Zakon o radu ure\u0111uje pravila kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora u \u010dlanovima 68-76. Zakon u tom svom delu propisuje na\u010din sticanja prava na godi\u0161nji odmor, du\u017einu godi\u0161njeg odmora, raspored njegovog kori\u0161\u0107enja, kao i naknadu \u0161tete za slu\u010daj neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n
Ukratko \u0107emo se osvrnuti na sve pomenute teme vezane za godi\u0161nji odmor, kojima se bavi zakon, sa posebnim osvrtom na mogu\u0107nost naknade \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni odmor.<\/p>\n\n\n\n
Prema \u010dlanu 68. Zakona o radu, zaposleni sti\u010de pravo na kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca<\/strong>. Pri tom zakon precizira da se u neprekidni rad ra\u010duna i vreme provedeno na bolovanju.<\/p>\n\n\n\n Navedena zakonska odredba u praksi zna\u010di da od dana stupanja u radni odnos, u prvih mesec dana njegovog trajanja, zaposleni nema mogu\u0107nost da koristi godi\u0161nji odmor. Nije bitno da li je u tih mesec dana eventualno bilo i bolovanja ili pla\u0107enog odsustva, dovoljno je da pro\u0111e mesec dana od dana kada je radni odnos krenuo da bi uop\u0161te bilo mogu\u0107e zapo\u010deti sa kori\u0161\u0107enjem godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Zakon u ovom delu posebno nagla\u0161ava da se zaposleni ne mo\u017ee odre\u0107i prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom<\/strong>, osim u slu\u010daju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. Dakle, neotu\u0111ivo je pravo svakog zaposlenog na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor<\/strong>, jer su i Ustav i Zakon o radu tako propisali. Ovo stoga jer je zakonodavac zauzeo stav da je odmor neophodan za revitalizaciju zaposlenog, o\u010duvanje njegovog zdravlja i obezbe\u0111ivanje opu\u0161tanja i razonode, kao prirodnih potreba zaposlenog. Nijedna nov\u010dana naknada to ne mo\u017ee da zameni, te zakon ne dozvoljava, \u010dak ni ako bi zaposleni to \u017eeleo, da se bilo kome uskrati godi\u0161nji odmor ili da mu se umesto odmora plati nek novac. To nije dotvoljeno, osim u slu\u010daju prestanka radnog odnosa o \u010demu \u0107emo pisati detaljnije u nastavku.<\/p>\n\n\n\n Prema \u010dlanu 69. Zakona o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godi\u0161nji odmor u trajanju utvr\u0111enom op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana<\/strong>. Du\u017eina godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se tako \u0161to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve\u0107ava<\/strong> po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stru\u010dne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr\u0111enih op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n Dakle, poslodavac op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu koji potpisuje sa zaposlenim, mora da utvrdi trajanje godi\u0161njeg odmora za zaposlenog, s tim da:<\/p>\n\n\n\n 1-mora po\u0161tovati zakonski minimum od 20 radnih dana<\/p>\n\n\n\n 2-mora utvrditi kriterijume po kojima se taj minimum uve\u0107ava<\/p>\n\n\n\n Pri tom, kod utvr\u0111ivanja du\u017eine godi\u0161njeg odmora radna nedelja se uvek ra\u010duna kao pet radnih dana, <\/strong>bez obzira na to kako se organizuje radno vreme kod poslodavca, To zna\u010di da godi\u0161nji odmor od 5 radnih dana u praksi predstavlja sedam kalendarskih dana, jer se uvek ra\u010duna da su radni dani samo period ponedeljak-petak<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, praznici koji su neradni dani, pla\u0107eno odsustvo i bolovanje, ne ura\u010dunavaju se u dane godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n Ako zaposleni za vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora otvori bolovanje, ima pravo da po isteku te spre\u010denosti za rad nastavi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de kalendarske godine u kojoj zaposleni ne radi svih 12 meseci jer je zapo\u010deo radni odnos u toku godine,ili mu se zavr\u0161ava radni odnos pre isteka kalendarske godine, zaposleni za tu godinu ima pravo na dvanaestinu punog godi\u0161njeg odmora (srazmerni deo) za<\/strong> svaki mesec dana rada u toj godini..<\/p>\n\n\n\n Prema \u010dlanovima 73-75. Zakona o radu, godi\u0161nji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili vi\u0161e delova<\/strong>, u skladu sa ovim zakonom.<\/p>\n\n\n\n Ako zaposleni koristi godi\u0161nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaposleni koji nije u celini ili delimi\u010dno iskoristio godi\u0161nji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi kori\u0161\u0107enja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Ovo je jedini slu\u010daj kada ceo odmor iz jedne godine mo\u017ee da se koristi u narednoj, ali najkasnije do 30. juna<\/strong>. U svim ostalim slu\u010dajevima, mora bar deset radnih dana u godini za koju odmor pripada.<\/p>\n\n\n\n U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac re\u0161enjem odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odre\u0111enog za po\u010detak kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. Izuzetno, ako se godi\u0161nji odmor koristi na zahtev zaposlenog, re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora poslodavac mo\u017ee dostaviti i neposredno pre kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. Poslodavac mo\u017ee da izmeni vreme odre\u0111eno za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju kori\u0161\u0107enja kolektivnog godi\u0161njeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac mo\u017ee da donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, \u010dime se smatra da je re\u0161enje uru\u010deno zaposlenima.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo istakli u prethodnom delu teksta, pravo na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor spada u neotu\u0111iva ustavna prava <\/strong>zaposlenih u Republici Srbiji. Shodno navedenom, zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom. <\/strong>Dakle poslodavci ne mogu da nude zaposlenom da mu se umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010dana naknada, niti mu se pravo na godi\u0161nji odmor mo\u017ee uskratiti ili zameniti bilo kakvim drugim pravom ili privilegijom. \u010cak ni kada bi zaposleni tako ne\u0161to zaista \u017eeleo, to zakonski nije mogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, mo\u017ee se re\u0107i da je logi\u010dno pitanje: kako onda Zakon o radu uop\u0161te mo\u017ee da predvidi isplatu nov\u010dane naknade umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora? Odgovor se krije u tome da u odre\u0111enim izuzetnim situacijama,<\/strong> zbog objektivnih okolnosti iznenadnog prestanka radnog odnosa<\/strong>, kada nema objektivnih uslova da se iskoristi preostali godi\u0161nji odmor, Zakon o radu odre\u0111uje da se tada mora platiti naknada za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema tome, jedini zakonom dozvoljen slu\u010daj kada se godi\u0161nji odmor mo\u017ee zameniti nov\u010danom naknadom jeste ukoliko zaposleni usled prestanka radnog odnosa ne iskoristi pripadaju\u0107i godi\u0161nji odmor<\/strong>. Poslodavac je tada du\u017ean da mu isplati naknadu zarade i to u visini prose\u010dne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, <\/strong>srazmerno broju dana neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora. Svaki drugi vid isplate nov\u010dane naknade umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>, iz bilo kog drugog razloga, bilo da je uz pristanak zaposlenog ili bez toga – zakonom je zabranjen i povla\u010di odgovornost poslodavca za prekr\u0161aj koji se nov\u010dano ka\u017enjava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zakon o radu propisuje, kod slu\u010daja prestanka radnog odnosa, kada je poslodavac du\u017ean zaposlenom koji nije iskoristio godi\u0161nji odmor isplatiti nov\u010danu naknadu umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, da takva naknada ima karakter naknade \u0161tete.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Poslodavac se generalno ne mo\u017ee osloboditi obaveze isplate naknade za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor po prestanku radnog odnosa (\u010dlan 76. Zakona o radu), jer je odgovornost objektivna, odnosno proizilazi iz same \u010dinjenice da odmor nije iskori\u0161\u0107en, a poslodavac je du\u017ean da organizuje proces rada tako da omogu\u0107i kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u zakonskom roku.. Dakle, ispla\u0107uje se naknada \u0161tete i to srazmerno broju dana neiskori\u0161\u0107enog odmora, nezavisno od toga da li je poslodavac kriv \u0161to odmor nije iskori\u0161\u0107en. Prema nekim tuma\u010denjima, poslodavac bi se mogao osloboditi odgovornosti samo u ekstremnim situacijama bez krivice, kao \u0161to je nagli otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog bez po\u0161tovanja otkaznog roka ili dugotrajno bolovanje usled kojeg objektivno nije bilo onemogu\u0107eno kori\u0161\u0107enje odmora. I pored navedenih tuma\u010denja, sudovi \u010desto u praksi zauzimaju stav da je poslodavac taj koji donosi re\u0161enje i time snosi odgovornost \u0161to odmor nije iskori\u0161\u0107en.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se zaposlenom re\u0161enjem ne obezbedi kori\u0161\u0107enje makar prvog dela godi\u0161njeg odmora za teku\u0107u godinu, prvi deo odmora propada<\/strong>. Dakle, nakon isteka kalendarske godine poslodavac vi\u0161e ne mo\u017ee doneti re\u0161enje o prvom delu odmora za tu godinu u narednoj godini.<\/em> Posledica za poslodavca mo\u017ee biti prekr\u0161ajna odgovornost i eventualna naknada \u0161tete u sudskom postupku, o \u010demu \u0107emo pisati u nastavku teksta.<\/p>\n\n\n\n Prema svemu do sada navedenom, nemogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora usled prestanka radnog odnosa jedini je slu\u010daj kada zakon dopu\u0161ta (odnosno u ovoj situaciji obavezuje poslodavca) da se zaposlenom umesto godi\u0161njeg odmora isplati nov\u010dana naknada. Ne postoji niti jedna druga situacija dopu\u0161tena zakonom u kojoj bi isplata novca zamenila godi\u0161nji odmor. <\/strong><\/p>\n\n\n\n Zakonodavac je time \u017eeleo da spre\u010di praksu koja bi se mo\u017eda pojavila kod odre\u0111enih poslodavaca, a to je ne\u0161to \u0161to bi pri\u017eeljkivali i neki zaposleni, da se daje novac umesto da se obezbedi godi\u0161nji odmor. Odmor (u toku rada, dnevni, nedeljni i godi\u0161nji odmor), kao \u0161to smo ve\u0107 konstatovali, ima svoju svrhu koju novac ne mo\u017ee da zameni. Nije u interesu zaposlenih da im se daje novac umesto odmora, te tako ne\u0161to zakonom nije propisano kao mogu\u0107nost. Zbog toga je Zakon o rad propisao da ako se utvrdi da poslodavac nije po\u0161tovao zakonske odredbe o godi\u0161njem odmoru, Prekr\u0161ajni sudija mu po prekr\u0161ajnoj prijavi izri\u010de nov\u010danu kaznu kao sankciju za taj prekr\u0161aj.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ukoliko se ipak desi da poslodavac nije obezbedio kori\u0161\u0107enje pripadaju\u0107eg godi\u0161njeg odmora zaposlenom, poslodavac mo\u017ee da trpi dve posledice:<\/p>\n\n\n\n 1) ako se podnese prijava inspekciji rada, nakon \u010dega inspektor podnosi prekr\u0161ajnu prijavu sudu, poslodavac bi izvesno odgovarao za prekr\u0161aj propisan Zakonom o radu, za koji pla\u0107a nov\u010danu kaznu.<\/p>\n\n\n\n Naime, ukoliko poslodavac postupi suprotno odredbama Zakona o radu koje ure\u0111uju godi\u0161nji odmor, primenjuju se slede\u0107e nov\u010dane kazne:<\/p>\n\n\n\n – Nov\u010danom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazni\u0107e se za navedeni prekr\u0161aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a nov\u010danom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazni\u0107e se za taj prekr\u0161aj odgovorno lice u pravnom licu.<\/p>\n\n\n\n -Nov\u010danom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za isti prekr\u0161aj kazni\u0107e se preduzetnik.<\/p>\n\n\n\n 2) poslodavac mo\u017ee i da plati \u0161tetu po eventualnoj tu\u017ebi zaposlenog, po op\u0161tim pravilima o odgovornosti za \u0161tetu; prema tome, iako nema zakonskog osnova da poslodavac donese re\u0161enje o pla\u0107anju naknade \u0161tete umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora (osim jednog gore opisanog izuzetka kod pretsanka radnog odnosa), ako zaposleni ne dobije svoj odmor on time ipak trpi odre\u0111enu \u0161tetu. Po njegovoj eventualnoj tu\u017ebi, poslodavac bi izvesno morao da plati naknadu te \u0161tete, po oceni suda. Dakle, nema naknade \u0161tete re\u0161enjem poslodavca, ali bi po tu\u017ebi zaposlenog, poslodavac izvesno bio obavezan da plati istu i platio bi prekr\u0161ajnu kaznu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakon o radu ure\u0111uje pravila kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora u \u010dlanovima 68-76. Zakon u tom svom delu propisuje na\u010din sticanja prava na godi\u0161nji odmor, du\u017einu godi\u0161njeg odmora, raspored njegovog kori\u0161\u0107enja, kao i naknadu \u0161tete za slu\u010daj neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora. Ukratko \u0107emo se osvrnuti na sve pomenute teme vezane za godi\u0161nji odmor, kojima se bavi zakon, sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9214,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nII Du\u017eina godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
III Raspored kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
IV Prestanak radnog odnosa kao izuzetan osnov isplate nov\u010dane naknade umesto godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
V Nepo\u0161tovanje zakonskih odredbi o godi\u0161njem odmoru kao prekr\u0161aj<\/h2>\n\n\n\n
VI \u0160ta zaposleni mo\u017ee preduzeti u slu\u010daju nepo\u0161tovanja zakonskih odredbi o godi\u0161njem odmoru?<\/h2>\n\n\n\n