Voza\u010di autobusa, dostavlja\u010di, gra\u0111evinci, ali i konobari, barmeni, pa \u010dak i vilju\u0161karisti danas u Srbiju dolaze iz belog sveta. Gotovo 80.000 stranih radnika je tokom 2024. dobilo radnu dozvolu, a podaci pokazuju da ih je iz godine u godinu sve vi\u0161e. Naj\u010de\u0161\u0107e sti\u017eu iz Azije, Turske i Rusije. Ono \u0161to brine je da i pored tolikog broja stranih radnika, na\u0161a zemlja muku mu\u010di sa nedostatkom pojedinih kadrova.<\/p>\n\n\n\n
Prema zvani\u010dnim podacima, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 8,6 odsto, \u0161to je iznad EU proseka, ali treba naglasiti da je ona u poslednjih desetak godina zna\u010dajno smanjena. Ipak, problem nedostatka radnika postoji.<\/p>\n\n\n\n
– Problem je u tome \u0161to je veliki deo tih nezaposlenih potpuno pasiviziran, odnosno nalazi se na evidenciji nezaposlenih, ali ve\u0107 godinama, pa i \u010ditavu deceniju ne tra\u017ee posao. Ti ljudi, na \u017ealost, vi\u0161e predstavljaju socijalnu kategoriju, za koju su potrebni programi i podsticaji od strane dr\u017eave, kako bi se ponovo uklju\u010dili na tr\u017ei\u0161te rada, kao aktivna radna snaga. Sa druge strane, strani radnici se uglavnom uvoze da bi pokrili nedostaju\u0107e kadrove, pre svega ni\u017ee ili srednje kvalifikovanih u oblasti gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja, primarne poljoprivredne proizvodnje, ugostiteljstva, ali i pojedinih oblasti prera\u0111iva\u010dke industrije \u2013 ka\u017ee Bojan Stani\u0107, pomo\u0107nik direktora Sektora za strate\u0161ke analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Problem je, prema mi\u0161ljenju na\u0161eg sagovornika, nastao zbog demografske krize. Jednostavno, u zemlji opada broj stanovnika, pa se samim tim smanjuje i baza za nove kadrove. Negativni prirodni prira\u0161taj nije mogu\u0107e preokrenuti u dogledno vreme, te se mora skoncentrisati na mehani\u010dki priliv stanovni\u0161tva:<\/p>\n\n\n\n
– Najbolje bi bilo da se privuku ljudi iz Isto\u010dne Evrope, jer oni imaju ve\u0107e kvalifikacije, ali mogu i da se lak\u0161e integri\u0161u u dru\u0161tvo. Naravno, nastavi\u0107e da dolaze radnici iz vanevropskih zemalja, ali bi taj broj trebalo da bude vi\u0161e kontrolisan imaju\u0107i u vidu rizike. Me\u0111utim, da bi se privukao \u0161to ve\u0107i broj kvalitetnih radnika, koji bi u Srbiji trebalo da ostanu dugoro\u010dno, potrebno je unaprediti atraktivnost \u017eivota u Srbiji, a to pored dobrih uslova za rad (cena rada i bezbednost na radu) podrazumeva i bolje ekolo\u0161ke, zdravstvene i obrazovne uslove.<\/p>\n\n\n\n
Ranka Savi\u0107, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, s druge strane, smatra da Srbija kao evropska dr\u017eava deli sudbinu Evrope, u kojoj je konstantan manjak radne snage i postoji uvoz radnika iz drugih zemalja. Evropi nedostaju ni\u017ee obrazovni kadrovi, a nama gotovo svi, a za to je vi\u0161e razloga:<\/p>\n\n\n\n
– Srbija je suo\u010dena sa velikim odlivom radne snage. U nekoliko godina gubimo po jedan manji grad. U po\u010detku je bio ekonomske prirode, gra\u0111ani su odlazili zbog ve\u0107ih plata I finansijske sigurnosti, dok u poslednje vreme mnogi dobro pla\u0107eni radnici u Srbiji, odlaze u zemlje EU jer tra\u017ee ure\u0111ene, pravne dr\u017eave u kojima se znaju pravila igre. Idu u zemlje u kojima nema partijskog zapo\u0161ljavanja i napredovanja, nego se ceni znanje, stru\u010dnost i posve\u0107enost radu. Idu tamo gde direktori, \u0161efovi nisu strana\u010dki kadrovi, nego su na ta mesta do\u0161li na osnovu svog iskustva i menad\u017eerskih sposobnosti upravljanja velikim sistemima. Sve dok Srbija ne postane takva dr\u017eava iz nje \u0107e odlaziti in\u017eenjeri, lekari, radnici razli\u010ditih profila. Osta\u0107e nam nestru\u010dni dou\u010deni kadrovi koji \u0107e dovesti do jo\u0161 ve\u0107eg nezadovoljstva gra\u0111ana i masovnog odliva na\u0161eg stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
Savi\u0107eva dalje navodi da Srbija trenutno nema velike mogu\u0107nosti da privu\u010de kvalitetne kadrove iz inostranstva, po\u0161to su plate kod nas su na nivou zarada zemalja u okru\u017eenju:<\/p>\n\n\n\n
– Mo\u017eemo privu\u0107i radnike iz siroma\u0161nih zemalja, ali je upitan kvalitet te radne snage. Srbija je poku\u0161ala da re\u0161i ovaj problem kroz inicijativu Otvoreni Balkan. Sporazum je zaklju\u010den izme\u0111u Srbije, Albanije i Severne Makedonije 2024. godine. Rezultati koji su postignuti su minorni. Cilj je bio da se uspostavi jedinstveno tr\u017ei\u0161te ovih zemalja u pogledu protoka robe, usluga, ljudi i kapitala. To se, me\u0111utim, nije desilo.<\/p>\n\n\n\n
Otvoreni Balkan nije prihva\u0107en me\u0111u drugim \u010dlanicama Zapadnog Balkana. Njemu se nisu pridru\u017eile, niti videle neki interes Crna Gora, kao ni Bosna i Hercegovina.
I Bojan Stani\u0107 iz PKS donekle je saglasan sa ovom konstatacijom. Po njemu za Otvoreni Balkan ne samo da ne mo\u017eemo re\u0107i da je uspeo, nego smo bli\u017ee tome da saop\u0161timo da ovaj projekat nije zadovoljio o\u010dekivanja, koja su bila definisana prilikom inauguracije inicijative oktobra 2019. godine.<\/p>\n\n\n\n
– Ipak, \u010dinjenica je da protok ljudi i robe sada jednostavnije funkcioni\u0161e nego \u0161to je bio slu\u010daj ranije, ali se to mo\u017ee re\u0107i i za druge zemlje Zapadnog Balkana, koje nisu deo ove inicijative. Ovaj projekat je sada u senci jednog drugog, Berlinskog procesa, koji obuhvata sve privrede Zapadnog Balkana, ali je i njegov razvoj ka integrisanom regionu vrlo trom \u2013 isti\u010de Stani\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Za Marka Bogdanovi\u0107a, direktora firme „Istvest links“ uvoz radne snage u Srbiju je u neku ruku biznis. Njegovim posredstvom do posla je do\u0161lo nekoliko hiljada radnika i to uglavnom iz Indije. Najvi\u0161e njih zaposlilo se u gra\u0111evini, oko 70 odsto, ali i ugostiteljstvu, proizvodnji, na poslovima magacionera\u2026<\/p>\n\n\n\n
Uvoz radnika vi\u0161e nije samo trend ve\u0107 neminovnost, jer se rastu\u0107e ekonomije suo\u010davaju sa nedostatkom radne snage – ka\u017ee Bogdanovi\u0107.
On otkriva da najbolje iskustvo ima sa radnicima iz Indije. Mnogi od njih su, ka\u017ee u svojim zemljama, radili kao slu\u017ebenici u bankama, a sada pristaju na fizi\u010dke poslove i na znatno ni\u017ee profesionalne pozicije. Plate su im ovde dovoljno velike da pristaju da pre\u0111u hiljade kilometara.<\/p>\n\n\n\n
– Jedini problem sa kojim se susre\u0107u jeste hrana, ali se i to re\u0161ava tako \u0161to im poslodavci ispla\u0107uju novac, pa oni sami obezbe\u0111uju sebi obroke. Jezi\u010dke barijere gotovo da nema, s obzirom da ve\u0107ina na\u0161ih ljudi zna engleski, a kod njih je to zvani\u010dan jezik na teritoriji cele zemlje. Sada nam ve\u0107 dolaze i devojke iz Indije koje rade kao pedikiri i manikiri, dok u ugostiteljstvu pokrivamo sve pozicije, od pomo\u0107nih radnika u kuhinji do sobarica, barmena i kuvara \u2013 pri\u010da Bogdanovi\u0107.
Stru\u010dna javnost i sindikalne organizacije u Srbiji ne spore da je potpuno legitimno da strani radnici nalaze posao u na\u0161oj zemlji i saglasni su da razlog \u0161to to oni \u010dine nije zato \u0161to kod nas mo\u017ee dobro da se zaradi, a radno zakonodavstvo je dobro, ve\u0107 zbog toga \u0161to, izme\u0111u ostalog, dosta srpskih radnika odlazi \u201ctrbuhom za kruhom\u201d u inostranstvo, pa u nekim sektorima postoji manjak radne snage.<\/p>\n\n\n\n
Ranka Savi\u0107 dodaje da u Srbiji postoje i nesavesni poslodavci koji su spremni na to da strane radnike anga\u017euju za iznos minimalne zarade, ali i da koriste\u0107i ih kao jeftiniju radnu snagu otpu\u0161taju doma\u0107e radnike. I Bojan Stani\u0107 je mi\u0161ljenja da ako se radi o kontrolisanom broju radnika, koji ulaze u zemlju, nema potrebe za brigom, jer imamo o\u010digledan nedostatak. Sa druge strane, ukoliko bi taj priliv bio veliki onda bi svakako do\u0161lo do pada cene rada i time bi bili ugro\u017eeni doma\u0107i radnici.<\/p>\n\n\n\n U Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161ljavanje navode da se prilikom prijave potreba za zapo\u0161ljavanjem, poslodavci ne izja\u0161njavaju direktno da li \u017eele da zaposle strane dr\u017eavljane, ali nekada zbog specifi\u010dnih uslova koji se navode u prijavi, NSZ I nije u mogu\u0107nosti da uradi predselekciju doma\u0107ih dr\u017eavljana. Iako je anga\u017eovanje stranih radnika trenutno neophodno kako bi se premostio jaz u radnoj snazi, va\u017eno je da to ostane pomo\u0107na, a ne glavna strategija. Dugoro\u010dno re\u0161enje mora biti ulaganje u doma\u0107e kadrove kroz kvalitetno obrazovanje, prekvalifikacije, bolje uslove rada i ja\u010danje poverenja u doma\u0107e tr\u017ei\u0161te. Bez toga, rizikujemo da postanemo zemlja koja radnu snagu samo uvozi, umesto da je razvija i zadr\u017eava.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Voza\u010di autobusa, dostavlja\u010di, gra\u0111evinci, ali i konobari, barmeni, pa \u010dak i vilju\u0161karisti danas u Srbiju dolaze iz belog sveta. Gotovo 80.000 stranih radnika je tokom 2024. dobilo radnu dozvolu, a podaci pokazuju da ih je iz godine u godinu sve vi\u0161e. Naj\u010de\u0161\u0107e sti\u017eu iz Azije, Turske i Rusije. Ono \u0161to brine je da i pored […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":8889,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\n
– Zapo\u0161ljavanje stranaca, ipak, ne\u0107e ugroziti na\u0161u radnu snagu.<\/strong> Radnici koji dolaze iz inostranstva su iz deficitarnih oblasti. Radi se o voza\u010dima, gra\u0111evinskim radnicima, ugostiteljima. Njih nema dovoljno, pa samim tim se ne ugro\u017eava doma\u0107e stanovni\u0161tvo, niti se uti\u010de na pove\u0107anje njihove nezaposlenosti. Na sve strane radnike se primenjuje doma\u0107e zakonodavstvo i oni imaju ista prava, ali i obaveze kao i ostali zaposleni dr\u017eavljani Srbije.<\/p>\n\n\n\n
– Tako\u0111e, poja\u010danim aktivnostima u radu sa poslodavcima, primenom usluga i mera koje su nam na raspolaganju, podsti\u010demo zapo\u0161ljavanje doma\u0107ih dr\u017eavljana. Uo\u010deno je da postoji pove\u0107ana potreba za pojedinim sezonskim poslovima, u odre\u0111enom periodu tokom godine, kao \u0161to su: sadnja, setva, berba, \u017eetva, za\u0161tita bilja, pripreme zemlji\u0161ta, orezivanje, \u010di\u0161\u0107enje, lju\u0161\u0107enje, sortiranje, \u0161i\u0161anje ili stri\u017ee, ispa\u0161e i sli\u010dno, i to u sektorima poljoprivrede, \u0161umarstva i ribarstva.<\/p>\n\n\n\n