Pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor je garantovano Ustavom Republike Srbije, i zaposleni ga se ne mo\u017ee odre\u0107i, niti mu se to pravo mo\u017ee zameniti drugim pravom.<\/p>\n\n\n\n
Osnovna svrha godi\u0161njeg odmora je oporavak od umora i relaksacija zaposlenih, sve kako bi se sa\u010duvalo i pobolj\u0161alo zdravlje, pa samim tim i pove\u0107ala produktivnost zaposlenog nakon povratka na posao. \u0160ta ako se desi da se zaposleni razboli tokom trajanja godi\u0161njeg odmora? Da li mora da koristi godi\u0161nji odmor do kraja ili ima pravo da mu se dani kada je bolestan i kada se le\u010di ne ra\u010dunaju u iskoi\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor? Mo\u017ee li potom da nastavi da koristi dane odmora kada se oporavi? U ovom tekstu poku\u0161a\u0107emo da damo odgovor na navedena pitanja.<\/p>\n\n\n\n
U delu Zakona o radu koji ure\u0111uje pravo na godi\u0161nji odmor, preciznije – u \u010dlanu 70. navedenog Zakona, propisano je da ako je zaposleni za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora privremeno spre\u010den za rad <\/strong>u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te spre\u010denosti za rad nastavi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Citirana zakonska odredba prakti\u010dno zna\u010di da kada se desi da se zaposleni razboli, a nalazi se na godi\u0161njem odmoru, ima pravo da prekine odmor, otpo\u010dne sa kori\u0161\u0107enjem bolovanja, te da nakon zaklju\u010denja bolovanja iskoristi one dane odmora koje nije iskoristio jer je otvorio bolovanje,<\/strong> Time zakon daje mogu\u0107nost zaposlenom da prekine godi\u0161ni odmor kako bi otvorio bolovanje, a da ne mora dane odmora da tro\u0161i na le\u010denje i oporavak od bolesti, ve\u0107 za odmor i relaksaciju, za \u0161ta je godi\u0161nji odmor i namenjen<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bolovanje se odnosi na period kada zaposleni zbog bolesti ili povrede nije u mogu\u0107nosti da obavlja svoje radne obaveze i koristi pravo na odsustvo s posla da bi se le\u010dio i oporavio od bolesti, a godi\u0161nji odmor je namenjen oporavku od radnih napora i mentalnom i fizi\u010dkom opu\u0161tanju. Upravo zbog toga zakon daje mogu\u0107nost da se ve\u0107 zapo\u010deti godi\u0161nji odmor privremeno prekine, kako bi se korisilo bolovanje, pa potom nastavilo sa kori\u0161\u0107enjem godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, ako se desi da se zaposleni tokom godi\u0161njeg odmora razboli, treba da se javi svom izabranom lekaru <\/strong>kako bi lekar utvrdio da li je zaposleni toliko bolestan da je privremeno spre\u010den za rad, odnsono da li je neophodno odsustvo sa posla radi le\u010denja. Ako to jeste slu\u010daj, zaposleni od lekara dobija potvrdu o privremenoj spre\u010denosti za rad <\/strong>i i tu potvrdu predaje poslodavcu. Obaveza zaposlenog je da najkasnije u roku od tri dana dostavi poslodavcu doznake, u suprotnom nedostavljanje doznaka mo\u017ee biti razlog za otkaz ugovora o radu.<\/p>\n\n\n\n Odredba \u010dlana 103. stav 1. Zakona o radu propisuje da je zaposleni du\u017ean da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spre\u010denosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara<\/strong> koja sadr\u017ei i vreme o\u010dekivane spre\u010denosti za rad. Na\u010din izdavanja i sadr\u017eaj potvrde lekara ure\u0111eni su Pravilnikom o na\u010dinu izdavanja i sadr\u017eaju potvrde o nastupanju privremene spre\u010denosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Potvrdu o nastupanju privremene spre\u010denosti za rad zaposlenog izdaje izabrani lekar na odgovaraju\u0107em obrascu, \u0161to predstavlja zapravo obave\u0161tenje poslodavcu da je zaposleni opravdano odsutan sa posla.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac nakon toga re\u0161enjem prekida kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmroa zaposlenog i naredne dane dok traje spe\u010denost za rad tretira kao bolovanje. Ti dani se ne oduzimaju zaposlenom od dana godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, ako zaposleni ode na godi\u0161nji odmor, pa otvori bolovanje, dani bolovanja mu se ne ra\u010dunaju u godi\u0161nji odmor i mo\u017ee po isteku bolovanja da nastavi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iznos naknade zarade za vreme bolovanja se ispla\u0107uje u iznosu od 65% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje. Ako je bolovanje zbog odr\u017eavanja trudno\u0107e ili zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, bolovanje se ispla\u0107uje 100% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci. <\/p>\n\n\n\n Bolovanje, iako je propisano da se ispla\u0107uje 65% nikada ne sme i\u0107i ispod minimalca. S druge strane, nakanda zarade za svaki dan godi\u0161njeg odmora pla\u0107a se u visini prose\u010dne zarade kou je po jednom radnom danu ostvario zaposleni u 12 meeci koji prethode mesecu kada se koristi godi\u0161nji odmor. Prema tome, veoma je bitno da se razdvoji kada se koristi bolovanje, a kada godi\u0161nji odmor.<\/p>\n\n\n\n Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini<\/strong> zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana<\/strong>. Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava po osnovu<\/strong> doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu.<\/strong> Godi\u0161nji odmor se koristi ili jednokratno, u kom slu\u010daju se ceo korsti u teku\u0107oj godini, ili u delovima, kada minimum deset radnih dana mora da se uzme u godini za koju taj odmor pripada, a ostatak mora da se iskoristi najkansije do 30.juna naredne godine. <\/strong><\/p>\n\n\n\n Ukoliko bi zaposleni cele godine bio na bolovanju na koji na\u010din mo\u017ee da koristi odmor za tu godinu?<\/strong> Ako zaposleni zbog odsustva sa rada tokom bolovanja<\/strong> nije koristio uop\u0161te odmor predvi\u0111en za kalendarsku godinu, odnosno nije koristio ni obavezni prvi deo odmora, tada mu prvi deo godi\u0161njeg odmora od deset radnih propada<\/strong>. Me\u0111utim, zaposleni u tom slu\u010daju ne gubi pravo da koristi drugi deo odmora za kalendarsku godinu,<\/strong> iako nije iskoristio prvi deo, ali to mora da u\u010dini najkasnije do 30. juna naredne godine. Ukoliko bolovanje ne prestane ni do tog datuma,<\/strong> odnosno ukoliko nije bilo objektivnih mogu\u0107nosti da se odmor za proteklu godinu iskoristi ni do 30. juna naredne godine, godi\u0161nji odmor za prethodnu godinu u tom slu\u010daju u celosti propada.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor je garantovano Ustavom Republike Srbije, i zaposleni ga se ne mo\u017ee odre\u0107i, niti mu se to pravo mo\u017ee zameniti drugim pravom. Osnovna svrha godi\u0161njeg odmora je oporavak od umora i relaksacija zaposlenih, sve kako bi se sa\u010duvalo i pobolj\u0161alo zdravlje, pa samim tim i pove\u0107ala produktivnost zaposlenog nakon povratka na posao. \u0160ta […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9136,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nII Procedura otvaranja bolovanja i prekidanja godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
III Kako se ra\u010dunaju dani odsustva ako zaposleni tokom godi\u0161njeg odmora otvori bolovanje?<\/h2>\n\n\n\n
Da li mo\u017ee da propadne godi\u0161nji odmor nakon du\u017eeg bolovanja?<\/h2>\n\n\n\n