Malo \u0161ta pru\u017ea tako visok ose\u0107aj postignu\u0107a kao kada da\u0161 otkaz na radnom mestu koje odavno \u017eeli\u0161 da napusti\u0161. Ipak, to ne zna\u010di da je samo davanje otkaza prijatno. \u0160tavi\u0161e, bez obzira na to da li se raduje\u0161 \u0161to ide\u0161, ili to ipak radi\u0161 sa setom, neprijatnost ostaje. Davanje otkaza je jedna od najva\u017enijih odluka u karijeri, i neretko mnogi je odla\u017eu, \u010dini se u nedogled. Ne zato \u0161to to ne \u017eele, ve\u0107 zato \u0161to ne znaju kako to da urade, a da bude bez posledica.<\/p>\n\n\n\n
Posledica? Po odnos, po reputaciju, po budu\u0107e prilike. Tr\u017ei\u0161te rada u Srbiji, pa \u010dak i na \u010ditavom Balkanu, je malo. Profesionalci u nekoj struci se \u010desto odli\u010dno poznaju, kompanije sara\u0111uju \u010dak i kada tako ne izgleda, i neko od koga odlazi\u0161 ti vrlo lako mo\u017ee postati budu\u0107i kolega. I zato je pri davanju otkaza za\u0161to<\/em><\/strong> manje va\u017eno. Kako<\/em><\/strong> postaje presudno.<\/p>\n\n\n\n Pre nego \u0161to se pozabavimo na\u010dinima davanja otkaza, hajde da pogledamo zbog \u010dega do otkaza uop\u0161te dolazi. Za po\u010detak, promena posla je svakodnevna misao polovini zaposlenih na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu, prema istra\u017eivanju \u201e\u0160ta to radi zaposlene 2025\u20132026\u201c. <\/em><\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to istra\u017eivanje tako\u0111e pokazuje jeste da ve\u0107ina davanja otkaza prolazi bez ikakve pompe, najave ili drame – bez otvorenog razgovora, bez konflikta, uz odra\u0111en otkazni rok. Razlog za\u0161to su zaposleni postali sve ti\u0161i u davanju otkaza le\u017ei u sveprisutnoj apatiji – ne postoji vera da \u0107e do\u0107i do boljitka, i zato dolazi do \u010de\u0161\u0107ih promena posla – u nadi da \u0107e na drugom mestu prona\u0107i bolje uslove. Ukratko, zaposleni vi\u0161e veruju u to da \u0107e im na novom radnom mestu biti bolje nego da \u0107e se na postoje\u0107em stvari promeniti.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pre samog razgovora sa menad\u017eerom, \u010dak i bez obzira na to da li ima\u0161 spremnu svoju narednu rolu, poku\u0161aj da objektivno sagleda\u0161 razloge svog odlaska.<\/p>\n\n\n\n Da li je bio u pitanju neodgovaraju\u0107 menad\u017ement?<\/p>\n\n\n\n Da li ti nisu odgovarali radni uslovi?<\/p>\n\n\n\n Da li je do\u0161lo do promena sa kojim nisi saglasna?<\/p>\n\n\n\n Onda kada zna\u0161 koji su tvoji konkretni razlozi, prove\u017ebaj kako da ih predstavi\u0161 na na\u010din na koji nije optu\u017euju\u0107, ali tako\u0111e ne ostavlja mogu\u0107nost za pregovore. Naredni korak je da to saop\u0161ti\u0161 – taj deo i jeste najneprijatniji. I zato se adekvatno pripremi.<\/p>\n\n\n\n Kada je u pitanju davanje otkaza, uglavnom postoje dva scenarija. <\/p>\n\n\n\n U jednom odlazi\u0161 ogor\u010den, razo\u010daran, ljut.<\/p>\n\n\n\n Pri takvom odlasku neretke su optu\u017ebe, prepirke, ali i pretnje, sa obe strane.<\/p>\n\n\n\n Vi\u0161e li\u010di na su\u0111enje nego na razgovor.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, kada menjamo posao na kome smo bili zadovoljni, dolazi do izvinjavanja, opravdanja, pa i obe\u0107anja da \u0107emo uraditi mnogo vi\u0161e nego \u0161to je u na\u0161em opisu posla za vreme tranzicije. \u010cesto delimo razloge privatne prirode (treba mi ve\u0107a plata da dignem kredit za stan), <\/em>i pri\u010damo daleko vi\u0161e nego \u0161to bi trebalo.<\/p>\n\n\n\n U realnosti, oba pristupa su pogre\u0161na.<\/p>\n\n\n\n U prvom zasigurno zatvara\u0161 vrata nogom, i ostavlja\u0161 iza sebe nepodoban odnos – sa firmom, sa nadre\u0111enim, i sa timom. Ali ne samo to. I ti sam ostaje\u0161 sa tim teretom, nezadovoljstvom, i besom. Iako nam deluje da \u0107e trenutak u kome napokon saop\u0161timo svoju istinu biti katarti\u010dan, i da \u0107emo se ose\u0107ati ispunjeno, realnost je daleko od toga. Posle ovakvog razgovora ose\u0107amo se ispijeno i isce\u0111eno. Kada mu pristupimo emotivno, i kada u par re\u010denica poku\u0161amo da sabijemo nezadovoljstvo koje se gomilalo godinama, teret svih tih emocija nosimo mi. <\/p>\n\n\n\n Naravno, to ne zna\u010di da ne treba da ka\u017eemo ni\u0161ta, ali na nama je kako<\/strong> \u0107emo saop\u0161titi nezadovoljstvo koje ose\u0107amo. <\/p>\n\n\n\n Kada vas pitaju za razlog odlaska recite ga (nepodoban \u0161ef, lo\u0161i radni uslovi, \u010deste promene), ali nemojte toj informaciji da dodajete emotivni kontekst i pretvorite izlaznu anketu u prepucavanje. Cilj ovog razgovora nije da vi pobedite<\/em> ve\u0107 da dostojanstveno ka\u017eete svoju istinu. <\/p>\n\n\n\n Dostojanstvo o kome pri\u010da ogleda se i u objavama na mre\u017eama, evaluaciji firme na raznim sajtovima ali i razgovorima koje \u0107e\u0161 voditi na novom radnom mestu. Kako govori\u0161 o biv\u0161em poslodavcu nakon \u0161to vi\u0161e nisi njegov zaposleni vi\u0161e govori o tebi, nego o njemu. <\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, u situacijama kada napu\u0161tamo drago radno mesto, i ose\u0107amo odgovornost prema \u0161efu, timu i firmi, dajemo mnogo vi\u0161e nego \u0161to se od nas o\u010dekuje i pristajemo na manje nego \u0161to zaslu\u017eujemo. Zbog toga je va\u017eno u ovaj razgovor u\u0107i hladne glave, objektivno sagledati situaciju i brinuti, pre svega, o sebi.<\/p>\n\n\n\n Onda kad svi znaju i za to da ide\u0161, i za\u0161to ide\u0161 i gde, ulazi\u0161 u poslednju etapu svog radnog iskustva – u otkazni rok. Iako je on sam po sebi zakonska obaveza, mo\u017ee biti mnogo vi\u0161e od toga. Ukoliko se na to odlu\u010di\u0161, zaklju\u010di\u0161 da ti vi\u0161e nije stalo i zabu\u0161ava\u0161 svaki dan svog otkaznog roka, tvoja reputacija \u0107e to osetiti, ba\u0161 kao i tvoj integritet. Sa druge strane, rastere\u0107en time \u0161to odlazi\u0161, mo\u017ee\u0161 da iskoristi\u0161 otkazni rok da zavr\u0161i\u0161 projekte, prenese\u0161 neophodno znanje, i ostavi\u0161 svoje radno mesto boljim nego \u0161to si ga zatekao. <\/p>\n\n\n\n Jedan od \u010destih praksi u poslovnom svetu je ponovno zapo\u0161ljavanje<\/em>, ne\u0161to \u0161to je ranije bilo nezamislivo sada je svakodnevnica. Firme sve \u010de\u0161\u0107e \u017eele da zaposle biv\u0161e zaposlene – one koji poznaju firmu, sistem, procese. Da bi to bilo mogu\u0107e – u otkaznom roku budi kao \u0161to si bio u probnom radu – najbolji mogu\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Autor teksta: Danica Risti\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Malo \u0161ta pru\u017ea tako visok ose\u0107aj postignu\u0107a kao kada da\u0161 otkaz na radnom mestu koje odavno \u017eeli\u0161 da napusti\u0161. Ipak, to ne zna\u010di da je samo davanje otkaza prijatno. \u0160tavi\u0161e, bez obzira na to da li se raduje\u0161 \u0161to ide\u0161, ili to ipak radi\u0161 sa setom, neprijatnost ostaje. Davanje otkaza je jedna od najva\u017enijih odluka […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":9200,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\nZa\u0161to uop\u0161te ljudi odlaze?<\/h2>\n\n\n\n
I zato se za po\u010detak zapitaj – za\u0161to ti odlazi\u0161?<\/h2>\n\n\n\n
Razgovor sa nadre\u0111enim – su\u0111enje ili izvinjavanje?<\/h2>\n\n\n\n
Poslednji utisak koji ostavlja\u0161 – tvoj otkazni rok<\/h2>\n\n\n\n