Podaci Republi\u010dkog zavoda za statistiku pokazuju da su razlike u zaradama izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena u Srbiji jasno vidljive i da \u017eene zara\u0111uju oko 14 odsto manje. Platni jaz se na isti na\u010din vidi i u zemljama Evropske unije, a podaci Eurostata pokazuju da je on u proseku oko 11 odsto.<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se Srbije ti\u010de, taj jaz vidljiviji je u Beogradu nego u manje razvijenim delovima zemlje. Prema istra\u017eivanju Instituta za razvoj i inovacije \u201eRazlike me\u0111u polovima u prose\u010dnim neto zaradama\u201c pokazuje da \u0161to region ima vi\u0161i nivo zarada, to je platni jaz izme\u0111u polova izra\u017eeniji. Najve\u0107i je zato u Beogradu, \u010dak 19 odsto, dok je najmanji u regionu Zapadne Srbije i \u0160umadije devet odsto. Razlozi su prosti. U Beogradu je koncentrisan veliki broj upravlja\u010dkih i visoko pla\u0107enih pozicija, na kojima i dalje dominiraju mu\u0161karci.<\/p>\n\n\n\n
Dodatno, istra\u017eivanje Infostuda ra\u0111eno svojevremeno tokom trajanja jednog od Regionalnih sajmova zapo\u0161ljavanja pokazalo je i jedan dodatni problem. \u017dene, naime, ne samo da zara\u0111uju manje, iako su obrazovanije od mu\u0161karaca, one i prilikom konkurisanja za posao o\u010dekuju manju zaradu. Taj jaz, pokazalo je pomenuto istra\u017eivanje je oko 200 evra. Ovo istra\u017eivanje sprovedeno na vi\u0161e od 4.000 ispitanika pokazalo je da \u017eene zapravo \u201epretpostavljaju\u201c da treba da imaju za ovaj iznos manju platu u odnosu na mu\u0161karce koji konkuri\u0161u na istu poziciju i sa istim ili sli\u010dnim kvalifikacijama.<\/p>\n\n\n\n
Infostud je istra\u017eivao povodom Dana \u017eena, zbog \u010dega je to tako? \u0160ta to podsti\u010de \u017eene da imaju manja o\u010dekivanja u pogledu zarade, suprotno njihovim kvalifikacijama i iskustvu?<\/p>\n\n\n\n
– Najproblemati\u010dnije je to \u0161to platni jaz u Srbiji nije rezultat samo razlike u plati za isti posao, ve\u0107 je pre svega posledica \u0161ire strukture tr\u017ei\u0161ta rada. Drugim re\u010dima, razlika u prihodima nastaje mnogo ranije, u raspodeli pozicija, mogu\u0107nosti napredovanja i kontinuitetu karijere, ka\u017ee za Infostud Milica Dola\u0161evi\u0107. Menad\u017eerka projekata, u Institutu za razvoj i inovacije.<\/p>\n\n\n\n
Ona dodaje da \u017eene re\u0111e dolaze do upravlja\u010dkih i rukovode\u0107ih funkcija, koje nose najve\u0107e zarade i najve\u0107i uticaj.<\/p>\n\n\n\n
– Istovremeno, \u010de\u0161\u0107e su zaposlene u sektorima koji su u proseku slabije pla\u0107eni, i imaju prekide u karijeri povezane sa roditeljstvom i brigom o porodici. Sve to zna\u010di da se platni jaz formira kroz \u010ditav karijerni put, a ne samo kroz pojedina\u010dne odluke poslodavaca o visini plate. Zbog toga je va\u017eno da se pitanje platnog jaza posmatra \u0161ire \u2013 kao pitanje jednakog pristupa prilikama, napredovanju i pozicijama odlu\u010divanja, a ne samo kao pitanje razlike u zaradi na istom radnom mestu, upozorava na\u0161a sagovornica.<\/p>\n\n\n\n
Nekada\u0161nja poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Jankovi\u0107 ka\u017ee za Infostud da je o\u010dekivanje \u017eena da imaju manju zaradu zapravo posledica dubokog i vi\u0161edecenijskog ukorenjenog patrijarhalnog obrasca. \u017dene sebe, kako ona ka\u017ee, do\u017eivljavaju kao manje vredne i zbog toga njihova o\u010dekivanja u pogledu plate budu manja.<\/p>\n\n\n\n
– Povezan sa tim je i nivo odgovornosti koji imaju prema deci ili nekom drugom \u010dlanu svoje porodice. Zato se te\u017ee odlu\u010duju na promenu posla ili rizik da tra\u017ee ve\u0107u zaradu. To je zapravo za\u010darani krug iz kojeg same \u017eene moraju za po\u010detak da iza\u0111u, pogotovo \u0161to zvani\u010dna statistika govori da su neretko obrazovanije i kvalifikovanije od mu\u0161karaca, ka\u017ee biv\u0161a poverenica.<\/p>\n\n\n\n
Milica Dolo\u0161evi\u0107 podse\u0107a na \u010dinjenicu da se ve\u0107 na po\u010detku profesionalnog puta \u017eene \u010de\u0161\u0107e suo\u010davaju sa sporijim napredovanjem i ve\u0107om neizvesno\u0111\u0107u u pogledu kontinuiteta karijere.<\/p>\n\n\n\n
– Posebno va\u017ean faktor jeste period materinstva, koji u praksi \u010desto zna\u010di prekid ili usporavanje profesionalnog razvoja. Kada se takva iskustva ponavljaju na nivou \u010ditavog dru\u0161tva, postepeno se formira percepcija da su najvi\u0161e plate i najuticajnije pozicije rezervisane, pre svega, za mu\u0161karce, ka\u017ee Jankovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Dodatni aspekt predstavlja i raspodela nepla\u0107enog rada u doma\u0107instvu. U Srbiji \u017eene i dalje provode zna\u010dajno vi\u0161e vremena u ku\u0107nim obavezama i brizi o porodici, \u0161to direktno uti\u010de na raspolo\u017eivo vreme za dodatne edukacije, profesionalno usavr\u0161avanje, umre\u017eavanje ili razvoj poslovnih ideja.<\/p>\n\n\n\n
– Sve to ima dugoro\u010dne posledice, od sporijeg karijernog napredovanja do manjeg samopouzdanja u pregovorima o plati ili prilikom pokretanja sopstvenog biznisa. Zbog toga razlike u o\u010dekivanjima nisu samo pitanje individualnih ambicija, ve\u0107 odraz \u0161ireg ekonomskog i dru\u0161tvenog okvira, ka\u017ee Dolo\u0161evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161a sagovornica upozorava da su u Srbiji nedovoljno razvijeni i nedosledno se primenjuju zakonodavni i institucionalni okvir koji bi podr\u017eao ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n – Posebnu pa\u017enju potrebno je posvetiti polo\u017eaju \u017eena nakon porodiljskog odsustva. Nedovoljan sistemski odgovor na izazove sa kojima se \u017eene tada suo\u010davaju mo\u017ee imati dugoro\u010dne negativne posledice. Po\u010dev od ote\u017eanog povratka na tr\u017ei\u0161te rada i sporijeg napredovanja, do \u0161ireg dru\u0161tvenog efekta poput odlaganja ili izbegavanja maj\u010dinstva.<\/p>\n\n\n\n Zato je potrebno unapre\u0111enje zakonodavnog okvira, razvoj politika koje olak\u0161avaju uskla\u0111ivanje rada i roditeljstva, ali i kontinuirano podizanje svesti javnosti o va\u017enosti ravnopravnog u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u ekonomiji.<\/strong><\/p>\n\n\n\n – Samo takav pristup mo\u017ee dugoro\u010dno doprineti smanjenju platnog jaza i stvaranju pravednijeg tr\u017ei\u0161ta rada, ka\u017ee Dolo\u0161evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zorica Mr\u0161evi\u0107, profesorka Fakulteta za evropske pravno politi\u010dke studije ka\u017ee da je do manjih primanja \u017eena od mu\u0161karaca istorijski do\u0161lo u vreme posle Pravog i Drugog Svetskog rata.<\/p>\n\n\n\n Ipak, ona ka\u017ee da nije sigurna da postoje utemeljena istra\u017eivanja koja pokazuju da \u017eene o\u010dekuju i prihvataju ni\u017eu zaradu, ali da to svakako nije op\u0161ta pojava.<\/p>\n\n\n\n – Mo\u017eda u neki pojedina\u010dnim slu\u010dajevima ali kao op\u0161te pravilo ne bih rekla da postoji. \u017dene koje na to pristaju, mahom to rade jer im je o\u010dajni\u010dki potreban posao i spemne su da u po\u010detku prihvate ni\u017ea primanja. Ina\u010de to pitanje je isto kao i ono, za\u0161to \u017eene dugo ostaju u nasilnim brakovima, za\u0161to se odmah ne razvedu, ne pobegnu od nasilnika i sl. Odgovor na to nije da \u017eene prihvataju nasilje, ve\u0107 im je te\u0161ko institucionalno da sprovedu razvod. Kada institucije ne \u0161tite \u017eene i ne sankcioni\u0161u diskriminaciju \u017eena, nisu \u017eene te koje vole da budu diskriminisane i manje pla\u0107ene, nego jednostavno ne vide efikasnost institucija kojima bi se obratile za pomo\u0107, ukazuje Mr\u0161evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n – Dakle ipak samatram da o\u010dekivanja manje zarade ili prihvatanje manje zarade, nisu posledica vaspitanja, socijalizacije ili partijarhalnog vaspitanja, dodaje ona. Podaci Republi\u010dkog zavoda za statistiku pokazuju da su razlike u zaradama izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena u Srbiji jasno vidljive i da \u017eene zara\u0111uju oko 14 odsto manje. Platni jaz se na isti na\u010din vidi i u zemljama Evropske unije, a podaci Eurostata pokazuju da je on u proseku oko 11 odsto. \u0160to se Srbije ti\u010de, […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":9021,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1,9],"tags":[],"yoast_head":"\nOgrani\u010deni slu\u010dajevi, ne op\u0161te pravilo<\/h2>\n\n\n\n
– Verujem da niko nije toliko neodgovoran rodtelj da \u0107erke u\u010di da prihvataju manja primanja od mu\u0161karaca na istim radnim mestima. I najpatrijarhalniji roditelji podsti\u010du i podr\u017eavaju \u017eensku decu da se \u0161koluju i budu \u0161to obrazovanije da bi imale bolje mogu\u0107nosti na tr\u017ei\u0161tu rada, zaklju\u010duje Mr\u0161evi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"