Svakodnevno balansiraju izme\u0111u poslovnih ambicija i porodi\u010dnih obaveza. Konstantno su suo\u010dene sa izazovima koje istovremeno donose vo\u0111enje biznisa i maj\u010dinstvo.<\/p>\n\n\n\n
Njihov rad doprinosi ne samo porodi\u010dnom bud\u017eetu, ve\u0107 i \u0161irem ekonomskom okru\u017eenju, a uglavnom nemaju podr\u0161ku lokalne zajednice i dr\u017eave. To su mame preduzetnice. Za samostalno poslovanje, upravo ih ohrabruje maj\u010dinstvo. Njih 66% pokre\u0107e biznis nakon \u0161to postanu mame, uglavnom jer su dobile otkaz posle porodiljskog, ili uop\u0161te nisu bile zaposlene, a naj\u010de\u0161\u0107e da bi mogle vi\u0161e da se posvete deci. <\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107ina mama vlasnica malih biznisa visoko su obrazovane, sna\u017eno su motivisane, a uprkos svim problemima, kako poru\u010duju za Infostud, napred ih \u201cguraju\u201d njihova deca, \u017eelja da im se vi\u0161e posvete i same skroje radni dan po meri svoje porodice. <\/p>\n\n\n\n
Prema podacima Centra za mame, osim \u0161to \u010desto rade i do 40 sati nedeljno, mnoge mame preduzetnice mu\u010di nedostatak kapitala, kao i skromna sredstva za po\u010detna ulaganja. Gotovo 90 procenata nije imalo nikakvu pomo\u0107 grada ili op\u0161tine u kojoj posluju. Vi\u0161e od polovine njih veruje da bi im smanjenje poreza, administrativne olaka\u0161ice omogu\u0107ile lak\u0161i rast, a iako mnoge ostvaruju zna\u010dajan doprinos ku\u0107nom bud\u017eetu, dru\u0161tvo im \u010desto ne pru\u017ea odgovaraju\u0107e pogodnosti koje bi se podrazumevale za zaposlene \u017eene. <\/p>\n\n\n\n
Trudno\u0107a i odlazak na porodiljsko odsustvo za mnoge mame preduzetnice nije kao kod ostalih \u017eena. Ako je u svojoj preduzetni\u010dkoj radnji jedina zaposlena, pred njom su dva izbora \u2013 ili da imenuje poslovo\u0111u koji mora biti u radnom odnosu i upla\u0107iuje mu doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ili mo\u017ee da privremeno zatvori svoju radnju, odjavi delatnost u APR-u, a u tom slu\u010daju, ima prekid u osiguranju i prima samo neto zaradu. <\/p>\n\n\n\n
– I dalje nije re\u0161en veliki problem porodiljskog odsustva preduzetnica, pa ako \u017eele da koriste pomo\u0107 dr\u017eave moraju privremeno da zaklju\u010daju svoje firme, ili da nastave da rade i ostanu bez tih primanja. Ve\u0107ina preduzetnica, bilo da se bave uslugama, ili proizvodnjom, uglavnom su \u201cone man show\u201d, nemaju zaposlenih, pa ako one ne rade, ne\u0107e ni firma. A prekid rada na godinu dana je suvi\u0161e dug za svako poslovanje\u201d, ka\u017ee Jovana Ru\u017ei\u010di\u0107 iz Centra za mame, udru\u017eenja koje je i osnovano kao podr\u0161ka u borbi za bolje zakonodavstvo, lak\u0161e plasiranje i promociju proizvoda i usluga mama preduzetnica. <\/p>\n\n\n\n
Kako dodaje, prema nedavnom istra\u017eivanju, vi\u0161e od tre\u0107ine mama preduzetnica nije koristilo porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, najve\u0107i deo njih zato \u0161to nije moglo finansijski da priu\u0161ti da bude odsutno, a \u010dak 96% ih ne otvara bolovanje, bilo zbog sebe ili bolesnog deteta. <\/p>\n\n\n\n
– Potreban je nov, moderan zakon koji razume kako stvari funkcioni\u0161u na terenu<\/strong>. Koji je pravedniji, a koji \u0107e polo\u017eaj porodilja koje samostalno obavljaju delatnost u\u010diniti boljim, odnosno ravnopravnim sa \u017eenama koje su zaposlene na ugovoru o radu. Tako\u0111e, previsoki su porezi, da \u010dak mnoge preduzetnice ne mogu da zarade dovoljno svakog mesec\u201d, ka\u017ee Jovana. <\/p>\n\n\n\n Statistika pokazuje da svaka tre\u0107a mama u Srbiji zara\u0111uje manje otkako se porodila<\/strong>. To se dogodilo i Ani Baranjin, koja se otisnula u preduzetni\u010dke vode nakon \u0161to se godinama bavila dizajnom u doma\u0107im i stranim korporacijama. Firmu je otvorila pre nego \u0161to je postala mama, ali je maj\u010dinstvo uticalo na poslovanje. <\/p>\n\n\n\n – Posle \u0161est godina provedenih u inostranstvu gde sam radila izme\u0111u ostalog i za veliku korporaciju, shvatila sam kakav \u017eivot i na\u010din rada \u017eelim. Bila sam me\u0111u sto grafi\u010dkih dizajnera u ogromnom hangaru bez prozora, a korporacija je tra\u017eila i deset posto preko maksimuma, pa sam se vratila u Srbiju i otvorila svoju firmu. Nekoliko godina kasnije postala sam mama, a tokom porodiljskog nisam mogla da se uzdam u platu. Kao preduzetnica, zdravstveno osiguranje sam morala sama da upla\u0107ujem, a sta\u017e mi nije i\u0161ao. Bila sam u podre\u0111enom polo\u017eaju u odnosu na koleginice koje rade u firmama, prise\u0107a se Ana kako se obrela u preduzetni\u010dkim vodama i sa kakvim se izazovima susrela: <\/p>\n\n\n\n – Neiskusno sam uzela samo jedan mesec porodiljskog. Se\u0107am se da sam poku\u0161avala da dojim, radim i uspavljujem bebu u isto vreme. Bila sam sve premorenija. Morala sam da smanjim obim posla i nakon tri meseca balansiranja ovog novog nepodno\u0161ljivog rasporeda, a sve to u sred pandemije i nestabilnog tr\u017ei\u0161ta, odlu\u010dila sam da se fokusiram na novu i najva\u017eniju \u017eivotnu ulogu. <\/p>\n\n\n\n Kada je do\u0161lo drugo dete, Ana je po\u010dela i da dizajnira i pravi juvelirski nakit kao drugi, odnosno tre\u0107i posao. <\/p>\n\n\n\n -Biti mama je celodnevan posao, koji mnogi podrazumevaju. Nisam imala vremena da se vi\u0161e anga\u017eujem oko firme, zbog svih nepredvi\u0111enih okolnosti, de\u010dije bolesti, pa sam imala taman vremena da mi juvelirstvo bude predah i odmor posle celog dana. Nisam sigurna, me\u0111utim, koliko bi mi bilo lako da izbalansiram porodi\u010dno i poslovno bez podr\u0161ke mu\u017ea, ali i \u201cbaka i deka servisa\u201d, priznaje Ana koliko je za mame preduzetnice va\u017ena pomo\u0107 i podr\u0161ka porodice. <\/p>\n\n\n\n Ana je postala preduzetnica pre nego \u0161to se ostvarila kao mama<\/strong>, a to se prema njenom mi\u0161ljenju ispostavilo kao najbolji potez za njenu porodicu<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n – Najlep\u0161e je \u0161to mogu da krojim svoj \u017eivot i vreme kako \u017eelim. Koliko \u0107u projekata prihvatiti, kada \u0107u oti\u0107i na odmor, koliko sati dnevno i kada \u0107u raditi, sve je u mojim rukama. Ono \u0161to je druga strana svega toga je neizvesnost plate jer koliko radi\u0161, toliko zaradi\u0161. Deca su krenula u vrti\u0107 sa 2-2.5 godine i drago mi je bilo da sam mogla da ih pazim i radim u isto vreme. Najte\u017ee i najva\u017enije je izbalanasirati sve obaveze i biti prisutan<\/strong> poru\u010duje Ana i dodaje koji bili najve\u0107i strahovi: <\/p>\n\n\n\n – \u010cesto sam se uve\u010de pitala da li sam dovoljno bila tu za svoju decu, da li sam dobra mama \u0161to radim dva posla, \u0161to sam nekad bila preumorna da se igram. To je krivica koju mnoge ose\u0107amo bez obzira \u010dime se bavimo, pa verujem da je to tema koju treba normalizovati da bi i druge mame shvatile da nisu same i da rade najbolje \u0161to mogu i znaju za svoju decu, ka\u017ee na\u0161a sagovornica. <\/p>\n\n\n\n Prema re\u010dima Sonje Daki\u0107 kroz \u010dije je mentorske programe namenjen budu\u0107im preduzetnicima pro\u0161lo mnogo mama, naj\u010de\u0161\u0107e pokre\u0107u svoj biznis samostalno ili u paru sa prijateljicom, a mnogo puta ba\u0161 maj\u010dinstvo bude motiv. Na taj korak se, kako ka\u017ee, odlu\u010duju posebno sa drugim ili tre\u0107im detetom kada uklapanje punog radnog odnosa i porodice postaje prezahtevno. Sonja je i sama zapo\u010dela posao nakon \u0161to je rodila \u0107erku, a svoje preduzetni\u010dko iskustvo iskoristila za novi kou\u010ding posao. Do danas je kroz njene radionice pro\u0161lo na stotine dama, ohrabrenih da zapo\u010dnu sopstvene biznise. <\/p>\n\n\n\n -„Neke od njih ideju za preduzetni\u0161tvo prona\u0111u upravo u svojoj deci, u proizvodu ili usluzi koja je njima trebala\u201d, ka\u017ee na\u0161a sagovornica i dodaje: \u201dPokretanjem svog biznisa \u017eene imaju priliku da bolje organizuju i prilagode svoje radno vreme, budu tu kada su deca bolesna, kada imaju predstavu, kre\u0107u u \u0161kolu ili vrti\u0107. Od \u017eena se i dalje o\u010dekuje da ve\u0107inski vode brigu o deci i porodici zbog \u010dega \u010desto preduzetni\u0161tvo predstavlja jedini model kako mogu imati i porodicu i posao koji \u0107e raditi i ostvariti finansijsku nezavisnost. <\/p>\n\n\n\n Prema podacima APR-a, u proseku tre\u0107ina registrovanih preduzetnika su \u017eene<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n – Poslednjih godina sve ve\u0107i broj programa namenjen je upravo podr\u0161ci \u017eenama preduzetnicama u prvim godinama poslovanja. Zvani\u010dna statistika pokazuje da je 99% \u017eenskih preduze\u0107a u Srbiji mikro veli\u010dine (zapo\u0161ljava do 10 ljudi) i da je pri tom usmereno skoro isklju\u010divo na lokalno tr\u017ei\u0161te. \u017dene naj\u010de\u0161\u0107e biraju profesije u uslu\u017enom sektoru, gde su manja inicijalna ulaganja kao i fleksibilnije radno vreme. Na svetskom nivou \u017eene upravljaju sa oko 30% finansijskog kapitala, o\u010dekuje se da \u0107e u narednih 5 godina ovaj procenat biti 50%, zaklju\u010duje Sonja. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svakodnevno balansiraju izme\u0111u poslovnih ambicija i porodi\u010dnih obaveza. Konstantno su suo\u010dene sa izazovima koje istovremeno donose vo\u0111enje biznisa i maj\u010dinstvo. Njihov rad doprinosi ne samo porodi\u010dnom bud\u017eetu, ve\u0107 i \u0161irem ekonomskom okru\u017eenju, a uglavnom nemaju podr\u0161ku lokalne zajednice i dr\u017eave. To su mame preduzetnice. Za samostalno poslovanje, upravo ih ohrabruje maj\u010dinstvo. Njih 66% pokre\u0107e biznis […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":8815,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\nPodre\u0111en polo\u017eaj tokom porodiljskog odustva u odnosu na \u017eene koje rade u firmama <\/h2>\n\n\n\n
Same kroje radni dan prema potrebama svoje porodice <\/h2>\n\n\n\n