Lica u radnom odnosu \u010desto postavljaju pitanja o tome koje su granice koje poslodavac ima u pogledu zahteva koja mo\u017ee da ispostavi zaposlenom. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, najpre \u0107emo navesti koje su osnovne obaveze zaposlenog iz radnog odnosa. Iz tih obaveza sledi i ono \u0161to je zaposleni du\u017ean da radi. Sve mimo toga nije obaveza zaposlenog. Na taj na\u010din \u0107emo definisati i koja to uputstva poslodavac mo\u017ee dati zaposlenom, a koje naloge poslodavca zaposleni mo\u017ee da odbije. <\/p>\n\n\n\n
Prema \u010dlanu 16. Zakona o radu zaposleni zaposleni je du\u017ean: <\/p>\n\n\n\n
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; <\/p>\n\n\n\n
2) da po\u0161tuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa; <\/p>\n\n\n\n
3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje uti\u010du ili bi mogle da uti\u010du na obavljanje poslova utvr\u0111enih ugovorom o radu; <\/p>\n\n\n\n
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za \u017eivot i zdravlje i nastanak \u0161tete. <\/p>\n\n\n\n
Osim navedenog, \u010dlan 179. Zakona o radu propisuje za koje propuste poslodavac mo\u017ee da otka\u017ee ugovor zaposlenom. Sami propusti u radu i u pona\u0161anju na poslu u citiranom \u010dlanu Zakona zapravo predstavljaju kr\u0161enje obaveza i discipline zaposlenog. Te obaveze koje ima zaposleni na radu su slede\u0107e: <\/p>\n\n\n\n
1) savesno i pa\u017ejivo izvr\u0161avanje radnih obaveza i ostvarivanje radnih zadataka (koje su definisane u ugovoru o radu, pre svega u opisu poslova koje je zaposleni du\u017ean da obavlja); <\/p>\n\n\n\n
2) po\u0161tovanje polo\u017eaja i ovla\u0161\u0107enja koje zaposleni ima; <\/p>\n\n\n\n
3) celishodno i odgovorno kori\u0161\u0107enje sredstva rada; <\/p>\n\n\n\n
4) namensko kori\u0161\u0107enje sredstava ili opreme za li\u010dnu za\u0161titu na radu; <\/p>\n\n\n\n
5) obavljanje poslova i izvr\u0161avanje naloga poslodavca, koji su u skladu sa zakonom; <\/p>\n\n\n\n
6) blagovremeno dostavljanje lekarske potvrde o privremenoj spre\u010denosti za rad; <\/p>\n\n\n\n
7) kori\u0161\u0107enje prava na odsustvo zbog privremene spre\u010denosti za rad u skladu sa svrhom tog prava; <\/p>\n\n\n\n
8) uzdr\u017eavanje od dolaska na posao pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, koje ima ili mo\u017ee da ima uticaj na obavljanje posla; <\/p>\n\n\n\n
9) davanje ta\u010dnih podataka koji su odlu\u010duju\u0107i za zasnivanje radnog odnosa; <\/p>\n\n\n\n
10) zaposleni koji radi na poslovima sa pove\u0107anim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvr\u0111ena posebna zdravstvena sposobnost, obavezan je da pristupi oceni zdravstvene sposobnosti; <\/p>\n\n\n\n
11) po\u0161tovanje radne discipline propisane aktom poslodavca; <\/p>\n\n\n\n
Poslodavac ima pravo da izdaje jedino one naloge i uputstva koja imaju za cilj realizaciju gore pobrojanih obaveza zaposlenog, odnosno kojima \u0107e podsta\u0107i zaposlenog na izvr\u0161avanje svojih radnih obaveza i du\u017enosti. Posebno se isti\u010du uputstva u pogledu na\u010dina rada, postizanja bezbednosti i zdravlja na radu, ali i uputstva koja nisu odmah uo\u010dljiva u ugovoru o radu – npr. postavljanje pravila pona\u0161anja u odnosu sa poslovnim partnerima i radnim kolegama, pravila odevanja na radnom mestu i sli\u010dno.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Zadatak koji poslodavac daje zaposlenom mora biti u svrhu postizanja rezultata rada, to jest mora biti razuman i racionalan.\u00a0Zadatak izvesno jeste dozvoljen ako je precizno definisan ugovorom o radu kao radna obaveza. Zahtev poslodavca je dozvoljen i kada nije posebno iskazan u ugovoru o radu, ali se mo\u017ee smatrati razumnim i svrsihodnim, \u0161to je uvek konkretno pitanje na koje se ne mo\u017ee\u00a0dati uop\u0161ten odgovor. Da li je zadatak razuman i opravdan uvek zavisi od okolnosti slu\u010daja. Onaj radni zadatak koji poslodavac postavi zaposlenom a nema ba\u0161 nikakvu funkciju, odnosno ulogu u realizaciji radnih obaveza zaposlenog ne mo\u017ee se smatarti opravdanim, \u0161to je uvek pojedina\u010dno pitanje na koje se ne mo\u017ee dati op\u0161ti odgovor.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Prema tome, radni zadatak, to jest zahtev poslodavca, ocenjuje se shodno konkretnim okolnostima. Ipak, u odre\u0111enim slu\u010dajevima je jasno da se zahtev mo\u017ee odbiti, o \u010demu pi\u0161em u nastavku.\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Opravdani razlog za odbijanje nekog zahteva poslodavca uvek postoji ako bi ispunjavanjem zahteva za zaposlenog zapretila neposredna opasnost po \u017eivot i zdravlje, a usled toga \u0161to\u00a0 nisu sprovedene propisane mere koje treba da garantuju zdravlje i bezbednosti na radnom mestu. Zahtev poslodavca se u tom slu\u010daju mora odbiti sve dok poslodavac ne osigura bezbednost i zdravlje na radu. Ukoliko poslodavac uporno odbija to da u\u010dini, potrebno je podneti prijavu Inspekciji za rad, koja ima svoja ovla\u0161\u0107enja u pogledu osiguravanja mera bezbednosti i zdravlja na radu. U skladu sa navedenim, zaposleni mo\u017ee i mora odbiti da radi ako poslodavac nije sproveo osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad ili ga nije upoznao sa rizicima koji prete na radnom mestu, odnosno nije ga upoznao sa merama za njihovo otklanjanje.\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, nikako ne treba pristupti radu na ma\u0161inama i drugim sredstvima za rad, ako zaposleni nije obu\u010den za kvalitetan i bezbedan rad, i ako nisu primenjene propisane mere bezbednosti. <\/p>\n\n\n\n
\u0160to se ti\u010de prekovremenog rada, na zahtev poslodavca, zaposleni je du\u017ean da radi du\u017ee od punog radnog vremena u slu\u010daju vi\u0161e sile, iznenadnog pove\u0107anja obima posla i u drugim slu\u010dajevima kada je neophodno da se u odre\u0111enom roku zavr\u0161i posao koji nije planiran. Me\u0111utim, postoje ograni\u010denja: prekovremeni rad ne mo\u017ee da traje du\u017ee od osam \u010dasova nedeljno., niti zaposleni mo\u017ee da radi du\u017ee od 12 \u010dasova dnevno uklju\u010duju\u0107i i prekovremeni rad. Svaki zahtev poslodavca koji prelazi ove granice mo\u017ee da bude odbijen.\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se ti\u010de posebno rizi\u010dnih radnih mesta, zakon ka\u017ee da zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skra\u0107eno radno vreme (na kojima i pored primene odgovaraju\u0107ih mera bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja na radu postoji pove\u0107ano \u0161tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog) ne sme biti odre\u0111en prekovremeni rad. U slu\u010daju zahteva za prekovremenim radom, isti mora da bude odbijen od strane zaposlenog, jer predstavlja ozbiljno ugro\u017eavanje njegove bezbednosti i zdravlja. Na ovim poslovima na kojima je uvedeno skra\u0107eno radno vreme nije dozvoljena ni preraspodela radnog vremena. <\/p>\n\n\n\n
Zaposlenom koji radi no\u0107u najmanje tri \u010dasa svakog radnog dana ili tre\u0107inu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje, poslodavac je du\u017ean da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mi\u0161ljenju nadle\u017enog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogor\u0161anja njegovog zdravstvenog stanja. Ukoliko zaposleni ima takav nalaz lekara, poslodavac ne sme da ga rasporedi da radi no\u0107u. Ako je pak rad organizovan u smenama koje uklju\u010duju no\u0107ni rad, poslodavac je du\u017ean da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vi\u0161e od jedne radne nedelje no\u0107u. Zaposleni mo\u017ee da radi no\u0107u du\u017ee od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. <\/p>\n\n\n\n
Zaposleni mo\u017ee da odbije da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadle\u017enog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogor\u0161a njegovo zdravstveno stanje. <\/p>\n\n\n\n
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvr\u0111enim od strane nadle\u017enog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne mo\u017ee da obavlja poslove koji bi izazvali pogor\u0161anje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. <\/p>\n\n\n\n
Postoje i brojna ograni\u010denja u radu maloletnih lica. Kao \u0161to smo ranije pisali, po na\u0161em zakonu maloletna lica koja imaju 15 godina starosti mogu da zasnuju radni odnos, ali poslodavac ne mo\u017ee da im da bilo koje poslove. Tako zaposleni mla\u0111i od 18 godina \u017eivota mo\u017ee da odbije da radi na poslovima: <\/p>\n\n\n\n
1) na kojima se obavlja naro\u010dito te\u017eak fizi\u010dki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini; <\/p>\n\n\n\n
2) koji uklju\u010duju izlaganje \u0161tetnom zra\u010denju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladno\u0107e, toplote, buke ili vibracije; <\/p>\n\n\n\n
3) koji bi, na osnovu nalaza nadle\u017enog zdravstvenog organa, mogli \u0161tetno i sa pove\u0107anim rizikom da uti\u010du na njegovo zdravlje i \u017eivot s obzirom na njegove psihofizi\u010dke sposobnosti. <\/p>\n\n\n\n
Puno radno vreme zaposlenog mla\u0111eg od 18 godina \u017eivota ne mo\u017ee da se utvrdi u trajanju du\u017eem od 35 \u010dasova nedeljno, niti du\u017eem od osam \u010dasova dnevno, pa maloletni zaposleni treba da odbije raspored radnog vremena kojim ne bi bila ispo\u0161tovana navedena ograni\u010denja. <\/p>\n\n\n\n
Zaposleni koji je mla\u0111i od 18 godina \u017eivota mo\u017ee da odbije prekovremeni rad i preraspodelu radnog vremena, jer su zabranjeni za maloletnike. <\/p>\n\n\n\n
Najzad, zaposleni mla\u0111i od 18 godina \u017eivota ne mo\u017ee da radi no\u0107u, osim: ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti; i kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vi\u0161e sile, a poslodavac nema dovoljno punoletnih zaposlenih. <\/p>\n\n\n\n
Postoji i posebna za\u0161tita roditeljstva. Tako zaposlena za vreme trudno\u0107e i zaposlena koja doji dete ne mo\u017ee da radi na poslovima koji su, po nalazu nadle\u017enog zdravstvenog organa, \u0161tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naro\u010dito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta<\/strong> ili na kojima postoji \u0161tetno zra\u010denje ili izlo\u017eenost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Ukoliko zaposlena trudnica ili dojilja ima nalaz medicine rada koji ukazuje da je neki posao za nju ili dete \u0161tetan, ima pravo da odbije takve poslove. Zaposlena za vreme trudno\u0107e i zaposlena koja doji dete ne mo\u017ee da radi prekovremeno i no\u0107u, ako bi takav rad bio \u0161tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadle\u017enog zdravstvenog organa. <\/p>\n\n\n\n Jedan od roditelja sa detetom do tri godine \u017eivota mo\u017ee da radi prekovremeno, odnosno no\u0107u, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina \u017eivota ili dete koje je te\u017eak invalid mo\u017ee da radi prekovremeno, odnosno no\u0107u, samo uz svoju pisanu saglasnost. <\/p>\n\n\n\n Poslodavac mo\u017ee da izvr\u0161i preraspodelu radnog vremena zaposlenoj \u017eeni za vreme trudno\u0107e i zaposlenom roditelju sa detetom mla\u0111im od tri godine \u017eivota ili detetom sa te\u017eim stepenom psihofizi\u010dke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. <\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposleni ne po\u0161tuje opravdana i razumna uputstva i naloge poslodavca, \u010dini povredu radne obaveze i\/ili radne discipline, \u0161to je osnov za davanje otkaza ili izricanje neke bla\u017ee disciplinske mere, pa treba biti oprezan sa odbijanjem naloga poslodavca.\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Lica u radnom odnosu \u010desto postavljaju pitanja o tome koje su granice koje poslodavac ima u pogledu zahteva koja mo\u017ee da ispostavi zaposlenom. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, najpre \u0107emo navesti koje su osnovne obaveze zaposlenog iz radnog odnosa. Iz tih obaveza sledi i ono \u0161to je zaposleni du\u017ean da radi. Sve mimo toga […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9115,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nPosledice odbijanja rada <\/h2>\n\n\n\n