Prilikom zapo\u010dinjanja radnog anga\u017eovanja, neophodno je proveriti da li je poslodavac ispunio sve svoje zakonske obaveze. Koja dokumenta se potpisuju i koje su obaveze poslodavca kod zapo\u010dinjanja rada – tema je ovog teksta.<\/p>\n\n\n\n
Prema Zakonu o radu, pravni odnos izme\u0111u poslodavca i radno anga\u017eovanog lica, zasniva se potpisivanjem ugovora. To mo\u017ee biti ili ugovor o radu, kojim se zasniva radni odnos, ili ugovor o radu van radnog odnosa, gde po zakonu spadaju: ugovor o delu, o privremeno povremenim poslovima, o dopunskom radu i o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju. Neophodno je proveriti da li je poslodavac ponudio na potpisvanje odgovaraju\u0107i ugovor jer nema svaki od pomenutih ugovora iste pravne posledice. <\/p>\n\n\n\n
Naj\u0161ira prava daje ugovor o radu, dok po osnovu ostalih ugovora radno anga\u017eovana lica nemaju mnoga prava koja su rezervisana samo za zaposlene. Primera radi,, zaposleni ima po zakonu garantoavno maksimalno trajanje radnog vremena u jednom danu i u sedmici. Zatim ima pravo na obavezan odmor u toku rada i izme\u0111u dva radna dana i makar jedan dan nedeljnog odmora. Samo zaposleni imaju garantovano zakonsko pravo na minimum 20 radnih dana godi\u0161njeg odmora, na bolovanje, na isplatu prekovremeno rada, uve\u0107anje zarade za rad na dan praznika i mnoga druga prava. Sve ovo se mo\u017ee ugovoriti i nekim drugim ugovorom, ali za zapsolene su navedena i mnoga druga prava obavezna \u010dak i ako nije tako navedeno u ugovoru o radu.<\/p>\n\n\n\n
Osnovni oblik radnog anga\u017eovanja je radni odnos, pa \u0107emo u nastavku najvi\u0161e pisati u tom smislu.<\/p>\n\n\n\n
Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos.<\/strong> Re\u010d je o sporazumu izme\u0111u zaposlenog i poslodavca koji se smatra zaklju\u010denim kada ga potpi\u0161u obe ugovorne strane<\/strong>. U ime poslodavca, ugovor o radu potpisuje nadle\u017eni organ poslodavca. Ugovor o radu zaklju\u010duje se obavezno pre stupanja zaposlenog na rad i u pisanoj formi<\/strong>. Ugovor o radu zaklju\u010duje se u najmanje tri primerka<\/strong> od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom<\/strong>, a dva zadr\u017eava poslodavac. Poslodavac je du\u017ean da ugovor o radu, ili njegovu kopiju dr\u017ei u sedi\u0161tu ili drugoj poslovnoj prostoriji<\/strong> poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno anga\u017eovano lice (obaveza je za sve vrste ugovora) radi.<\/p>\n\n\n\n Dakle, poslodavac i zaposleni pre stupanja zaposlenog na rad potpisuju ugovor o radu sa svim obaveznim elementima koje mora da sadr\u017ei, u obaveznoj pisanoj formi i time zasnivaju radni odnos. Ugovor o radu je pojedina\u010dni akt kojim se: uspostavlja radni odnos (konstitutivni karakter) i ure\u0111uje radni odnos (normativni element) jer odre\u0111uje sadr\u017einu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Ono pak \u0161to je izvesno i na \u0161ta treba obratiti posebnu pa\u017enju- nikada ne treba dati poslodavcu tzv. blanko potpis. Ta\u010dnije, ne treba nikada staviti svoj potpis na prazan dokument jer isti kasnije uvek mo\u017ee biti zloupotrebljen od strane poslodavca. Najproblemati\u010dija je izjava o otkazu koja se daje unapred poslodavcu, a koju on mo\u017ee da aktivira kad god po\u017eeli, stavljanjem odgovaraju\u0107eg datuma.<\/p>\n\n\n\n Ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa zapo\u010dinje stupanjem na rad.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo rekli, zakon defini\u0161e da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. Me\u0111utim, tek stupanjem na rad zaposleni ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa, tako da potpisivanje ugovora o radu i stupanje na rad zaposlenog zajedno \u010dine da se u punom smislu uspostavi radni odnos<\/strong>. U tom smislu se mo\u017ee re\u0107i da ugovor o radu predstavlja pravni osnov<\/strong> za uspostavljanje radnog odnosa, ali da zapo\u010dinjanje fakti\u010dkog rada predstavlja drugi neophodan element za aktiviranje radnog odnosa<\/strong>, sa svim pravima i obavezama koje podrazumeva. Prema odredbama Zakona o radu, ako zaposleni ne stupi na rad danom koji je odre\u0111en ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos. <\/p>\n\n\n\n U tom slu\u010daju ne\u0107e nastati prava i obaveze iz prethodno potpisanog ugovora o radu, osim ako je zaposleni spre\u010den da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni druk\u010dije dogovore. Time zakon daje ve\u0107i zna\u010daj stupanju na rad u odnosu na ugovor o radu, odnosno odre\u0111uje da je prioritet fakti\u010dko obavljanje rada u odnosu na pojedina\u010dni akt kojim se radni odnos zasniva i ure\u0111uje. Ovo za posledicu ima pravnu fikciju zasnivanja radnog odnosa ako se zapo\u010dne sa radom i bez potpisanog ugovora o radu, o \u010demu \u0107emo pisati u nastavku.<\/p>\n\n\n\n S obzirom da je zakonodavac momenat stupanja na rad odredio kao presudan za ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa, potrebno je odrediti koje su to obaveze poslodavca pre tog momenta, odnosno pre stupanja zaposlenog na rad.<\/p>\n\n\n\n Da, obavezno<\/strong>. Ugovor o radu zaklju\u010duje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadr\u017eava poslodavac.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, pre stupanja zaposlenog na rad, odnosno ve\u0107 prilikom potpisivanja ugovora o radu, poslodavac ima obavezu da zaposlenog obavesti o odre\u0111enim pravima i obavezama. Najprakti\u010dnije je da se to obavi u pisanoj formi<\/strong> prilikom potpisivanja ugovora o radu<\/strong>. Na opisani na\u010din poslodavac mora zaposlenog pre stupanja na rad obavestiti o slede\u0107em:<\/p>\n\n\n\n –o uslovima rada i<\/strong> organizaciji rada i obavezi po\u0161tovanja istih. <\/strong>Poslodavac je du\u017ean da zaposlenog obavesti o svim uslovima i pravilima koje je propisao u vezi sa ispunjavanjem obaveza iz radnog odnosa<\/strong>. Da bi poslodavac od zaposlenog o\u010dekivao da ispunjava uslove rada i pravila pona\u0161anja koja su kod poslodavca na snazi, mora sa njima da upozna zaposlenog pre stupanja na rad.<\/p>\n\n\n\n – o zabrani vr\u0161enja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja<\/strong>. Prema Zakonu o spre\u010davanju zlostavljanja na radu poslodavac du\u017ean da zaposlenog za\u0161titi od zlostavljanja. On odgovara za \u0161tetu koju pretrpi zaposleni koji je zlostavljan na radnom mestu, pa mora da preduzme sve mere u cilju spre\u010davanja zlostavljanja na radu. Tako zaposleni ima pravo da pismenim putem bude upoznat sa pravom i procedurom da kod poslodavca ostvari za\u0161titu od pona\u0161anja koje predstavlja zlostavljanje<\/strong> i o proceduri sprovo\u0111enja za\u0161tite.<\/p>\n\n\n\n -da obavesti zaposlenog o pravima iz Zakona o za\u0161titi uzbunjiva\u010da. \u201eUzbunjivanje\u201c je otkrivanje informacije o kr\u0161enju propisa, kr\u0161enju ljudskih prava,<\/strong> vr\u0161enju javnog ovla\u0161\u0107enja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po \u017eivot, javno zdravlje, bezbednost, \u017eivotnu sredinu, kao i radi spre\u010davanja \u0161tete velikih razmera, dok je „uzbunjiva\u010d“ fizi\u010dko lice koje izvr\u0161i uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim anga\u017eovanjem<\/strong>. Uzbunjiva\u010d ima pravo na za\u0161titu ako izvr\u0161i uzbunjivanje kod poslodavca. Poslodavac du\u017ean da postupi po informaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema informacije; da je du\u017ean da obavesti uzbunjiva\u010da o ishodu postupka po njegovom okon\u010danju.<\/p>\n\n\n\n –o zabrani pu\u0161enja<\/strong> u zatvorenom i javnom prostoru (kancelarije, hodnici, liftovi, stepeni\u0161ta, predvorja, zajedni\u010dke prostorije, toaleti, \u010dekaonice, kantine, pomo\u0107ni objekti, magacini, gara\u017ee, slu\u017ebena vozila i sl.), te o odgovornom licu za kontrolu zabrane pu\u0161enja kod poslodavca. a shodno Zakonu o za\u0161titi stanovni\u0161tva od izlo\u017eenosti duvanskom dimu.<\/p>\n\n\n\n Osim navedenog, poslodavac mo\u017ee u pisanoj formi da obavesti zaposlenog o svemu \u0161to smatra va\u017enim za obavljanje posla i da zahteva od zaposlenog da se na pisani dokument potpi\u0161e i time potvrdi prijem.<\/p>\n\n\n\n Ugovor o radu zaklju\u010duje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaklju\u010di ugovor o radu pre stupanja na rad<\/strong>, a radnik po\u010dne da radi, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre\u0111eno vreme danom stupanja na rad.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U tom smislu Inspektor rada je ovla\u0161\u0107en da re\u0161enjem nalo\u017ei poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos samo fakti\u010dkim stupanjem na rad, zaklju\u010di ugovor o radu u pisanom obliku. Poslodavac je du\u017ean da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvr\u0111ene povrede, obavesti inspekciju rada o izvr\u0161enju re\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n Osim \u0161to je du\u017ean da zaposlenog obavesti o svim bitnim pitanjima rada, pre stupanja zaposlenog na rad<\/strong> poslodavac je du\u017ean i da na osnovu ugovora o radu, podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u <\/strong>Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Jedinstvenom prijavom<\/strong> obuhva\u0107ena su sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja: zdravstveno osiguranje, penzijsko-invalidsko osiguranje i osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac ne mo\u017ee da podnese prijavu zaposlenog sa ranijim datumom (nema prijave \u201eunazad\u201c),<\/strong> ve\u0107 samo sa budu\u0107im datumom po\u010detka osiguranja – pre stupanja na rad zaposlenog. Iz ovog proisti\u010de da poslodavci moraju da zaklju\u010duju sa zaposlenima ugovore dan ili nekoliko dana pre datuma stupanja na rad, a ne prvog dana kada zaposleni po\u010dne da radi ili naknadno.<\/p>\n\n\n\n Ova \u010dinjenica se mo\u017eete proveriti u filijalama zdravstvneog fonda (RFZO) ili penzinog fonda (RFPiO).<\/p>\n\n\n\n Da, Ugovorom o radu mo\u017ee da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili vi\u0161e povezanih, odnosno srodnih poslova utvr\u0111enih ugovorom o radu. Probni rad mo\u017ee da traje najdu\u017ee \u0161est meseci.<\/p>\n\n\n\n Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni mo\u017ee da otka\u017ee ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne mo\u017ee biti kra\u0107i od pet radnih dana. Poslodavac je du\u017ean da obrazlo\u017ei otkaz ugovora o radu, a zaposleni to nije du\u017ean.<\/p>\n\n\n\n Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovaraju\u0107e radne i stru\u010dne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka odre\u0111enog ugovorom o radu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prilikom zapo\u010dinjanja radnog anga\u017eovanja, neophodno je proveriti da li je poslodavac ispunio sve svoje zakonske obaveze. Koja dokumenta se potpisuju i koje su obaveze poslodavca kod zapo\u010dinjanja rada – tema je ovog teksta. I Zasnivanje radnog odnosa ugovorom o radu i koja dokumenta potpisati? Prema Zakonu o radu, pravni odnos izme\u0111u poslodavca i radno anga\u017eovanog […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":8885,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nII Kada ta\u010dno po\u010dinje radni odnos – potpisom ugovora o radu ili prvim radnim danom?<\/h2>\n\n\n\n
III Da li zaposleni mora da dobije primerak ugovora i da li mu se jo\u0161 neki dokument predaje?<\/h2>\n\n\n\n
IV Da li lice mo\u017ee da radi ako jo\u0161 nije dobilo kopiju ugovora?<\/h2>\n\n\n\n
V Kako da zaposleni zna da li je legalno prijavljen?<\/h2>\n\n\n\n
VI Da li probni rad mo\u017ee da bude u ugovoru o radu?<\/h2>\n\n\n\n