni predstavnik ovla\u0161\u0107en za kolektivno pregovaranje, odnosno odre\u0111en za \u010dlana odbora za kolektivno pregovaranje, dok sindikalni predstavnik koji je odre\u0111en da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na pla\u0107eno odsustvo sa rada za vreme zastupanja<\/strong> .<\/p>\n\n\n\n Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa navedenim \u010dlanovima zakona, ima pravo na naknadu zarade koja ne mo\u017ee biti ve\u0107a od njegove prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu<\/strong>. Naknadu zarade pla\u0107a poslodavac.<\/p>\n\n\n\n Osim kod davanja krvi, zakon ne defini\u0161e da se dani<\/strong> po svakom pojedina\u010dnom slu\u010daju odsustva moraju iskoristiti uzastopno.<\/strong> Me\u0111utim, Ministarstvo nadle\u017eno za rad zauzelo je stav<\/strong> da zaposleni ima pravo na kori\u0161\u0107enje pla\u0107enog odsustva samo u momentu kada nastupi slu\u010daj<\/strong> po osnovu koga ostvaruje to pravo. Prema tom stavu dani pla\u0107enog odsustva za svaki pojedina\u010dni slu\u010daj se ne mogu sabirati i koristiti u nekom drugom periodu. U pitanju je Mi\u0161ljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-1344\/2007 od 28. maja 2007. godine: „Zaposleni mo\u017ee da odsustvuje sa rada samo u momentu kada nastupi slu\u010daj po osnovu koga ostvaruje to pravo. Ako taj slu\u010daj nastupi u vreme kada zaposleni koristi godi\u0161nji odmor, kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora se prekida za onoliko vremena za koliko zaposleni ima pravo na odsustvo. Po isteku odsustva zaposleni ima pravo da nastavi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Ovo iz razloga \u0161to zaposleni ne mo\u017ee da odsustvuje sa rada po vi\u0161e osnova“.<\/p>\n\n\n\n Postavlja se potom pitanje kako se koristi pravo na pla\u0107eno odsustvo u situaciji kada slu\u010daj nastupi u vreme dok se zaposleni nalazi na bolovanju. Ako imamo u vidu zauzet stav ministarstva, to pravo se ne bi moglo koristiti po isteku bolovanja, mada sam zakonski tekst nije izri\u010dit u tome, jer ne navodi (osim kod dobrovoljnog davanja krvi) koji su to dani kada se mora koristiti pla\u0107eno odsustvo.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od godi\u0161njeg odmora, kod koga se kori\u0161\u0107enje prekida za onoliko vremena za koliko zaposleni ima pravo na pla\u0107eno odsustvo i po isteku odsustva se nastavlja sa njegovim kori\u0161\u0107enjem, kod bolovanja je situacija druga\u010dija. Prekid bolovanjanije uslovljeno voljom zaposlenog, niti voljom poslodavca, ve\u0107 stru\u010dnom ocenom izabranog lekara, odnosno lekarske komisije.<\/p>\n\n\n\n Dakle, prema pomenutom stavu resornog ministarstva zaposleni ne mo\u017ee da \u201esakupi\u201c dane pla\u0107enog odsustva po razli\u010ditim osnovima i da ih zatim, po isteku bolovanja koristi u nekom drugom trenutku po sopstvenom izboru, jer to obesmi\u0161ljava svrhu i cilj prava na pla\u0107eno odsustvo.<\/p>\n\n\n\n Premda nije tako izri\u010dito propisano zakonom, pla\u0107eno odsustvo se, po pravilu, odobrava na pisani zahtev zaposlenog<\/strong>. Pri tome, neophodno je da zaposleni uz zahtev prilo\u017ei i odgovaraju\u0107u dokumentaciju tj. dokaz<\/strong> o postojanju pravnog osnova za kori\u0161\u0107enje pla\u0107enog odsustva<\/strong>. Navedeno se obi\u010dno defini\u0161e op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu. Kori\u0161\u0107enje pla\u0107enog odsustva bez podnetog zahteva, ili naknadno podno\u0161enje zahteva nakon kori\u0161\u0107enja odusustva, nije dozvoljeno<\/strong> s obzirom da pla\u0107eno odsustvo poslodavac mora da odobri i donese re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju istog<\/strong>. Ovo je razuman stav s obzirom da poslodavac ne mo\u017ee da zna da je kod zaposlenog nastupio slu\u010daj za koji mu pripada pla\u0107eno odsustvo ako ga zaposleni o tome ne obavesti i ne dostavi dokze o nastupanju slu\u010daja i ispunjavanju uslova za odlazak na pla\u0107eno odsustvo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade regulisano je Zakonom o radu. Postoji poseban deo zakona pod nazivom: \u201eOdsustvo uz naknadu zarade (pla\u0107eno odsustvo)\u201c, koje je zapravo regulisano \u010dlanom 77 Zakona o radu. Relevantne su i odredbe Zakona o radu pod naslovom: \u201eNaknada zarade\u201c, i to \u010dlanovi 114-117 Zakona o radu. O ovim dvema grupama […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":8788,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nNaknada zarade<\/h2>\n\n\n\n
1) praznika<\/strong> koji je neradni dan;<\/p>\n\n\n\nPreklapanje pla\u0107enog odsustva sa godi\u0161njim odmorom ili bolovanjem<\/h2>\n\n\n\n
Pravo na pla\u0107eno odsustvo koristi se po zahtevu zaposlenog<\/h2>\n\n\n\n