Tr\u017ei\u0161te rada je u prethodnih desetak godina pretrpelo tektonske promene. Od globalizacije, preko digitalizacije, vi\u0161egodi\u0161nje pandemije kao i poslednjeg potresa u vidu tehnologije ve\u0161ta\u010dke inteligencije, mirnih perioda prakti\u010dno da nije ni bilo. Svet, a sa njim i tr\u017ei\u0161te rada se ubrzano menjaju, a to zna\u010di da se menja i ono \u0161to se o\u010dekuje – i od poslodavaca i od zaposlenih.<\/p>\n\n\n\n
Tradicionalna merila uspeha vi\u0161e nisu toliko relevantna – fakultetska diploma nije garant zaposlenja ukoliko je ne prati prakti\u010dno iskustvo i visok nivo prakti\u010dnih ve\u0161tina. Mnogi zaposleni ne ostanu \u010ditavu karijeru ni u istoj industriji, a svakako ne u istoj firmi, ili poziciji. Odlika dana\u0161njeg tr\u017ei\u0161ta je promenljivost i dinamika. U tom slu\u010daju, kakve su ve\u0161tine koje su potrebne zaposlenima? One koje, bez obzira na poziciju, na to mogu da odgovore. <\/p>\n\n\n\n
Na osnovu trendova, istra\u017eivanja i pra\u0107enja objavljenih oglasa, ovih pet ve\u0161tina \u0107e biti najtra\u017eenije na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n\n\n\n
Digitalna i tehni\u010dka pismenost ve\u0107 odavno nisu po\u017eeljna, ve\u0107 neophodna ve\u0161tina. Iako su mla\u0111e generacije izlo\u017eene tehnologiji kroz \u010ditav obrazovni sistem, to ne zna\u010di nu\u017eno da \u0107e umeti njome da se koriste. Zbog toga je neophodno ulo\u017eiti dodatan napor da poznavanje digitalnih alata bude izvan o\u010dekivanog proseka. Ovo je mogu\u0107e uraditi i pre samog izlaska na tr\u017ei\u0161te rada – uz praksu i kurseve, kao i samostalno u\u010denje.<\/p>\n\n\n\n
Kada su starije generacije u pitanju, neretko mogu zavr\u0161iti sa menad\u017eerima zna\u010dajno mla\u0111im od njih ba\u0161 zbog ovog faktora. Ipak, to ne treba da ih obeshrabri, ve\u0107 da ih motivi\u0161e. Mla\u0111e kolege ne mogu da nadoknade godine iskustva na na\u010din na koji starije mogu da se digitalno opismene, i to ostaje njihova kompetitivna prednost.<\/p>\n\n\n\n
Ova ve\u0161tina prevazilazi senioritete, industrije, akademsko obrazovanje, pa \u010dak i hijerarhijsku lestvicu jedne prose\u010dne kompanije. Za\u0161to? Zato \u0161to mo\u017ee da je ima svako i zato \u0161to je svakome korisna. Od praktikanta koji osmisli bolji na\u010din da vodi bazu podataka, do direktora koji proaktivno re\u0161ava probleme zaposlenih, i svih onih nivoa menad\u017ementa i operative koji stoje izme\u0111u njih.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, ovo je ve\u0161tina koju, ako prirodno ne posedujemo, ne mo\u017eemo lako da steknemo. Tako\u0111e, ne mo\u017ee se usvojiti kroz kurseve i treninge. Ali mo\u017ee kroz mentorstvo i kou\u010ding – pra\u0107enje na\u0161ih pona\u0161anja, unapre\u0111ivanje reakcija, dono\u0161enja odluka i sposobnosti da sagledamo \u0161iru sliku.<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to smo napomenuli na po\u010detku, tr\u017ei\u0161te rada je dinami\u010dno. Tako je ve\u0107 godinama i zasigurno je da ne\u0107e skoro do\u0107i do du\u017eeg mirnog perioda. Za ono \u0161to su trebale decenije, sada je dovoljno par meseci, a u par sekundi posti\u017ee se i ono \u0161to je bilo nemogu\u0107e. I zato je neophodno – prilagoditi se.<\/p>\n\n\n\n
Ba\u0161 kao \u0161to se biljne i \u017eivotinjske vrste oko nas menjaju, isto tako prilago\u0111avanje mora da bude prisutno i u na\u0161im svakodnevnicama. U praksi to zna\u010di da radite na projektu mesecima a onda se iznenada odbaci, da sprovedete istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta za proizvode koji nikad ne do\u0111u do korisnika, da svake godine uvodite promene svoje usluge, da budete otporni na sve potrese koji eksterno ili interno uti\u010du na va\u0161e ciljeve, i mnogo toga jo\u0161.<\/p>\n\n\n\n
Ova ve\u0161tina nije toliko poslovna, koliko je \u017eivotna, i zato se mo\u017ee ste\u0107i i van okvira tr\u017ei\u0161ta rada – kroz rad na sebi, terapiju, stru\u010dnu pomo\u0107, ali i generalno postizanje ravnote\u017ee u sopstvenoj svakodnevnici.<\/p>\n\n\n\n
Bez obzira na to kojim se poslom neko bavi, manji ili ve\u0107i deo svakodnevnice bi\u0107e obele\u017een komunikacijom sa drugima i saradnjom. Od pozicija kojima je to glavni deo posla, do onih koje bi to izbegli po svaku cenu, svako je donekle primoran da o tome \u0161to radi sa drugima razgovara, kao i da zajedni\u010dki dolazi do re\u0161enja, donosi odluke i sprovodi ih.<\/p>\n\n\n\n
Nekima je ovo prirodno, i oni \u010desto naginju ka pozicijama gde je ovo zna\u010dajan deo opisa posla, ali \u010dak i za one koji bi od toga najradije pobegli – be\u017eanja nema. Zbog toga je najmudrije prihvatiti da je interakcija – sa kolegama, klijentima i nadre\u0111enima – deo na\u0161e svakodnevnice i opremiti se tehnikama, metodama i alatima da to pro\u0111e \u0161to je bolje mogu\u0107e. <\/p>\n\n\n\n
Na sre\u0107u, ove ve\u0161tine su one koje se u\u010de, i zato – knjigu u ruke! Ili, mnogo \u010de\u0161\u0107e – pritisnite play<\/em> na kursu. Uspe\u0161na, dvosmerna, asertivna komunikacija mo\u017ee da se nau\u010di, i stoga nema razloga da vas ovako ne\u0161to svakodnevno sapli\u0107e<\/em> u poslu koji treba da obavljate.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta se de\u0161ava kada je odlika tr\u017ei\u0161ta konstanta promena? \u0160ta kada nema stabilnosti i sigurnosti, kada je neophodno uvek dati ne\u0161to novo, zanimljivo, ne\u0161to sve\u017ee?<\/p>\n\n\n\n E tada razliku pravi kreativnost i inovacija. <\/p>\n\n\n\n Pogledajte marketing – kampanje su neprestane. Od bilborda i \u0161tampanih novina, do banera i newslettera, d\u017einglova na radiju i reklama na poluvremenu.<\/p>\n\n\n\n Ali, ipak, i pored te \u0161ume informacija, one najzanimljivije uspevaju da privuku pa\u017enju i donesu \u017eeljeni rezultat.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga su ovo ve\u0161tine koje ne izlaze iz mode, i koje su, sa pravom, relevantnije nego ikada. <\/p>\n\n\n\n#5 Kreativnost i inovacija<\/h2>\n\n\n\n