Zarada je osnovni motiv radnog anga\u017eovanja zaposlenih, a pravo na odgovaraju\u0107u zaradu najzna\u010dajnije pravo iz radnog odnosa. Upravo zbog te \u010dinjenice, Zakonom o radu detaljno je ure\u0111eno iz \u010dega se sve zarada sastoji, na koja primanja zaposleni ima pravo, a poslodavac obavezu da ih isplati i u kom roku.<\/p>\n\n\n\n
Zakon tako\u0111e propisuje: kada se pla\u0107a minimalna zarada, ko utvr\u0111uje iznos minimalca, koje sve tro\u0161kove poslodavac mora da nadoknadi zaposlenom i u u kom iznosu se pla\u0107a naknada zarade, kada zaposleni odsustvuje sa posla iz opravdanih razloga.<\/p>\n\n\n\n
Ovim tekstom, poku\u0161a\u0107emo da detaljno opi\u0161emo pravo na zaradu, rokove za pla\u0107anje zarade i ostalih primanja, te koje pravne mogu\u0107nosti ima zaposleni na raspolaganju ako mu se primanja iz radnog odnosa ne isplate na vreme.<\/p>\n\n\n\n
Zaposleni ima pravo na odgovaraju\u0107u zaradu, koja se utvr\u0111uje u skladu sa zakonom<\/strong>, op\u0161tim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu<\/strong>. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti<\/strong> koji ostvaruju kod poslodavca.\u00a0Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stru\u010dne spreme,<\/strong> odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti,<\/strong> u kome je ostvaren jednak radni doprinos<\/strong> uz jednaku odgovornost<\/strong>. Prema tome, ako su postavljeni isti uslovi za obavljanje posla u pogledu zavr\u0161ene \u0161kole i drugih kvalifikacija, ne sme biti razlike u zaradi. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa navedenim pravilom<\/strong> – ni\u0161tavi su.<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n Zarada je obavezan element ugovora o radu. Svaki ugovor o radu mora da sadr\u017ei nov\u010dani iznos osnovne zarade na dan zaklju\u010denja ugovora o radu.<\/strong> Iznos zarade kao obavezan elemenat ugovora o radu izra\u017eava se kao nov\u010dani bruto iznos (neto zarada sa porezom i doprinosima)<\/strong> <\/strong>jer je zakon odredio da u pojam zarade ulaze i porez i doprinosi koji se pla\u0107aju iz zarade, to jest na teret zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n Ugovor o radu mora da sadr\u017ei i elemente za utvr\u0111ivanje<\/strong> osnovne zarade, radnog u\u010dinka, naknade zarade, uve\u0107ane zarade i druga primanja zaposlenog, kao i rokove za isplatu svih primanja <\/strong>na koja zaposleni ima pravo. Ako ugovor o radu ne sadr\u017ei navedene elemente za utvr\u0111ivanje zarade i ostalih primanja, ni rokove za isplatu, usled toga \u0161to su oni utvr\u0111eni zakonom, ili aktom poslodavca, u tom slu\u010daju u ugovoru o radu mora da se nazna\u010di akt kojim su ta prava utvr\u0111ena u momentu zaklju\u010denja ugovora o radu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zarada na koju zaposleni ima pravo sastoji se od:<\/strong><\/p>\n\n\n\n 1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu<\/strong>, koju \u010dine: osnovna zarada, deo zarade za radni u\u010dinak i uve\u0107ana zarada;<\/p>\n\n\n\n 2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca<\/strong> (nagrade, bonusi i sl.)<\/p>\n\n\n\n 3) i drugih primanja<\/strong> po osnovu radnog odnosa, u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu. <\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to je napred navedeno, obavezni elementi ugovora o radu, kada je u pitanju preciziranje zarade, odnose se na takozvanu bruto zaradu. <\/strong>Da bismo pojasnili \u0161ta se pod ovim podrazumeva, moramo definisai razliku izme\u0111u slede\u0107ih pojmova: neto zarada, bruto 1 zarada i bruto 2 zarada.<\/p>\n\n\n\n -Neto zarada<\/strong> je zarada bez poreza i doprinosa<\/strong> koji se uz zaradu moraju platiti. Jednostavnije re\u010deno, neto zarada je zarada koja legne na ra\u010dun (ili na ruke) zaposlenom<\/strong>, odnosno koja se isplati kao njegov \u010dist prihod<\/strong>, nakon \u0161to se plate sve da\u017ebine dr\u017eavi.<\/p>\n\n\n\n -Bruto 1 <\/strong>zaradu \u010dine neto zarada +\u00a0porezi i doprinosi koji se pla\u0107aju iz zarade zaposlenog; <\/strong>Zakon o radu isti\u010de da se pod zaradom<\/strong> smatra zarada koja sadr\u017ei porez i doprinose, koji se pla\u0107aju iz zarade. <\/strong>Mo\u017eemo re\u0107i da zarada u zakonskom smislu jeste bruto 1 zarada. Ona podrazumeva neto zaradu koju poslodavac ispla\u0107uje zaposlenom za obavljeni rad uve\u0107anu za porez i pripadaju\u0107e doprinose koji se ispla\u0107uju na teret zaposlenog. Ugovor o radu<\/strong>, mora da sadr\u017ei iznos bruto 1 zarade, odnosno <\/strong>iznos neto zarade zaposlenog uve\u0107an za porez i pripadaju\u0107e doprinose koji se pla\u0107aju iz zarade, odnosno na teret zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n -Bruto 2 zaradu \u010dine: neto zarada<\/strong> +\u00a0porez i doprinosi koji se pla\u0107aju IZ zarade (na teret zaposlenog)<\/strong> +\u00a0porezi i doprinosi koji se pla\u0107aju NA zaradu zaposlenog (na teret poslodavca). <\/strong>Jasno je da iz ugla poslodavca bruto 2 zarada zapravo predstavlja njegov ukupni tro\u0161ak po zaposlenom.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to je napred navedeno, obavezni elementi ugovora o radu,<\/strong> kada je u pitanju preciziranje zarade, jeste i utvr\u0111ivanje rokova za isplatu primanja zaposlenog<\/strong>. Prema Zakonu o radu zarada se ispla\u0107uje u rokovima utvr\u0111enim op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, ali pri tom poslodavac mora da po\u0161tuje odre\u0111ena pravila, to jest ograni\u010denja.<\/p>\n\n\n\n Prvo, zarada se ispla\u0107uje najmanje jedanput mese\u010dno<\/strong>. Dakle mo\u017ee se odrediti da se pla\u0107a i na pola meseca, to jest iz dva puta, pa \u010dak i jednom nedeljno, ali ne mo\u017ee re\u0111e od jednom mese\u010dno. Primera radi, ne mo\u017ee se odrediti da se plata ispla\u0107uje na svaka dva meseca – to nije dozvoljeno.<\/p>\n\n\n\n Drugo ograni\u010denje u utvr\u0111ivanju rokova:\u00a0 jeste to da se zarada mora isplatiti najkasnije do kraja teku\u0107eg meseca za prethodni mesec<\/strong>. Primera radi, zarada za april mesec, mora da se plati najkasnije do 31. maja. Nakon tog datuma, smatra se da poslodavac kasni sa isplatom, to jest da je u docnji.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac nema zakonsku mogu\u0107nost da kasni sa isplatom zarade<\/strong>. Zarada se ispla\u0107uje u rokovima utvr\u0111enim op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mese\u010dno, a najkasnije do kraja teku\u0107eg meseca za prethodni mesec.<\/p>\n\n\n\n Zakon je \u010dak propisao da ako poslodavac kasni sa isplatom zarade, du\u017ean je da izda obra\u010dun zarade za prethodni mesec do kraja teku\u0107eg meseca. <\/strong>Zbog \u010dega je ovo va\u017eno? Zbog toga \u0161to obra\u010dun zarade predstavlja izvr\u0161nu ispravu<\/strong>, to jest dokument na osnovu koga mo\u017ee da se pokrene postupak prinudne naplate. To olak\u0161ava poziciju zaposlenog jer ne mora tu\u017ebom kod suda da dokazuje koliko poslodavac duguje, ve\u0107 na osnvu platnog listi\u0107a mo\u017ee neposredno da pokrene postupak pinudne naplate.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko poslodavac ne ispo\u0161tuje \u010dak ni ovo pravilo-dakle ne isplati zaradu do kraja meeseca za prethodni mesec, niti izda u tom roku obra\u010dun neispla\u0107ene zarade, zaposleni ima mogu\u0107nost da se obrati Inspekciji za rad.<\/p>\n\n\n\n Prijava Inspekciji za rad mo\u017ee se podneti usmeno na zapisnik<\/strong> kod ovog dr\u017eavnog organa, ali i u pisanoj formi. <\/strong>Pisana prijava se mo\u017ee potpisati imenom i prezimenom, ali mo\u017ee da bude i anonimna.<\/strong> Inspekcija i u tom slu\u010daju mora da utvrdi stanje po prijavi i preduzme mere iz svoje nadle\u017enosti, ali kod anonimne prijave ne mo\u017ee da obavesti podnosioca o utvr\u0111enom stanju i preduzetim merama, jer nema pdoatke o tome ko je podneo prijavu.<\/p>\n\n\n\n Inspekcija \u0107e re\u0161enjem obavezati poslodavca da izda obra\u010dun za neispla\u0107ene zarade i podne\u0107e prekr\u0161ajnu prijavu protiv poslodavca. Treba napomenuti da Inspekccija nema zakonsko ovla\u0161\u0107enje da sama prinudno naplati od poslodavca neispla\u0107enu zaradu<\/strong>, ali mo\u017ee da ga obave\u017ee na izdvanje pomenutog obra\u010duna zrade, <\/strong>to jest platnog listi\u0107a, kojim se pokre\u0107e postupak prinudne naplate preko javnog izvr\u0161itelja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rok za naplatu neispla\u0107enih primanja jeste tri godine od dana dospelosti.<\/strong> Primera radi, to zna\u010di slede\u0107e: za zaradu za jul mesec 2025. godine rok za isplatu, je 31. avgust 2025. godine. Tada je dospelo za naplatu. Rok zastarelosti naplate ove zarade jeste 31. avgust 2028. godine.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju prinudne naplate zaposleni ima pravo na zakonsku zateznu kamatu<\/strong> od dana kada je poslodavac pao u docnju, to jest od prvog dana ka\u0161njenja sa pla\u0107anjem, pa sve do dana isplate.<\/p>\n\n\n\n Prema na\u0161im propsima, nije obavezno da poslodavac ispla\u0107uje platu na teku\u0107i ra\u010dun.<\/strong> Zarada mo\u017ee da se ispla\u0107uje i u gotovom novcu, ali i na tu zaradu ispla\u0107enu u \u201cke\u0161u\u201dmoraju da se isplate porezi i doprinosi<\/strong>. Sve suprotno ovom praviliu zna\u010dilo bi izbegavanje pla\u0107anja poreza i doprinosa, \u0161to je protivzakonito.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zarada je osnovni motiv radnog anga\u017eovanja zaposlenih, a pravo na odgovaraju\u0107u zaradu najzna\u010dajnije pravo iz radnog odnosa. Upravo zbog te \u010dinjenice, Zakonom o radu detaljno je ure\u0111eno iz \u010dega se sve zarada sastoji, na koja primanja zaposleni ima pravo, a poslodavac obavezu da ih isplati i u kom roku. Zakon tako\u0111e propisuje: kada se pla\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":8903,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nII Neto i bruto zarada<\/h2>\n\n\n\n
III Rokovi za isplatu zarade<\/h2>\n\n\n\n
IV Koliko poslodavac sme da kasni sa platom i \u0161ta se mo\u017ee uraditi ako kasni?<\/h2>\n\n\n\n
V Na koji na\u010din se mo\u017ee podneti prijava Inspekciji za rad i \u0161ta Inspekcija mo\u017ee u\u010diniti?<\/h2>\n\n\n\n
VI U kom roku se mo\u017ee pinudno naplatiti neispla\u0107ena zarada i mo\u017ee li se naplatiti kamata?<\/h2>\n\n\n\n
VII Da li poslodavac sme da isplati deo plate \u201ena ruke\u201c?<\/h2>\n\n\n\n