Prema Zakonu o radu, prekovremeni rad jeste rad du\u017ei od punog radnog vremena. Prema tome, da bismo odgovorili na pitanje iz naslova, najpre moramo da odredimo \u0161ta se smatra punim radnim vremenom, a potom i kako poslodavac mo\u017ee da nalo\u017ei zaposlenom rad du\u017ei od punog radnog vremena.<\/p>\n\n\n\n
U cilju za\u0161tite osnovnih prava radnika i njihovog dostojanstva svako zaposleno lice ima pravo na ograni\u010den broj radnih sati, \u0161to se i grantuje me\u0111unarodnim konvencijama, koje je na\u0161a zemlja prihvatila i uklju\u010dila u na\u0161 pravni sistem. Ustav Republike Srbije <\/strong>propisuje<\/strong> pravo na ograni\u010deno radno vreme, <\/strong>kao <\/strong>neotu\u0111iv<\/strong>o<\/strong> prav<\/strong>o<\/strong> svih radno anga\u017eovanih lica<\/strong>. Niko se tog prava ne mo\u017ee odre\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Prema Zakonu o radu, pod radnim vremenom<\/strong> podrazumeva se \u201evremenski period u kome je zaposleni du\u017ean, odnosno raspolo\u017eiv da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom<\/em>\u201c.<\/p>\n\n\n\n Puno radno vreme iznosi 40 \u010dasova nedeljno<\/strong>, osim ako zakonom nije druga\u010dije odre\u0111eno, a op\u0161tim aktom mo\u017ee<\/strong> da se utvrdi da puno radno vreme bude kra\u0107e <\/strong>od 40 \u010dasova nedeljno, ali<\/strong> ne kra\u0107e od 36 \u010dasova nedeljno. <\/strong>Prakti\u010dno, okvir u kojem se kre\u0107e puno radno vreme je izme\u0111u 36 i 40 \u010dasova nedeljno. Raspored navedenog broja radnih sati tokom radne nedelje odre\u0111uje poslodavac, s tim da mora da postoji bar jedan dan nedeljnog odmora i mora da postoji dnevni odmor u trajanju od 12 sati neprekidno.<\/p>\n\n\n\n Dakle, svaki rad koji je du\u017ei od <\/strong>tako definisanog <\/strong>punog radnog vremena smatra se prekovremenim radom<\/strong> i smatra se izuzetom od pravila, koje se primenjuje samo u izvanrednim okolnostima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaposleni za svaki sat prekovremenog rada ima pravo na uve\u0107anu zaradu <\/strong>u visini utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu i to uve\u0107anje mora da bude minimum 26% od osnovice<\/strong>. Osnovicu za obra\u010dun uve\u0107ane zarade \u010dini osnovna zarada<\/strong> utvr\u0111ena u skladu sa zakonom, op\u0161tim aktom i ugovorom o radu.<\/em><\/p>\n\n\n\n U nastavku teksta pojasni\u0107emo u kojim situacijama, u kom obimu i kojim zaposlenima se mo\u017ee uvesti prekovremeni rad, pa \u0107emo na osnovu toga opredeliti koji zaposleni mo\u017ee da odbije zahtev poslodavca za prekovremeni rad.<\/p>\n\n\n\n S obzirom da je, kao \u0161to smo naveli ograni\u010deno radno vreme ustavna kategorija, Zakon o radu u skladu sa navedenim restriktivno ure\u0111uje prekovremeni rad. Zakon precizira da je na zahtev poslodavca zaposleni du\u017ean da radi du\u017ee od punog radnog vremena samo u slede\u0107im slu\u010dajevima: vi\u0161e sile, iznenadnog pove\u0107anja obima posla i u drugim slu\u010dajevima kada je neophodno da se u odre\u0111enom roku zavr\u0161i posao koji nije planiran<\/strong>.<\/em><\/p>\n\n\n\n Iz navedene zakonske odredbe jasno je da ista, shodno ustavnim ograni\u010denjima, strogo, ograni\u010deno dozvoljava prekovremeni rad jer se isti mo\u017ee uvesti samo u slu\u010dajevima kada je neophodno da se u odre\u0111enom roku zavr\u0161i posao koji nije planiran. Tako\u0111e je jasno da ako su zakonski uslovi za prekovremeni rad ispunjeni i postoji zahtev poslodavca za prekovremenim radom, zaposleni je du\u017ean da se na taj poziv poslodavca odazove i nije neophodan njegov pristanak<\/strong>-to je njegova zakonska radna obaveza.<\/p>\n\n\n\n Prekovremeni rad dakle predstavlja izuzetak isklju\u010divo<\/strong> u opravdanim zakonom propisanim situacijama, jer mo\u017ee da se uvede samo u izuzetnim slu\u010dajevima i ne sme da postane redovna praksa. <\/p>\n\n\n\n Primera radi, ako usled vi\u0161e sile zapreti da \u0107e za poslodavca nastupiti \u0161teta, poslodavac mo\u017ee da pove\u0107a broj sati u odnosu na puno radno vreme, kako bi tu \u0161tetu spre\u010dio ili bar smanjio. Takva situacija predstavlja opravdan zakonski razlog za pove\u0107anje redovnog radnog vremena. Tako\u0111e, ako se pojavi posao koji nije bio planiran i nije uobi\u010dajen, pa do\u0111e do naglog pove\u0107anja obima posla u odnosu na uobi\u010dajeno stanje, zakon dozvoljava da se tada uvede prekovremeni rad.<\/p>\n\n\n\n Shodno svemu navedenom, ako ne postoje opisane izuzetne okolnosti u kojima je prekovremeni rad dopu\u0161ten<\/strong>, zaposleni nije du\u017ean da radi i tada ne mora da da svoj pristanak za prekovremeni rad. Preciznije-odbjanje takvog rada od strane zaposlenog ne\u0107e se smatari povredom radne obaveze<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Zakon strogo propisuje da prekovremeni rad ne mo\u017ee da traje du\u017ee od osam \u010dasova nedeljno.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, zaposleni ne mo\u017ee da radi du\u017ee od 12 \u010dasova dnevno uklju\u010duju\u0107i i prekovremeni rad.<\/strong><\/p>\n\n\n\n To prakti\u010dno zna\u010di da zaposleni zbog prekovremenog rada ne mo\u017ee da radi du\u017ee od 48 sati nedeljno. To je zakonski maksimum. Isto tako, ra\u010dunaju\u0107i i redovno radno vreme, radni dan ne sme da traje du\u017ee od 12 sati. Ukoliko uzmemo da je redovno radno vreme 8 sati u 5 radnih dana, \u0161to je naj\u010de\u0161\u0107i slu\u010daj, u toku jednog dana prekovremeno se mo\u017ee raditi najvi\u0161e 4 \u010dasa.<\/p>\n\n\n\n U skladu sa citiranim zakonskim ograni\u010denjima, zakonito je da zaposleni odbije svaki prekovremeni rad koji bi bio du\u017ei od ovde definisanih maksimalnih trajanja prekovremenog rada na dnevnom i nedeljnom nivou.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zakon o radu zabranjuje poslodavcu da odre\u0111enim kategorijama zaposlenih nalo\u017ei prekovremeni rad. U skladu sa navedenim, te kategorije zaposlenih imaju svako zakonsko pravo da odbiju bulo koji zahtev poslodavca za prekovremeni radom. Nave\u0161\u0107emo redom koje su to kategorije zaposlenih:<\/p>\n\n\n\n 1) Sam \u010dlan zakona koji ure\u0111uje uslove organizovanja i maksimalnu du\u017einu trajanja prekovremenog rada propisuje da se zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skra\u0107eno radno vreme<\/strong> ne mo\u017ee odrediti prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno. To bi prakti\u010dno zna\u010dilo da ograni\u010denje va\u017ei samo za poslove na kojima je uvedeno skra\u0107eno radno vreme,<\/em> ali ne i za druge eventualne poslove. O kojim poslovima se radi?<\/p>\n\n\n\n U pitanju su naro\u010dito te\u0161ki, naporni i za zdravlje \u0161tetni poslovi, utvr\u0111eni zakonom ili op\u0161tim aktom<\/strong>, na kojima i pored primene odgovaraju\u0107ih mera bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za li\u010dnu za\u0161titu na radu postoji<\/em> pove\u0107ano \u0161tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog. <\/strong>Zaposlenima koji po ugovoru o radu na svom radnom mestu rade ovakve poslove skra\u0107uje se radno vreme<\/strong> srazmerno \u0161tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi\u0161e 10 \u010dasova nedeljno<\/strong>,<\/strong> pa redovno radno vreme kod ovakvih radnih mesta mo\u017ee da bude i svega 30 \u010dasova. Ipak, i dalje \u0107e se smatrati punim radnim vremenom i povla\u010di ostvarivanje svih prava kao da je re\u010d o punom radnom vremenu.<\/p>\n\n\n\n 2) Puno radno vreme zaposlenog mla\u0111eg od 18 godina \u017eivota ne mo\u017ee da se utvrdi u trajanju du\u017eem od 35 \u010dasova nedeljno, niti du\u017eem od osam \u010dasova dnevno.<\/p>\n\n\n\n Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mla\u0111i od 18 godina \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n 3) Zaposleni ne mo\u017ee da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadle\u017enog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogor\u0161a njegovo zdravstveno stanje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n 4) Zaposlena za vreme trudno\u0107e i zaposlena koja doji dete<\/strong> ne mo\u017ee da radi prekovremeno, ako bi takav rad bio \u0161tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadle\u017enog zdravstvenog organa.<\/p>\n\n\n\n 5) Jedan od roditelja sa detetom do tri godine \u017eivota<\/strong> mo\u017ee da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost.<\/p>\n\n\n\n 6) Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina \u017eivota ili dete koje je te\u017eak invalid<\/strong> mo\u017ee da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Shodno svemu navedenom u ovom tekstu, mo\u017eemo izvu\u0107i slede\u0107e zaklju\u010dke o neophodnosti pristanka zaposlenog na prekovremeni rad, te odgovoriti na pitanje iz naslova na slede\u0107i na\u010din: Zaposleni je du\u017ean da radi du\u017ee od punog radnog vremena kad god su ispunjeni zakonski uslovi za odre\u0111ivanje prekovremenog rada, a ne radi se o nekoj od kategorija zaposlenih kojoj se prekovremeni rad ne sme odrediti i po\u0161tovano je maksimalno trajanje prekovremenog rada. U svim tim situacijama<\/strong> zaposleni je du\u017ean da na zahtev poslodavca radi prekovremeno i njegov pristanak za odre\u0111ivanje prekovremenog rada nije neophodan.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ukoliko poslodavac zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno opisanim pravilima, odnosno protivno odredbama Zakona o radu, \u010dini prekr\u0161aj za koji se nov\u010dano ka\u017enjava. Nov\u010danom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazni\u0107e se za prekr\u0161aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za navedeni prekr\u0161aj kazni\u0107e se preduzetnik, a kaznu od 30.000 do 150.000 dinara pla\u0107a odgovorno lice u pravnom licu<\/strong>, odnosno zastupnik pravnog lica.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema Zakonu o radu, prekovremeni rad jeste rad du\u017ei od punog radnog vremena. Prema tome, da bismo odgovorili na pitanje iz naslova, najpre moramo da odredimo \u0161ta se smatra punim radnim vremenom, a potom i kako poslodavac mo\u017ee da nalo\u017ei zaposlenom rad du\u017ei od punog radnog vremena. \u0160ta je prekovremeni rad? U cilju za\u0161tite osnovnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9258,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nU kojim okolnostima poslodavac mo\u017ee da zahteva prekovremeni rad, a kada zaposleni nije du\u017ean da ga prihvati<\/h2>\n\n\n\n
Koliko najdu\u017ee mo\u017ee da traje prekovremeni rad?<\/h2>\n\n\n\n
Koji zaposleni u svakoj situaciji mogu da odbiju prekovremeni rad<\/h2>\n\n\n\n
Zaklju\u010dak o odre\u0111ivanju prekovremenog rada bez pristanka zaposlenog<\/h2>\n\n\n\n
Zakonske posledice ako poslodavac ne po\u0161tuje ograni\u010denja u odre\u0111ivanju prekovremenog rada<\/h2>\n\n\n\n