Na po\u010detku smo sezone godi\u0161njih odmora, \u0161to povla\u010di mnoga pitanja u vezi sa ostvarivanjem ovog prava zaposlenih. Ovim tekstom poku\u0161a\u0107emo da u najkra\u0107im crtama defini\u0161emo osnovna pravila koja poslodavci moraju po\u0161tovati u vezi sa trajanjem godi\u0161njeg odmora, sa posebnim osvrtom na poslodavce kod kojih se radi vikendom. <\/p>\n\n\n\n
Pravo na godi\u0161nji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenog<\/strong> prema Zakonu o radu, pa ga se zaposleni ne mo\u017ee odre\u0107i, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom <\/strong>(osim u slu\u010daju neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora kod prestanka radnog odnosa). Dakle, poslodavac ne mo\u017ee da ponudi zaposlenom da mu se umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010dana naknada, niti da mu se godi\u0161nji odmor zameni kakvim drugim pravom ili privilegijom, sve i kad bi zaposleni zaista tako \u017eeleo. <\/p>\n\n\n\n Zaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca<\/strong>. To zna\u010di da mora da pro\u0111e mesec dana od dana kada je zasnovan radni odnos da bi zaposleni uop\u0161te mogao tra\u017eite od poslodavca da odobri kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Naravno, po\u0161to prema zakonu poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>, kada pro\u0111e mesec dana radnog odnosa zaposleni mo\u017ee da tra\u017ei godi\u0161nji odmor, ali poslodavac odlu\u010duje da li \u0107e kori\u0161\u0107enje omdora dozvoliti tada kada je zaposleni tra\u017eio, ili kasnije. <\/p>\n\n\n\n Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini<\/strong> zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana<\/strong>. Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu<\/strong> kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu <\/strong>(radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih).<\/strong> Zakon time obavezuje poslodavca na slede\u0107e: prvo-da po\u0161tuje pravilo da godi\u0161nji odmor traje najmanje 20 radnih dana za celu kalendarsku godinu<\/strong>; i drugo-kriterijume za uve\u0107anje tog minimuma od 20 radnih dana poslodavac sam utvr\u0111uje kroz op\u0161ti akt (kolektivni ugovor sa zaposlenima ili pravilnik) ili kroz ugovor o radu. Poslodavac mora da ima utvr\u0111ene kriterijume za uve\u0107anje<\/strong> i ne mo\u017ee svima da odredi zakonski minimum od 20 radnih dana.<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Pri utvr\u0111ivanju du\u017eine godi\u0161njeg odmora radna nedelja se uvek ra\u010duna kao pet radnih dana<\/strong>, bez obzira \u0161to kod mnogih poslodavaca ona traje 6 radnih dana, jer se radi i vikendom. Primera radi, ako se donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru za 10 radnih dana sa po\u010detkom od ponedeljka, zaposlenom bi prvi radni dan uvek bio ponedeljak, nakon \u0161to pro\u0111u dve kalendarske sedmice. Povratak na rad ne bi mogao biti u subotu ili nedelju, \u010dak i ako se kod poslodavca radi vikendom. Jedna kalendarska sedmica se ra\u010duna kao 5 dana godi\u0161njeg odmora.<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, ne mogu se ura\u010dunati u godi\u0161nji odmor: praznici koji su neradni dani<\/strong>, pla\u0107eno odsustvo<\/strong> (npr zbog davanja krvi) i bolovanje<\/strong>. Ako je zaposleni za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora privremeno spre\u010den za rad iz zdravstvenih razloga – ima pravo da po isteku bolovanja nastavi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Dakle otvaranje bolovanja prekida godi\u0161nji odmor, a kada lekar zaklju\u010di bolovanje godi\u0161nji odmor se nastavlja. <\/p>\n\n\n\n Iz prethodno istaknutog zaklju\u010dujemo slede\u0107e: <\/strong>po\u0161to godi\u0161nji odmor traje najmanje 20 radnih dana, to prakti\u010dno zna\u010di da godi\u0161nji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uklju\u010duju\u0107i i vikend to zna\u010di 28 dana ukupno). Pri tom, u godi\u0161nji odmor se ne mogu ra\u010dunati praznici, pla\u0107eno odsustvo i bolovanje<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Naravno, najmanje 20 radnih dana odmora se odnosi na zaposlenog koji je u radnom odnosu u toku cele kalendarske godine. Zakon o radu propisuje da u godini u kojoj zasniva radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, <\/strong>zaposleni nema pravo na ceo godi\u0161nji odmor, ve\u0107 na dvanaestinu punog godi\u0161njeg odmora<\/strong> za svaki mesec dana rada<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Primera radi, ako bi kod poslodavca zaposleni imao 24 radna dana odmora za celu kalendarsku godinu, jedna dvanaestina bi bila 2 radna dana za mesec dana rada. Ukoliko bi kod takvog poslodavca zaposleni u nekoj kalendarskoj godini radio samo 4 meseca (jer je npr po\u010deo da radi 1. septembra), imao bi 8 radnih dana godi\u0161njeg odmora za tu godinu u kojoj je zasnovao radni odnos.\u00a0Ni tada se subota i nedelja ne smeju ra\u010dunati u dane godi\u0161njeg odmora, \u010dak i ako se vkendom radi kod konkretnog poslodavca.\u00a0<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n U navedenom primeru sa osam radnih dana odmora za \u010detiri cela meseca rada, zaposleni bi odmor zapo\u010deo u ponedeljak, a poslednji dan odmora bi mu bila sreda idu\u0107e nedelje. Ovo stoga \u0161to bi od ponedeljka do petka potro\u0161io pet radnih dana, a subota i nedelja se ne bi ra\u010dunale, \u010dak i ako se kod poslodavac radi \u0161est dana u nedelji (sedam dana nedeljno se ne radi nigde jer svako mora da ima bar jedan dan nedeljno slobodno kao dan obaveznog nedeljnog odmora). Potom bi od ponedeljka do srede slede\u0107e nedelje iskoristio jo\u0161 tri radna dana i po\u010deo bi da radi u \u010detvrtak.\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo konstatovali u prvom delu teksta, kada pro\u0111e mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa zaposleni sti\u010de pravo da se obrati poslodavcu sa zahtevom za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Tako\u0111e smo ve\u0107 konstatovali da taj zahtev zaposlenog ne zna\u010di da poslodavac mora odmah da ga pusti na godi\u0161nji odmor. \u0160to se ti\u010de odre\u0111ivanja vremena kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, zakon je ovo ovla\u0161\u0107enje dao poslodavcu u ruke kada je propisao da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.<\/em> <\/p>\n\n\n\n Prema tome, poslodavac odlu\u010duje, shodno potrebama organizacije posla, kada \u0107e pustiti zaposlenog na godi\u0161nji odmor. On jeste du\u017ean da pre odre\u0111ivanja datuma odlaska na odmor i povratka sa istog, saslu\u0161a zaposlenog o njegovim \u017eeljama, to jest da ga konsultuje, ali je sama odluka isklju\u010divo na poslodavcu. Dobra praksa je da se ipak postigne dogovor sa zaposlenim, odnosno da se saslu\u0161aju predlozi radnika, pa shodno tome napravi raspored kori\u0161\u0107enja godi\u0161njih odmora. <\/p>\n\n\n\n Ponavljamo, na kraju raspored ipak utvr\u0111uje poslodavac. Nijedna zakonska odredba ne obavezuje poslodavca da uva\u017ei zahtev zaposlenog u pogledu vremena i rasporeda kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. Ako ne odobri zaposlenom kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u terminu koji je zaposleni tra\u017eio, poslodavac ne kr\u0161i nijedan zakon, niti \u010dini prekr\u0161aj. Da li ipak postoje ograni\u010denja za poslodavca u pogledu odre\u0111ivanja termina kori\u0161\u0107enja odmora? Da, jer zakon odre\u0111uje okvirna pravila za to koja poslodavac mora po\u0161tovati. <\/p>\n\n\n\n Zakonska ograni\u010denja za poslodavca u pogledu pravljenja rasporeda za godi\u0161nji odmor<\/strong> zna\u010de da premda poslodavac jeste, zakonom ovla\u0161\u0107en da odre\u0111uje termin kori\u0161\u0107enja godi\u0161njg odmora, ima dve mogu\u0107nosti: da odredi da se godi\u0161nji odmor koristi jednokratno ili u vi\u0161e delova. Ako koristi jednokratno – ceo odmor se iskoristi u godini za koju je odobren. Ukoliko zaposleni koristi godi\u0161nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje se zaposlenom dostavlja <\/strong>u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je du\u017ean da to re\u0161enje dostavi i u pisano formi, najkasnije 15 dana pre datuma odre\u0111enog za po\u010detak kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora.<\/strong> Izuzetno, ako se godi\u0161nji odmor koristi na zahtev zaposlenog, re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora poslodavac mo\u017ee dostaviti i neposredno pre kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. <\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju kori\u0161\u0107enja kolektivnog godi\u0161njeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac mo\u017ee da donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, \u010dime se smatra da je re\u0161enje uru\u010deno zaposlenima. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na po\u010detku smo sezone godi\u0161njih odmora, \u0161to povla\u010di mnoga pitanja u vezi sa ostvarivanjem ovog prava zaposlenih. Ovim tekstom poku\u0161a\u0107emo da u najkra\u0107im crtama defini\u0161emo osnovna pravila koja poslodavci moraju po\u0161tovati u vezi sa trajanjem godi\u0161njeg odmora, sa posebnim osvrtom na poslodavce kod kojih se radi vikendom. Pravo na godi\u0161nji odmor kao jedno od osnovnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":8825,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nKoliko traje godi\u0161nji odmor <\/h2>\n\n\n\n
Kako se ra\u010duna godi\u0161nji odmor <\/h2>\n\n\n\n
Srazmerni deo godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
Poslodavac odlu\u010duje u kom terminu \u0107ete koristiti godi\u0161nji odmor uz neka zakonska ograni\u010denja <\/h2>\n\n\n\n