![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/placeholder-image.png\")
<\/p>\nJedan od najve\u0107ih izazova sa kojima se \u017eene susre\u0107u je povratak na posao i vra\u0107anje karijeri nakon porodiljskog odsustva. Problem uskla\u0111ivanja privatnog i poslovnog ume da bude vrlo iscrpljuju\u0107. Govore\u0107i iz sopstvenog iskustva, najgori deo cele situacije (bar kako sam to tada videla) je bilo sve ono nepoznato \u0161to je \u010du\u010dalo u mraku i samo \u010dekalo da me sustigne.<\/p>\n
<\/p>\n
Elem, kad se broj dana preostalih do povratka na posao sveo na jednocifreni broj, kod mene su se polako susretale panika, uzbu\u0111enje i neizvesnost od onoga \u0161ta me \u010deka. Ono u \u0161ta sam bila sigurna je da me sistem rada i obaveza ne\u0107e sa\u010dekati onako kako sam ih ostavila. Normalno je da se sve razvija i menja i da mnogi zaklju\u010dci ne\u0107e biti vi\u0161e na snazi. Tako\u0111e, znala sam da \u0107e biti mnogo novih ljudi koje ne poznajem. A kao poslednja stvar, brinula sam kako \u0107u uskladiti sve one potencijalne izostanke i bolovanja, kojih do tada nije bilo u toj meri.<\/p>\n
Dan prvi \u2013 sleteli smo na Mars!<\/strong><\/p>\n Dragi moji, u ovom podnaslovu nema ni trunke preterivanja. Prvi (od ukupno dva povratka sa porodiljskog) mi je bio kao da sam novozaposlena i da kre\u0107em skoro sve ispo\u010detka. Prva novina je bila promena pozicije koja je usledila usled reorganizacije unutar firme i delimi\u010dno promena zadu\u017eenja. Druga stvar je veliki broj novih kolega za koje niti sam znala ko gde radi, niti \u0161ta je \u010diji posao. A na sve to smo jo\u0161 i promenili lokaciju kancelarija, pa mi je i prostor bio potpuno nepoznat. Jedina stvar koja me je \u201edr\u017eala na nogama\u201c je \u010dinjenica da mi je jako trebala promena i da mi je mozak vapio za izazovima koji ne uklju\u010duju pojam \u201edete\u201c.<\/p>\n Dan drugi \u2013 polako sve dolazi na svoje…<\/strong><\/p>\n Zapravo u prvih, recimo, nedelju – dve dana je sve polako dolazilo na svoje, navikla sam se na prostor i na kancelariju, na nove obaveze (koje su bile u na\u010delu poznate, ali sam od kolega imala\u00a0ogromu podr\u0161ku pa je sve bilo malo lak\u0161e). Za ljude sam zaklju\u010dila da nema smisla upoznavati sve odjednom, niti na silu pamtiti ko je ko, ve\u0107 kako budem sa kim sara\u0111ivala ili bar delila sto za vreme doru\u010dka tako \u0107u ih i upoznavati. Trudila sam se na vreme da zavr\u0161avam obaveze, tako da na vreme mogu da krenem ku\u0107i i da \u0161to pre budem sa svojom bebom. Mogu re\u0107i da je nakone mesec dana sve bilo kao da nisam ni odlazila i sve sam uspela da uskladim.<\/p>\n A onda se beba razbolela…<\/strong><\/p>\n Bebu #1 je \u010duvala baka i kada se razboli nismo morali mnogo da odsustvujemo sa posla jer je ona bila u sigurnim rukama i znala sam da ne moram da brinem. Beba #2 je sa 11 meseci krenula u jaslice i nakon mesec-dva (ina\u010de u roditeljskim krugovima pojam poznat kao sezona bolesti novembar\/mart) ja sam bila bolesna za dvoje. \u010cim se neko u ku\u0107i razboli, odmah mu se i beba #2 pridru\u017ei. Ovo je zna\u010dilo da sam odsutna sa posla kada sam ja bolesna, pa zatim ponovo kada je neko od dece bolestan. Kod mene je to izazivalo ogromnu gri\u017eu savsti, ose\u0107aj neodgovornosti i nesavesnosti. U na\u0161oj porodici je usledilo \u017eongliranje – ko je kada sa kojim detom kod ku\u0107e, pa ko, kada i koga vodi kod lekara. \u00a0sve te izostanke se trudi\u0161 da svede\u0161 na minimum, pa onda kad dete jo\u0161 uvek pomalo \u0161mrcavo krene u vrti\u0107, pita\u0161 se jel\u2019 trebalo jo\u0161 da ostane kod ku\u0107e i tako u krug…<\/p>\n Podr\u0161ka od ljudi za koje radi\u0161 je klju\u010d uspeha u svakom smislu<\/strong><\/p>\n Povratak mame sa porodiljskog odsustva zapravo nije ni\u0161ta spektakularno, ni novo, ni neo\u010dekivano. Samo se meni \u010dinilo da je sad sve druga\u010dije (jer u mom svetu zaista jeste bilo sve druga\u010dije). Poslodavci su uglavnom spremni na to da \u0107e morati da ra\u010dunaju na koji izostanak vi\u0161e ali isto tako znaju da mogu da ra\u010dunaju na odgovornost, produktivnost i organozovanost. Vrlo se brzo vratite normalu, iako to ne izgleda ba\u0161 tako na po\u010detu.<\/p>\n Ljudi sa kojima i za koje ja radim su meni ovaj proces u mnogome olak\u0161ali. Dali su mi do znanja da mogu da ra\u010dunam na njih za pomo\u0107, da za nedoumice i probleme uvek imam kome da se obratim i da ni\u0161ta nije nere\u0161ivo dok god se sa tim uhvatimo u ko\u0161tac na vreme. Zapravo, uradili su klju\u010dnu stvar \u2013 na\u0161li su na\u010din da mi pomognu da zadr\u017eim svoje samopouzdanje jer je sve ostalo ve\u0107 bilo tu.<\/p>\n[tcb-script src=“https:\/\/infostud.activehosted.com\/f\/embed.php?id=10″ type=“text\/javascript“ charset=“utf-8″][\/tcb-script]\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedan od najve\u0107ih izazova sa kojima se \u017eene susre\u0107u je povratak na posao i vra\u0107anje karijeri nakon porodiljskog odsustva. Problem uskla\u0111ivanja privatnog i poslovnog ume da bude vrlo iscrpljuju\u0107. Govore\u0107i iz sopstvenog iskustva, najgori deo cele situacije (bar kako sam to tada videla) je bilo sve ono nepoznato \u0161to je \u010du\u010dalo u mraku i samo […]<\/p>\n","protected":false},"author":31,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[9],"tags":[],"yoast_head":"\n<\/p>\n<\/p>\n