Za nekoga posao zna\u010di stabilnost i sigurnost, redovna plata, krov nad glavom i pla\u0107eni ra\u010duni. Drugima to nije dovoljno i ako u onome \u0161to rade ne prona\u0111u svrhu i dublji smisao, te\u0161ko izdr\u017ee du\u017ee vreme.<\/p>\n\n\n\n
Sagovornice Infostuda psiholo\u0161kinja Mirjana Tomi\u0107 i stru\u010dnjak za profesionalni razvoj Tamara Vlahovi\u0107 veruju da \u010dak i kada posao nije iz snova, smisao mo\u017ee biti – u ljudima sa kojima radimo, u ne\u010demu \u0161to mo\u017eemo da nau\u010dimo, u malim rezultatima koje posti\u017eemo svakog dana, mo\u017ee biti prilika da rastemo, u\u010dimo, pomognemo drugima ili da bolje upoznamo sebe<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Nastavnik koji u lo\u0161im uslovima i sa skromnom platom, recimo ostaje u \u0161koli zbog u\u010denika kojima mo\u017ee da pomogne, ili pravnica koja suvoparan kancelarijski posao vidi kao izvor sigurnosti, ali energiju i ispunjenost pronalazi kroz volontiranje i besplatnu pravnu pomo\u0107 – samo su neki od primera koje isti\u010du.<\/p>\n\n\n\n – Va\u017eno je da to \u0161to radimo za nas ima smisla, da nam je vredno i da u njemu prona\u0111emo ne\u0161to \u0161to nas pokre\u0107e. Ne mora svaki posao biti ispunjenje na\u0161ih snova, ali smisao i svrha u poslu i radu generalno imaju ulogu „psiholo\u0161kog goriva\u201d, ka\u017ee Mirjana i dodaje da sagorevanje na poslu, \u010desto nije posledica prevelikog obima posla, ve\u0107 upravo ose\u0107aj da ono \u0161to radimo nema svrhu, a da ljudi koji ose\u0107aju i smatraju da njihov rad ima smisao, imaju ve\u0107u motivaciju, otporniji su na stres i pokazuju ve\u0107e ukupno zadovoljstvo \u017eivotom<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Tamara Vlahovi\u0107 veruje da svaki posao mo\u017ee imati smisao, \u010dak i onaj koji deluje privremeno ili rutinski.<\/p>\n\n\n\n – I privremeni i povremeni, iako kratkotrajni poslovi, mogu biti svrsishodni i smisleni, jer kroz njih sti\u010demo kontakte, spoznajemo svoje preferencije, talente i mogu\u0107nosti\u201d, ka\u017ee ona i dodaje da ono \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e naru\u0161ava ose\u0107aj svrhe jeste izostanak priznanja i povratne informacije<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n – Kada izostane potvrda da li\u010dna anga\u017eovanost vredi ne\u010demu ili nekome, a to se \u010desto de\u0161ava jer se podrazumeva da svako zna svoj posao, tada izostanu pohvale i nagrade za trud. To je zapravo poziv na preispitivanje sopstvenog sistema vrednosti i motivacije, da vidimo \u0161ta nam je zaista va\u017eno i gde na\u0161 rad mo\u017ee da ima smisla.\u201c<\/p>\n\n\n\n Tamara smatra da je plata kao finansijska sigurnost, naj\u010de\u0161\u0107i izvor motivacije:<\/p>\n\n\n\n – Nekima u \u017eivotu nije potrebno da imaju \u0161ire razloge za\u0161to \u201cmora\u201d da se radi. Znaju da \u201ccilj opravdava sredstva\u201d i to je dovoljno veliki i prakti\u010dan razlog da na istom poslu zapo\u010dnu ali i zavr\u0161e karijeru. Njima je \u201csigurnost\u201d svakog prvog u mesecu, jedinica mere iskustva. Drugima je potrebno ne\u0161to vi\u0161e. To su razvojni razlozi zbog kojih ljudi \u010desto odlaze. Neki ljudi vole da pripadaju, da budu deo ne\u010deg ve\u0107eg, drugi – da poma\u017eu drugima, ili izazove kroz koje mogu iznova da potvr\u0111uju svoje vrednost, da se razvijaju i napreduju.<\/p>\n\n\n\n Mirjana Tomi\u0107 dodaje da plata mo\u017ee biti smisao, ali uglavnom samo kratkoro\u010dno:<\/p>\n\n\n\n – Ukoliko nekoga dominantno motivi\u0161u materijalna nagrada ili sigurnost, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e du\u017ee tolerisati posao koji samo \u201epla\u0107a ra\u010dune\u201c S druge strane, ako je nekome prioritet razvoj, kreativnost, ose\u0107aj pripadanja, vrlo brzo ne\u0107e vi\u0161e biti dovoljna materijalna sigurnost. Nijedan pristup nije pogre\u0161an, klju\u010dno je da \u010dovek ima svest \u0161ta je njemu va\u017eno i da se upravlja prema sopstvenim merilima uspeha, bez upore\u0111ivanja s drugima<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Na\u0161e sagovornice ukazuju da pronalazak smisla u poslu le\u017ei u na\u0161em sistemu vrednosti i motivima koji nas pokre\u0107u. Ako smo svesni \u0161ta nam je zaista va\u017eno, lak\u0161e \u0107emo razumeti da li nam sada\u0161nji posao zaista odgovara ili je vreme da potra\u017eimo nove izvore smisla<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Tamara se prise\u0107a biv\u0161eg studenta ekonomije koji je tokom prakse radio rutinske administrativne zadatke, ali je kroz razmi\u0161ljanje o sopstvenim motivima i ve\u0161tinama otkrio da ga ispunjava pomaganje drugima. Promenio je fakultet, zavr\u0161io obuku za trenere razvojnih ve\u0161tina i danas radi u HR-u u javnom sektoru, unapre\u0111uju\u0107i procese koji podr\u017eavaju razvoj zaposlenih.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dno tome, radnica u \u0161pediciji, umorna od papirologije, otkrila je da joj zapravo nedostaju znanja o pravilnicima i procedurama, pa je upisala Pravni fakultet i nedavno stekla uslov za IV godinu. Pokazala je da motivaciju i smisao mo\u017eemo prona\u0107i kroz u\u010denje i li\u010dni razvoj, bez obzira na godine ili po\u010detnu monotoniju posla.<\/p>\n\n\n\n – U najve\u0107oj meri smisao dolazi od nas, jer isti posao nekome mo\u017ee da bude ispunjuju\u0107i, a drugu osobu da frustrira. Posao koji danas do\u017eivljavamo kao nu\u017enu obavezu mo\u017ee vremenom postati izvor rasta, ako promenimo ugao gledanja. Nije uvek realno, nekada nema mnogo mogu\u0107nosti izbora i tu treba biti objektivan. Ali ono \u0161to je do pojedinca jeste koliko svrhe \u0107e da \u201eu\u010dita\u201c u svoj posao. Tako \u0107e recimo na pitanje \u201e\u0160ta radi\u0161?\u201c tri gra\u0111evinska radnika dati razli\u010dite odgovore. Jedan \u0107e re\u0107i; \u201eEvo, spajam cigle\u201c; drugi: \u201eGradim zgradu\u201c, a tre\u0107i; \u201ePodi\u017eem crkvu\u201c, obja\u0161njava Mirjana.<\/p>\n\n\n\n Za Tamaru svrha je razlog i ujedno i odgovor na pitanje – za\u0161to radimo ono \u0161to radimo. Kako ka\u017ee, \u201cposao iz snova\u201d se \u010desto interpretira razli\u010dito.Iako ne sanjamo svi iste snove, svrha nam daje neophodnu energiju da zadr\u017eimo motivaciju, posebno u te\u0161kim danima i izazovnim uslovima, kada ne ide sve onako kako smo zami\u0161ljali ili \u017eeleli, ka\u017ee ona i podvla\u010di da mo\u017eemo u okviru posla potra\u017eiti mikrosvrhu.<\/p>\n\n\n\n – To je ono malo, simboli\u010dno i dobro delo koje sebi i drugima mo\u017eemo priu\u0161titi – lepa re\u010d, pomo\u0107, podr\u0161ka, fokusiranje na pozitivne stvari, trinaesta plata, skra\u0107eno radno vreme, rad od ku\u0107e, uzimanje slobodnog dana bez opravdanja, ili edukacija tokom radnog vremena. Mali koraci i rituali poma\u017eu da svakodnevno gradimo ose\u0107aj svrhe.<\/p>\n\n\n\n – Ona isti\u010de nedavni primer seniora koji je bio iscrpljen haoti\u010dnom situacijom u firmi, ali je kroz proces rada i samoprocene, uspeo da prepozna \u0161ta ga zaista pokre\u0107e – ekspertski deo posla, povezanost sa timom i vrednosti kompanije<\/p>\n\n\n\n \u201cKada je postavio jasne ciljeve i inicirao razgovore sa direktorima uz konkretne predloge pobolj\u0161anja, njegovo zadovoljstvo i motivacija su naglo porasli. To je najbolji primer da smisao u poslu ne pronalazimo spolja, ve\u0107 ga gradimo sopstvenim stavom i akcijom.\u201c<\/p>\n\n\n\n Na\u0161e sagovornice izdvajaju nekoliko pravila i malih koraka:<\/p>\n\n\n\n 1. Povezati posao sa sopstvenim vrednostima. Treba razmi\u0161ljati o \u0161irem kontekstu posla i na\u0107i vezu sa nekim od li\u010dnih vrednosti – kome poma\u017eem, \u0161ta ostaje kao trag mog posla, koji je \u0161iri doprinos mojih zadataka?\u201c<\/p>\n\n\n\n 2. Fokusiraj se na ono \u0161to posao daje. Umesto stalnog preispitivanja \u0161ta nam posao oduzima, zapitajmo se \u0161ta dobijamo – nova znanja, reference, kontakte, iskustvo.<\/p>\n\n\n\n 3. Postavljaj ciljeve. Dan treba da po\u010dnemo mi\u0161lju zbog \u010dega ustajemo i \u0161ta tog dana \u017eelimo da ostvarimo, a zavr\u0161imo refleksijom \u0161ta smo doprineli sebi, porodici, poslu, svetu.<\/p>\n\n\n\n 4. Neguj optimizam i tra\u017ei podr\u0161ku. Perspektiva se lak\u0161e menja kroz razgovor s kolegama i povezivanje sa drugima.<\/p>\n\n\n\n 5. Uvedi rutine i male rituale. Oni daju ose\u0107aj kontrole, \u0161to smanjuje stres i gradi stabilnost. To mogu biti sitnice, jutarnja kafa pre po\u010detka smene, bele\u017eenje tri stvari na kojima ste zahvalni na kraju dana ili kratka \u0161etnja tokom pauze. Upravo te rutine \u010desto prave razliku izme\u0111u dana \u201ekoji samo moramo da odradimo\u201c i dana u kojem ose\u0107amo balans.<\/p>\n\n\n\n Nekada, me\u0111utim, ni najbolja strategija ne poma\u017ee. Kako na\u0161e sagovornice zaklju\u010duju, ako su li\u010dne i kompanijske vrednosti previ\u0161e udaljene, ako je naru\u0161eno zdravlje ili smo iscrpeli sve opcije i ose\u0107amo da stagniramo, tada je vreme za promenu posla. Pod uslovom da i to nije matrica koja se ponavlja, jer ako do\u0111e do promene posla vi\u0161e puta, a ose\u0107aj ostaje, mo\u017eda ipak nije do posla.<\/p>\n\n\n\n Na naslovnoj fotografiji: Tamara Vlahovi\u0107 i Mirjana Tomi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Za nekoga posao zna\u010di stabilnost i sigurnost, redovna plata, krov nad glavom i pla\u0107eni ra\u010duni. Drugima to nije dovoljno i ako u onome \u0161to rade ne prona\u0111u svrhu i dublji smisao, te\u0161ko izdr\u017ee du\u017ee vreme. Sagovornice Infostuda psiholo\u0161kinja Mirjana Tomi\u0107 i stru\u010dnjak za profesionalni razvoj Tamara Vlahovi\u0107 veruju da \u010dak i kada posao nije iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":9204,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1,9],"tags":[],"yoast_head":"\nIzostanak priznajna i povratne informacje naru\u0161ava ose\u0107aj svrhe<\/h2>\n\n\n\n
Mo\u017ee li sigurnost da zameni smisao?<\/h2>\n\n\n\n
Sami kreiramo smisao<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta je va\u0161 posao iz snova<\/h2>\n\n\n\n
Kako prona\u0107i svrhu i u \u201eobi\u010dnom\u201c poslu?<\/h2>\n\n\n\n