Prema poslednjim podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u avgustu prose\u010dna neto plata iznosila 105.590 dinara. Pretvorena u evre, prose\u010dna zarada bila je oko 900 evra. <\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, najve\u0107u prose\u010dnu mese\u010dnu zaradu u toku ove godine primali su \u0160vajcarci. Prema istra\u017eivanju CEOWORLD magazine zarada u \u0160vajcarskoj tokom proteklih devet meseci ove godine iznosila je 7.061 evro. Odmah iza ove zemlje je Luksemburg. Zaposleni u ovoj zemlji zara\u0111ivali su 5.791 evro, kada se odbiju porezi i doprinosi. <\/p>\n\n\n\n
Na tre\u0107em mestu u Evropi je Island sa prose\u010dnom platom od 5.626 evra. Sledi Norve\u0161ka sa 4.959 evra, dok Danci imaju svega nekoliko evra manju mese\u010dnu platu. Oni prema istom istra\u017eivanju mese\u010dno primaju 4.940 evra. <\/p>\n\n\n\n
U istom istra\u017eivanju napominje se da su najve\u0107e zarada zabele\u017eene tokom 2025. godini u industrijama poput finansija, osiguranja, eletroenergetike i informacionih tehnologija. Sa druge strane, najmanje mese\u010dne plate u zemljama Evrope su u sektorima administracije, gra\u0111evinarstva i ugostiteljstva. <\/p>\n\n\n\n
I dok zemlje na Severu Evrope, naro\u010dito u Skandinavskim zemljama prednja\u010de na listi onih sa najve\u0107im prose\u010dnim mese\u010dnim zaradama, u najve\u0107im evropskim ekonomijama poput Nema\u010dke ili Francuske zarade su znatno manje. <\/p>\n\n\n\n
Pore\u0111enja radi, iza Danske su Holandija (4.028), Lihten\u0161tajn (3.804) i Finska (3.606). Sa druge strane, Nema\u010dka ima prose\u010dnu mese\u010dnu zaradu od 3.515 evra, dok je u Francuskoj ona 3.232 evra. Izme\u0111u ove dve najve\u0107e evropske ekonomije je jo\u0161 jedna zemlja sa severa Evrope. Re\u010d je o \u0160vedskoj u kojoj je prema istra\u017eivanju pomenutog magazina plata tokom 2025. godine iznosila 3.509 evra. <\/p>\n\n\n\n
Ovo istra\u017eivanje pokazalo je da zaposleni u najja\u010dim ekonomijama centralne Evrope imaju zarade sli\u010dne, nekada i ve\u0107e nego \u0161to su na jugu Evrope. U \u0160paniji je plata 2.283 evra, u Portugalu 1.622, Estonci zara\u0111uju u proseku 1.614, dok je u \u010ce\u0161koj samo dva evra manja prose\u010dna plata. <\/p>\n\n\n\n
U Gr\u010dkoj, koja je pre nekoliko nedelja pove\u0107ala broj radnih sati u nedelji je prose\u010dna plata 1.309. <\/p>\n\n\n\n
Prakti\u010dno na za\u010delju liste zemalja sa prose\u010dnim zaradama u Evropi su najsve\u017eije \u010dlanice Evropske unije, ali i zemlje regiona. Tako je prose\u010dna plata u Ma\u0111arskoj 1.113, a u Bugarskoj 905 evra. <\/p>\n\n\n\n
Prema jednom drugom istra\u017eivanju koje je pre skoro dva meseca radio Forbes Srbija me\u0111u biv\u0161im jugoslovenskim republikama po visini neto zarade prednja\u010di Slovenija. U toj zemlji plata iznosi 1.610 evra. U Hrvatskoj je ona 1.444, a u Crnoj Gori 1014. <\/p>\n\n\n\n
Manju zaradu od Srbije imala su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. U BiH je ona ta\u010dno 800 evra, dok najni\u017eu zaradu od svih imaju Makedonci i ona iznosi 727 evra. <\/p>\n\n\n\n
Odluka gr\u010dkih vlasti da od po\u010detka naredne godine dozvole da radni dan traje 13 sati, ra\u010dunaju\u0107i i prekovremeni rad, izazvala je revolt zaposlenih i radni\u010dke proteste \u0161irom ove zemlje. <\/p>\n\n\n\n
Iako je prema novousvojenom propisu o radu 40-\u010dasovna radna nedelja ostala standard, zakonodavac je ostavio mogu\u0107nost da se rad sa prekovremenim satima pove\u0107a. <\/p>\n\n\n\n
Ovakav potez u potpunoj je suprotnosti sa evropskim trendom smanjenja trajanja radne nedelje u odre\u0111enim evropskim dr\u017eavama koji traje od perioda pandemije. Island je jedna od dr\u017eava koje su prve sprovele pilot projekat smanjenja radne nedelja sa 40 na 36 sati. <\/p>\n\n\n\n
Belgija je pre gotovo dve godine postala prva zemlja \u010dlanica EU koja je donela zakon o \u010detvorodnevnoj radnoj nedelji za sve koji to \u017eele. Sli\u010dni projekti se sprovode ili planiraju i u \u0160paniji, Nema\u010dkoj, Portugalu\u2026 <\/p>\n\n\n\n
Prema podacima Eurostata, prose\u010dna radna nedelja u \u010dlanicama EU iznosi 36 sati. Gr\u010dka i prema ovoj analizi, objavljenoj za 2024. godinu ima najdu\u017eu radnu nedelju od svih \u010dlanica EU i ona je iznosila 39,8 sati. U Bugarskoj se radi 39 sati nedeljno, u Rumuniji 38,8, dok je u Poljskoj to 38,9 sati. <\/p>\n\n\n\n
Nasuprot tome, u zapadnim zemljama radna nedelja je kra\u0107a. Tako u Holandiji zaposleni rade u proseku 32,1 sat, u Danskoj i Austriji 33,9 sati. <\/p>\n\n\n\n
U Srbiji je to 41,3 sata, daleko iznad proseka EU. <\/p>\n\n\n\n
Pravila Evropske unije o radnom vremenu ka\u017eu da je svim zaposlenima neophodno osigurati minimum \u010detiri radne nedelje pla\u0107enog godi\u0161njeg odmora tokom jedne godine. Ovo se odnosi na zaposlene na puno radno vreme. Oni zaposleni ili anga\u017eovani sa nepunim radnim vremenom imaju pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor srazmerno broju dana na koji su anga\u017eovani. <\/p>\n\n\n\n
\u010cetiri nedelje, odnosno 20 dana pla\u0107enog godi\u0161njeg odmora je u ve\u0107ini evropskih zemalja zakonski minimum. U zavisnosti od kolektivnih ugovora, snage sindikata, vrste industije ili godina radnog sta\u017ea ve\u0107ina zaposlenih u evropskim zemljama ima uz ovaj minimum i dodatne dane godi\u0161njeg odmora. <\/p>\n\n\n\n
Prema podacima Eurofound<\/em>, Luksemburg je zemlja sa najvi\u0161e dana godi\u0161njeg odmora, \u010dak 26. Dan manje imaju zaposleni u Austriji, Danskoj, \u0160vedskoj, Finskoj, Francuskoj\u2026 U \u0160paniji i Portugalu je broj dana godi\u0161njeg odmora 22, dok je u ostatku Evrope to uglavnom 20. <\/p>\n\n\n\n Kada se pogledaju zemlje regiona, ali i centralne i isto\u010dne Evrope u ve\u0107ini njih godi\u0161nji odmor ne traje du\u017ee od zakonskog minimuma, pokazuju pomenuti podaci. Tako je u Slova\u010dkoj, \u010ce\u0161koj, Poljskoj, Ma\u0111arskoj, ali i u zemljama sa evropskog juga poput Italije ili Gr\u010dke. <\/p>\n\n\n\n I sve biv\u0161e jugoslovenske republike imaju godi\u0161nji odmor u trajanju od \u010detiri radne nedelje. Izuzetak u ovom delu Evrope je Albanija koja je pro\u0161logodi\u0161njim izmenama Zakona o radu pove\u0107ala dane godi\u0161njeg odmora na 22. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema poslednjim podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u avgustu prose\u010dna neto plata iznosila 105.590 dinara. Pretvorena u evre, prose\u010dna zarada bila je oko 900 evra. Sa druge strane, najve\u0107u prose\u010dnu mese\u010dnu zaradu u toku ove godine primali su \u0160vajcarci. Prema istra\u017eivanju CEOWORLD magazine zarada u \u0160vajcarskoj tokom proteklih devet meseci ove godine iznosila je […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":9072,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\n