U Srbiji \u017eivi 13.730 mladih sa invaliditetom, koji imaju izme\u0111u 15 i 34 godine. Gotovo svaki tre\u0107i mladi\u0107 ili devojka, koji imaju probleme sa sluhom, vidom, kretanjem ili sa komunikacijom i samostalno\u0161\u0107u zavr\u0161io je samo osnovnu \u0161kolu, a radi tek svaki peti. Pristup obrazovanju ovoj osetljivoj grupi mladih je ote\u017ean, a to se kasnije vidi i kroz njihov udeo na tr\u017ei\u0161tu rada. Popis stanovni\u0161tva iz 2022. registrovao je 77 odsto ekonomski neaktivnih, dok je me\u0111u onih 23 odsto ekonomski aktivnih mladih osoba sa invaliditetom, 7,2 odsto nezaposlenih, a svega 2.170 ili 15,8 odsto radi. <\/p>\n\n\n\n
Ovi podaci, iz publikacije Republi\u010dkog zavoda za statistiku (RZS), \u201eDemografski profil mladog stanovni\u0161tva Srbije\u201c pokazuju isklju\u010denost mladih sa invaliditetom iz dru\u0161tvenih i ekonomskih tokova, nekad zbog vrste invaliditeta, nekad zbog nejednakih i ograni\u010denih mogu\u0107nosti na tr\u017ei\u0161tu rada i slabog odgovora dr\u017eave na njihove specifi\u010dne potrebe. Mnogi od njih probleme u funkcionisanju imaju od ro\u0111enja, pa im jo\u0161 od ranog detinjstva, predsrasude prave psiholo\u0161ke prepreke, a stepenice naj\u010de\u0161\u0107e fizi\u010dke, na putu do prvog zaposlenja. <\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cesto ne biraju \u0161kolu ili fakultet prema svojim interesovanjima, ve\u0107 prema tome koliko je ustanova pristupa\u010dna i dostupna. Kada tra\u017ee posao, \u010desto nailaze na nedostatak obuka koje su prilago\u0111ene za osobe sa invaliditetom, a tu su i diskriminacija i predrasude koje ih dodatno sputavaju. Oglasi za posao retko jasno navode da su otvoreni za osobe sa invaliditetom, pa su oni prakti\u010dno nevidljivi u tom procesu. Na sve to se nadovezuje i problem nepristupa\u010dnih radnih prostora i tehnologije, \u0161to dodatno ote\u017eava uklju\u010divanje osoba sa invaliditetom na tr\u017ei\u0161te rada\u201c, ka\u017ee Tanja Radovi\u0107 Krsti\u0107<\/strong>, iz Foruma mladih sa invaliditetom (FMI), koji od 2008. godine intenzivno radi na podr\u0161ci zapo\u0161ljavanju osoba sa invaliditetom na otvorenom tr\u017ei\u0161tu rada. <\/p>\n\n\n\n Ve\u0107ina osoba sa invaliditetom mo\u017ee obavljati \u0161irok spektar poslova, pogotovo kada imaju tehnolo\u0161ku podr\u0161ku, kao \u0161to su softveri i asistivne tehnologije, kada im se omogu\u0107i fleksibilno radno vreme ili prilago\u0111avanje radnog mesta i radnih zadataka. Ipak, ponuda poslova naj\u010de\u0161\u0107e se svodi na rad u administraciji, call centrima, na pomo\u0107ne poslove u trgovini, proizvodnji i odr\u017eavanju higijene. Pozicije u menad\u017ementu, IT-u ili kreativnim industrijama, retko se nude, iako mnogi kandidati u svom CV-ju imaju kvalifikacije za to. <\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava je pre 15 godina zakonom propisala obavezu zapo\u0161ljavanja osoba sa invaliditetom, ali poslodavci i dalje radije pla\u0107aju penale nego da ih zaposle. Razlozi za to su brojni – od nedostatka informacija i edukacije, preko predrasuda, pa do neprilago\u0111enog radnog okru\u017eenja. Velike kompanije i strane firme su spremnije, jer imaju razvijene politike inkluzije i HR resurse, dok male firme \u010desto izbegavaju zapo\u0161ljavanje zbog ograni\u010denih bud\u017eeta i neinformisanosti, ali u FMI isti\u010du da primeri dobrih praksi postoje i da svedo\u010de da mo\u017ee druga\u010dije. <\/p>\n\n\n\n \u201eZakonska obaveza da poslodavci sa vi\u0161e od 20 zaposlenih moraju da zaposle osobu sa invaliditetom predstavlja va\u017ean korak ka inkluziji, ali u praksi efikasnost zakona je ograni\u010dena. I dalje to rade radi formalnog ispunjavanja zakona, a ne iz uverenja u vrednost i potencijal inkluzije.<\/p>\n\n\n\n Mnogi poslodavci biraju da plate naknadu, umesto da zaista zaposle osobu sa invaliditetom, \u010desto zbog predrasuda, nedostatka informacija i administrativnih prepreka, jer je pristup subvencijama i programima podr\u0161ke \u010desto komplikovan. Tako\u0111e, inspekcijski nadzor je slab, a sankcije nedovoljno odvra\u0107aju\u0107e\u201c, isti\u010de Tanja Radovi\u0107 Krsti\u0107. <\/p>\n\n\n\n U FMI isti\u010du da dr\u017eava mo\u017ee da pomogne i da bi trebalo da pojednostavi procedure za subvencije i prilago\u0111avanje radnih mesta, jer su sada prili\u010dno komplikovane i obeshrabruju poslodavce. Ukazuju i da je va\u017eno da se poja\u010da inspekcijski nadzor nad primenom zakona, kako bi se obezbedilo da obaveza zapo\u0161ljavanja osoba sa invaliditetom ne ostane samo na papiru. Zna\u010dilo bi i da dr\u017eava aktivno promovi\u0161e pozitivne primere zapo\u0161ljavanja, jer oni motivi\u0161u druge poslodavce da slede taj put. <\/p>\n\n\n\n \u201ePoreske olak\u0161ice za firme koje zapo\u0161ljavaju osobe sa invaliditetom bile bi dodatni podsticaj. Sredstva iz Fonda za profesionalnu rehabilitaciju se trenutno ne koriste optimalno, \u010desto se raspore\u0111uju netransparentno i ne usmeravaju se direktno ka merama koje zaista podsti\u010du zapo\u0161ljavanje. To je prostor za ozbiljno unapre\u0111enje\u201c, smatra Tanja Radovi\u0107 Krsti\u0107. <\/p>\n\n\n\n Ona napominje da postoji razlika kada je u pitanju mogu\u0107nost zapo\u0161ljavanja u odnosu na vrstu invaliditeta i da osobe sa o\u0161te\u0107enjem vida, posebno one koje imaju delimi\u010dan vid, mogu lak\u0161e da se uklju\u010de u radni proces uz odgovaraju\u0107e asistivne tehnologije i prilago\u0111ene softvere, dok su kod osoba koje su potpuno slepe prepreke znatno ve\u0107e. Pored predrasuda poslodavaca da ne\u0107e mo\u0107i samostalno da obavljaju zadatke, tu su i tehni\u010dki problemi, poput nedostatka asistivne tehnologije, nepristupa\u010dnih softvera i nepostojanje obuka. <\/p>\n\n\n\n \u201eNajve\u0107e izazove bele\u017eimo kod osoba sa intelektualnim te\u0161ko\u0107ama, koje poslodavci retko zapo\u0161ljavaju, uglavnom iz straha da ne\u0107e mo\u0107i da obavljaju zadatke bez stalnog nadzora. Sli\u010dna situacija je i sa osobama sa mentalnim te\u0161ko\u0107ama, zbog predrasude o \u2018nepredvidivom pona\u0161anju\u2019. Zakon ne pravi razliku me\u0111u vrstama invaliditeta, pa se kvota ra\u010duna isto, \u0161to dovodi do toga da se poslodavci naj\u010de\u0161\u0107e odlu\u010duju za osobe sa lak\u0161im telesnim invaliditetom. Klju\u010dni problem nije u sposobnostima ljudi, ve\u0107 u nedostatku sistemske podr\u0161ke\u201c, ukazuje Tanja Radovi\u0107 Krsti\u0107. <\/p>\n\n\n\n Ona isti\u010de da mladi sa invaliditetom kao najve\u0107u prepreku navode nedostatak realnih prilika. \u010cesto se susre\u0107u sa dvostrukim porukama \u2013 formalno poslodavci deluju otvoreno, ali u su\u0161tini postoji nepoverenje. Predrasude su i dalje sna\u017eno prisutne, a dodatni problem je nedostatak prilago\u0111enih radnih mesta. Na sve to se nadovezuje i \u010dinjenica da su prakti\u010dno nevidljivi u oglasima za posao, jer se retko nagla\u0161ava da su pozicije otvorene i za osobe sa invaliditetom. Sve to zajedno stvara ose\u0107aj da vrata nisu zaista otvorena. <\/p>\n\n\n\n Prema podacima RZS, \u010dak 28,8 odsto mladih sa invaliditetom je zavr\u0161ilo samo osnovnu \u0161kolu. Osobe sa invaliditetom su najvi\u0161e upu\u0107ene na srednje stru\u010dne \u0161kole, bilo da su trogodi\u0161nje ili \u010detvorogodi\u0161nje, dok je gimnaziju zavr\u0161ilo svega 6,42 odsto. <\/p>\n\n\n\n \u201eMladi sa invaliditetom kvalifikacije pre svega sti\u010du kroz formalno obrazovanje, ali i kroz programe obuka koje organizuju NVO i centri za zapo\u0161ljavanje. FMI realizuje obuke koje unapre\u0111uju profesionalne kompetencije, kurseve stranih jezika i digitalnih ve\u0161tina i radne prakse koje mladima pru\u017eaju priliku da steknu konkretno iskustvo i lak\u0161e se uklju\u010de na tr\u017ei\u0161te rada\u201c, ka\u017ee Tanja Radovi\u0107 Krsti\u0107. <\/p>\n\n\n\n Karijerni centar u Beogradu, koji radi svakog radnog dana, pru\u017ea usluge individualnog savetovanja, podr\u0161ku pri izboru odgovaraju\u0107ih profesionalnih ciljeva i grupne radionice li\u010dnog razvoja, motivisanje i osna\u017eivanje za aktivno tra\u017eenje zaposlenja, individualno pra\u0107enje u skladu sa planom zapo\u0161ljavanja i predvi\u0111enim merama podr\u0161ke, organizovanje i usmeravanje na radnu praksu ili profesionalnu obuku, podr\u0161ku u prepoznavanju individualnih potreba za prilago\u0111avanjem radnog mesta i radnih zadataka,pripremu za razgovor za posao, kao i podr\u0161ku u pisanju CV-a. <\/p>\n\n\n\nKome je najte\u017ee da prona\u0111e posao? <\/h2>\n\n\n\n
Kako Forum poma\u017ee mladima sa invaliditetom? <\/h2>\n\n\n\n