Srpska privreda godinama unazad muku mu\u010di sa nedovoljnim brojem radnika. Borba sa nedostatkom niskokvalifikovanog i visokokvalifikovanog kadra je svakodnevna, a ugostiteljstvo, gra\u0111evinski sektor, metalska, tekstilna i hemijska industrija sada ve\u0107 pate od hroni\u010dne nesta\u0161ice zaposlenih.<\/p>\n\n\n\n
Infostud je u decembru 2024. godine uradio anketu o stavovima, potrebama i izazovima u procesu selekcije kandidata iz inostranstva, a onda je isto istra\u017eivanje ura\u0111eno i u februaru ove godine.<\/p>\n\n\n\n
Rezultati pokazuju da ve\u0107ina srpskih poslodavaca, ta\u010dnije 77 odsto, nije zapo\u0161ljavala strance u poslednjih godinu dana. Najve\u0107i procenat (55 odsto), me\u0111utim, planira u budu\u0107nosti da se pozabavi ovim poslom. <\/strong>Interesantno je da za zna\u010dajan deo njih stranci uop\u0161te nisu stavka u biznis planu (22 odsto), dok ih je manji deo kompanija ve\u0107 anga\u017eovao \u2013 23 procenta.<\/p>\n\n\n\n Za sada je samo dva odsto preduze\u0107a zaposlilo 100 i vi\u0161e radnika iz inostranstva, dok se ve\u0107ina odlu\u010dilla za po desetak ljudi. Iskustva u radu sa njima su uglavnom pozitivna (61 odsto), dok je 28 procenata neutralno, a tek 11 procenata imaju negativna iskustva.<\/p>\n\n\n\n Iako interesovanje srpskih kompanija za anga\u017eovanjem stranaca postoji, tri su glavna razloga koja ko\u010de ovaj proces. Najva\u017eniji je, kako ka\u017eu, komplikovana procedura izdavanja viza i dozvola za rad \u0161to je izjavilo tri petine anketiranih, jezi\u010dke barijere (41 odsto) i visoki tro\u0161kovi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Radnici iz Azije su na vrhu liste najpo\u017eeljnijih, pa su samim tim i najanga\u017eovaniji na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu rada, a slede ih Balkanci. \u010cini se da \u017eelja za zapo\u0161ljavanjem radnika sa Balkana proizilazi najpre iz \u010dinjenice da zemlje biv\u0161e Jugoslavije dele sli\u010dan jezi\u010dki i kulturni prostor, a i jezi\u010dka barijera u ovom slu\u010daju prakti\u010dno ne postoji.<\/p>\n\n\n\n S druge strane blizina regiona omogu\u0107ava br\u017eu i jeftiniju organizaciju dolaska radnika, kao i lak\u0161u logistiku u vezi sa sme\u0161tajem i dokumentacijom. Kada se tome doda i \u010dinjenica da su mnogi od njih ve\u0107 boravili u Srbiji, makar privremeno, jasno je za\u0161to sve vi\u0161e firmi vidi upravo tu priliku.<\/strong> <\/strong>Na ovaj na\u010din se otvara tr\u017ei\u0161te za 11 miliona stanovnika<\/strong>. Ono \u0161to se ve\u0107 sada zna jeste da poslodavac nema nikakvu administraciju oko ovih radnika sa tr\u017ei\u0161ta Severne Makedonije i Albanije osim one koja se podrazumeva pri zasnivanju radnog odnosa sa gra\u0111aninom dr\u017eave u kojoj posluje.<\/p>\n\n\n\n Zapo\u0161ljavanje ostalih stranaca je komplikovanije i uklju\u010duje anga\u017eovanje policije i veliki broj neophodnih dokumenata.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Analize Privredne komore Srbije pokazuju da se upravo dve tre\u0107ine potreba privrede odnosi na diplomce srednjih \u0161kola<\/strong>. Razlozi su pre svega demografska kretanja, odnosno odlazak velikog broja na\u0161ih ljudi na rad u inostranstvo, ali i potpuna nezainteresovanost za odre\u0111ena zanimanja. Zapo\u0161ljavanje stranih dr\u017eavljana zato vi\u0161e nije retkost, ve\u0107 na\u0161a realnost i \u010desto jedina opcija.<\/p>\n\n\n\n Prognoze ukazuju da \u0107e Srbiji u narednim godinama nedostajati i do 100.000 radnika. Kao jedno od re\u0161enja ponu\u0111ena je i inicijativa Otvoreni Balkan, dodu\u0161e, sa jo\u0161 nejasnim u\u010dinkom, koja postoji od februara 2024. godine i koja je pod jedinstveno tr\u017ei\u0161te rada stavila tri dr\u017eave – Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju.<\/p>\n\n\n\n Uvedena je i jedinstvene dozvola za boravak i rad stranaca, a rok za izdavanje skra\u0107en je sa preko mesec, na svega 15 dana. \u010citava procedura je digitalizovana tako da poslodavac i strani radnik ne moraju da se \u0161etaju po \u0161alterima ili konzulatima. Zanimljivo je, me\u0111utim, da se veoma mali broj dozvola za boravak izdaje dr\u017eavljanima zemalja Zapadnog Balkana, a da \u010dak ni kroz mogu\u0107nosti koje pru\u017ea Otvoreni Balkan taj broj joo\u0161 nije porastao.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Podaci pokazuju da su u 2024. godini izdata svega 174 odobrenja za pristup ovom slobodnom tr\u017ei\u0161tu rada. Prednosti projekta su velike, ali izgleda da se nisu ba\u0161 primile ni u jednoj od dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n U Privrednoj komori Srbije nagla\u0161avaju da je nedostatak radne snage u Srbiji evidentan od metalske preko tekstilne industrije do gra\u0111evinarstva i saobra\u0107aja. Potrebe se uve\u0107avaju sa predstoje\u0107im otvaranjem novih radova u sklopu pripreme za EXPO i realizacije infrastrukturnih i razvojnih projekata koje je pokrenula dr\u017eava, a na kojima \u0107e biti anga\u017eovana doma\u0107a privreda.<\/p>\n\n\n\n – To je jedna od tema kojoj\u00a0 \u0107emo u narednom periodu, u saradnji sa nadle\u017enim dr\u017eavnim institucijama posvetiti posebnu pa\u017enju u okviru aktivnosti Centra za privredne inicijative i brze odgovore. Za po\u010detak Privredna komora Srbije\u00a0je, na osnovu anketiranja kompanija i dosada\u0161njih na\u0161ih i istra\u017eivanja\u00a0drugih institucija, sastavila listu deficitarnih\u00a0 zanimanja po pojedina\u010dnim industrijama koje \u0107emo dopuniti i nedostaju\u0107im brojem radnika za svaku kvalifikaciju<\/strong>. Iako je uspostavljanjem\u00a0portala\u00a0za izdavanje jedinstvenih boravi\u0161nih i radnih dozvola\u00a0napravljen zna\u010dajan pomak, smatramo da se procedure\u00a0mogu dodatno ubrzati na \u010demu \u0107emo raditi zajedno sa ministarstvima za rad i\u00a0unutra\u0161njih poslova, ka\u017ee Marko \u010cade\u017e, predsednik Privredne komore Srbije.\u00a0<\/p>\n\n\n\n Dodaje da je sa Nacionalnom slu\u017ebom za zapo\u0161ljavanje ve\u0107 dogovoreno zajedni\u010dko anga\u017eovanje\u00a0na obezbe\u0111ivanju kadrova i nagla\u0161ava:<\/p>\n\n\n\n – Uz to sa jednim od najboljih svetskih eksperata dr Ursulom Renold radimo na re\u0161enjima za unapre\u0111enje i dalji razvoj dualnog obrazovanja koji idu u pravcu pove\u0107anja broja sati koje \u0111aci provode u\u00a0 kompanijama, mogu\u0107nosti da one biraju u\u010denike i revizije obrazovnih programa u skladu sa potrebama privrede.<\/p>\n\n\n\n Procene su da trenutno u Srbiji radi oko 100.000 stranih radnika\u00a0po raznim osnovama. Od onih koji su dobili jedinstvenu boravi\u0161nu i radnu dozvolu posredstvom portala za strance, preko stranaca koji su je pribavili\u00a0 po starim propisima uz obavezu da je produ\u017eavaju, do stranih radnika\u00a0 iz zemalja sa kojima imamo potpisan vizni re\u017eim. Na spisku su i oni koji su u\u00a0skladu sa novinom u Zakonu o zapo\u0161ljavanju stranaca izuzeti od obaveze pribavljanja dozvola za rad, a imaju odobren privremeni boravak u Srbiji s pravom na rad.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srpska privreda godinama unazad muku mu\u010di sa nedovoljnim brojem radnika. Borba sa nedostatkom niskokvalifikovanog i visokokvalifikovanog kadra je svakodnevna, a ugostiteljstvo, gra\u0111evinski sektor, metalska, tekstilna i hemijska industrija sada ve\u0107 pate od hroni\u010dne nesta\u0161ice zaposlenih. Infostud je u decembru 2024. godine uradio anketu o stavovima, potrebama i izazovima u procesu selekcije kandidata iz inostranstva, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":8804,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\nKakve mogu\u0107nosti nudi inicjativa Otvoreni Balkan<\/h2>\n\n\n\n
U Srbiji trenutno preko 100 000 stranih radnika<\/h2>\n\n\n\n