Tokom godi\u0161njeg odmora zaposleni ne radi, te za taj period ne ostvaruje zaradu, ve\u0107 naknadu zarade, shodno zakonskim odredbama. Pravo na naknadu zarade regulisano je \u010dlanovima 114-117. Zakona o radu.<\/p>\n\n\n\n
Zakon o radu odre\u0111uje da naknada zarade pripada zaposlenom u slede\u0107im slu\u010dajevima:<\/p>\n\n\n\n
1) Odsustvo sa rada na dan praznika koji je neradni dan<\/p>\n\n\n\n
2) Godi\u0161nji odmor<\/p>\n\n\n\n
3) Pla\u0107eno odsustvo<\/p>\n\n\n\n
4) Vojna ve\u017eba i odazivanje na poziv drugog dr\u017eavnog organa<\/p>\n\n\n\n
5) Bolovanje<\/p>\n\n\n\n
6) Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada kod poslodavca, bez krivice zaposlenog<\/p>\n\n\n\n
7) Prekida rada do koga je do\u0161lo naredbom nadle\u017enog dr\u017eavnog organa ili nadle\u017enog organa poslodavca zbog neobezbe\u0111ivanja bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja na radu<\/p>\n\n\n\n
U ovom tekstu bavi\u0107emo se visinom naknade zarade za vreme godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n
Ustav Republike Srbije propisuje da svako ima pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor<\/strong> i da se tog prava ne mo\u017ee odre\u0107i.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini<\/strong> zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana<\/strong>. Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu<\/strong> doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema \u010dlanu 114. Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci<\/strong>, u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan<\/strong> praznika koji je neradni dan, godi\u0161njeg odmora,<\/strong> pla\u0107enog odsustva, vojne ve\u017ebe i odazivanja na poziv dr\u017eavnog organa. Prema tome, tokom odsustva sa godi\u0161njeg odmora zaposlenom pripada naknada pune zarade.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema \u010dlanu 8. Zakona o radu kolektivni ugovor i pravilnik o radu<\/strong> (op\u0161ti akt kod poslodavca) i ugovor o radu ne mogu da sadr\u017ee odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvr\u0111uju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvr\u0111eni zakonom<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Op\u0161tim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde samo ve\u0107a prava i povoljniji uslovi rada<\/strong> od prava i uslova utvr\u0111enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr\u0111ena zakonom.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu ustavnost prava na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor, \u010dinjenicu da Zakon o radu garantuje zaposlenima koji su na godi\u0161njem odmoru naknadu pune prose\u010dne zarade iz 12 meseci koji prethode mesecu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, te da ugovor o radi i op\u0161ti akt kod poslodavca ne mogu zaposlenom da daju manje prava od zakona, jasno je da naknada zarade zaposlenom za vreme godi\u0161njeg odmora ne sme biti manja od prose\u010dne zarade koju je taj zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Obra\u010dun zarade iz pomenutog dvanaestomese\u010dnog perioda obuhvata sve zakonske elemente koji \u010dine pojam zarade. Primanja <\/em>iz radnog odnosa koja <\/em>ne \u010dine zaradu, odnosno nemaju karakter zarade, jesu u\u010de\u0161\u0107e zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, naknada tro\u0161kova rada, naknada putnog tro\u0161ka, naknada tro\u0161kova za vreme provedeno na slu\u017ebenom putu, naknada tro\u0161kova sme\u0161taja i ishrane za rad i boravak na terenu, naknada tro\u0161kova pogrebnih usluga u slu\u010daju smrti \u010dlana u\u017ee porodice, naknada \u0161tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, te jubilarna nagrada i solidarnu pomo\u0107.<\/em><\/p>\n\n\n\n To zna\u010di da osnovicu za obra\u010dun naknade zarade za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora \u010dine sva ostala primanja iz radnog odnosa, jer se smatraju zaradom u smislu Zakona o radu, i to:<\/p>\n\n\n\n 1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu<\/strong>, koju \u010dine: osnovna zarada (odre\u0111uje se na osnovu uslova, utvr\u0111enih pravilnikom), deo zarade za radni u\u010dinak (odre\u0111uje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radu) i uve\u0107ana zarada (za rad na dan praznika – najmanje 110% od osnovice; za rad no\u0107u, ako takav rad nije vrednovan pri utvr\u0111ivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice, za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovicemi za minuli rad – najmanje 0,4% od osnovice)<\/p>\n\n\n\n 2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca<\/strong> (nagrade, bonusi i sl.)<\/p>\n\n\n\n 3) i drugih primanja<\/strong> po osnovu radnog odnosa, u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu (topli obrok, regres itd). <\/p>\n\n\n\n Pod zaradom u navedenom smislu smatra se zarada koja sadr\u017ei porez i doprinose koji se pla\u0107aju iz zarade<\/strong>, odnosno na teret zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n Zbir svih zarada iz poslednjih 12 meseci se deli sa 12 kako bi se dobio mese\u010dni prosek, a zatim se taj iznos raspore\u0111uje na dane godi\u0161njeg odmora i to tako \u0161to se dnevni iznos naknade dobije kada se izra\u010dunata prose\u010dna mese\u010dna zarada podeli sa brojem dana u mesecu kori\u0161\u0107enja odmora, kako bi se dobila visina naknade za svaki dan godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se zaposlenom u proteklih 12 meseci menjala plata, odnosno ako je u nekom trenutku zarada pove\u0107ana, onda naknada zarade za vreme godi\u0161njeg odmora ne mo\u017ee da bude identi\u010dna sada\u0161njoj zaradi. Mnoge zaposlene buni \u0161to je u takvoj situaciji naknada zarade manja od trenutne zarade. To je naprosto posledica \u010dinejnice da se po zakonu naknada zarade pla\u0107a prema prose\u010dnoj zaradi zaposlenog iz poslednjih 12 meseci pre meseca kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. Ako je u nekom trenutu u poslednjih 12 meseci do\u0161lo do pove\u0107anja zarade, onda je logi\u010dno da \u0107e prose\u010dna zarada iz tih 12 meseci biti ni\u017ea od trenutne, nedavno uve\u0107ane zarade.<\/p>\n\n\n\n Isto tako je i u obrnutom slu\u010daju – ako bi zaposlenom iz nekog razloga u poslednjih 12 meseci bila umanjena zarada, onda bi mu nakanda zarade za vreme godi\u0161njeg odmora bila ve\u0107a od trenutne zarade jer bi se ra\u010dunale i one plate koje su bile ve\u0107e od trenutne.<\/p>\n\n\n\n Prema \u010dlanu 171. Zakona o radu poslodavac mo\u017ee zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora), izme\u0111u ostalog i radi promene elemenata za utvr\u0111ivanje osnovne zarade, radnog u\u010dinka, naknade zarade, uve\u0107ane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadr\u017eani u ugovoru o radu.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac mo\u017ee zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada i za vreme godi\u0161njeg odmroa u tom smislu da mu se zarada uve\u0107ava ili smanjuje. Zakonom nije zabranjeno da se aneks nudi tokom bolovanja ili gdoi\u0161njeg odmora, pa se ugovor o radu mo\u017ee izmeniti u tom smislu da se u ugovoru smanji ili pove\u0107a zarada za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. Naravno, ovo nema veze sa visinom nakande zarade tokom samog godi\u0161njeg odmora, ve\u0107 se odnosi na zaradu koja \u0107e se ostvarivati u budu\u0107em periodu. <\/p>\n\n\n\n Klju\u010dno je da ne dolazi do preme\u0161taja na poziciju kod poslodavca koja zahteva drugu vrstu stru\u010dne spreme (npr. da se pravniku nudi preme\u0161taj na poslove iz oblasti ekonomije) ili razli\u010dit stepen iste stru\u010dne spreme (to bi bio npr preme\u0161taj menad\u017eera, pozicije koja zahteva visoku stru\u010dnu spremu, na drugu poziciju ekonomske struke koaj ne zahteva visok nivo obrazovanja). Drugim re\u010dima, preme\u0161taj je mogu\u0107 na drugi odgovaraju\u0107i posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Odgovaraju\u0107im poslom smatra se posao za \u010dije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stru\u010dne spreme koji su utvr\u0111eni ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n Zakonom o radu je izri\u010dito predvi\u0111eno da zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom, osim u slu\u010daju prestanka radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju prestanka radnog odnosa, poslodavac je du\u017ean da zaposlenom koji nije iskoristio godi\u0161nji odmor u celini ili delimi\u010dno, isplati nov\u010danu naknadu umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Naknada ima karakter naknade \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac je u obavezi da isplati opisanu naknadu \u0161tete najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Pravo na naknadu \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor postoji \u010dak i ako zaposleni do dana prestanka radnog odnosa nije radio u kalendarskoj godini usled bolovanja, jer krivica poslodavca nije uslov za naknadu \u0161tete. Naime, u konkretnom slu\u010daju se ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koji zahtevaju odre\u0111eni stepen krivice kao osnov odgovornosti za naknadu \u0161tete, s obzirom da je pravo na naknadu \u0161tete propisano Zakonom o radu, koji je lex specialis (poseban zakon) u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, koji ina\u010de ure\u0111uje naknadu \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu predvi\u0111a visoke kazne za poslodavca u slu\u010daju nepo\u0161tovanja odredbi o godi\u0161njem odmoru, i to nov\u010danu kaznu od 400.000 do 1.000.000 dinara za prekr\u0161aj. Nov\u010danom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazni\u0107e se za prekr\u0161aj odgovorno lice u pravnom licu. Najzad, nov\u010danom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za navedeni prekr\u0161aj kazni\u0107e se preduzetnik (\u010dl. 275 Zakona o radu).<\/p>\n\n\n\n Prema tome, ako se ne po\u0161tuji odredbe Zakona o radu o naknadi zarade za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmroa, a podnese se prijava inspekciji rada koja izlaskom na teren utvrdi propuste poslodavca, protiv istog se podnosi prekr\u0161ajna prijava i izri\u010du se u prekr\u0161ajnm postuku navedene kazne. U tom smislu, za slu\u010daj kr\u0161enja zakona u pogledu godi\u0161njeg odmora, stavljanje u izgled prijave Inspekciji za rad svakako bi uticalo na poslodavca da se vrati po\u0161tovanju zakona.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tokom godi\u0161njeg odmora zaposleni ne radi, te za taj period ne ostvaruje zaradu, ve\u0107 naknadu zarade, shodno zakonskim odredbama. Pravo na naknadu zarade regulisano je \u010dlanovima 114-117. Zakona o radu. Zakon o radu odre\u0111uje da naknada zarade pripada zaposlenom u slede\u0107im slu\u010dajevima: 1) Odsustvo sa rada na dan praznika koji je neradni dan 2) Godi\u0161nji […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9042,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nNaknada zarade tokom godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
Kako naknada zarade tokom godi\u0161njeg odmora ipak mo\u017ee da se razlikuje od trenutne zarade zaposlenog?<\/h2>\n\n\n\n
Da li se mo\u017ee menjati visina zarade u ugovoru o radu tokom godi\u0161njeg odmora zaposlenog?<\/h2>\n\n\n\n
Naknada \u0161tete zbog neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
Sankcije za nepo\u0161tovanje zakonskih odredbi o godi\u0161njem odmoru<\/h2>\n\n\n\n