Kada bi se toksi\u010dni menad\u017eeri mogli prepoznati na intervjuu, mnogi kandidati ne bi prihvatili ponudu za posao od takvog nadre\u0111enog. Na\u017ealost, toksi\u010dnost lidera se mo\u017ee dijagnostifikovati tek kada ste uveliko u saradnji sa njim odnosno posle odre\u0111enog vremena intenzivne saradnje. <\/p>\n\n\n\n
Bitno je naglasiti da ne mo\u017eemo koristiti izraz \u201etoksi\u010dni lider\u201c jer je to oksimoron: lider nosi tu titulu upravo jer nije toksi\u010dan niti vodi tim strahom, zato pri\u010damo o \u201etoksi\u010dnim menad\u017eerima\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Zajedni\u010dka osobina svih toksi\u010dnih menad\u017eera i uzrok takvog pona\u0161anja je veliki strah: strah od konkurencije, strah od gubitka mo\u0107i ili kontrole, strah da \u0107e biti nadma\u0161eni ili prevazi\u0111eni od boljih i da \u0107e izgubiti svoju poziciju. Naj\u010de\u0161\u0107e, to su \u010desto i osobe kojima je poslovni kontekst jedini u kome vide svrhu i svoju vrednost.<\/p>\n\n\n\n
Kada menad\u017eer ima potrebu da uvek dominira, da se njegove odluke ne dovode u pitanje, to je znak toksi\u010dnosti. U slu\u010daju da zaposleni pokrene diskusiju ili izazove odluku ili stav svog nadre\u0111enog, on to tuma\u010di kao neposlu\u0161nost ili napad i ne samo da po\u010dinje da se brani nego naj\u010de\u0161\u0107e kre\u0107e u kontranapad. Drugim re\u010dima autokratskim pona\u0161anjem poku\u0161ava da povrati mo\u0107 jer je svaka diskusija, po njemu, znak da je ugro\u017een. To su menad\u017eeri koji izgovaraju re\u010denice poput: \u201eJer sam ja tako rekao\u201c, \u201eTi nisi ovde da misli\u0161\u201c, \u201eKada bude\u0161 ti vodio ovo, mo\u0107i \u0107e\u0161 da se pita\u0161\u201c. U atmosferi ti\u0161ine i straha u kojoj zaposleni izgube volju da daju ideje i izra\u017eavaju mi\u0161ljenje, u timu u kom nema razmene mi\u0161ljenja nema ni napretka, ni rada, ni motivacije. A tu nema ni lidera, samo autokratije.<\/p>\n\n\n\n
Kada tim uradi ne\u0161to dobro, toksi\u010dni menad\u017eer \u0107e brzo preuzeti zasluge za to. Ne\u0107e pomenuti zaposlene koji su doprineli niti \u0107e ista\u0107i bilo \u010diji doprinos vi\u0161e nego svoj. Sa druge strane, ako ne\u0161to krene po zlu, odgovornost pripada timu, nikako menad\u017eeru. Strah je opet uzrok svega: preuzimanje odgovornosti i priznanje krivice je znak slabosti a tu le\u017ei strah. Zato mo\u017eemo \u010duti re\u010denice poput: \u201eNe znam vi\u0161e \u0161ta da radim sa svojim timom, opet su pogre\u0161ili\u201c. \u201eOpet su zakazali a sve sam im dao, objasnio\u201c. \u201eBolje da sam sam to zavr\u0161io a ne prepustio njima\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Manipulacija se te\u0161ko prepoznaje jer mo\u017ee da bude dozirana, suptilna i da zavisi od konteksta. Toksi\u010dni ljudi menjaju \u010dinjenice i nastupe u zavisnosti od publike pa selektivno prikazuju okolnosti i \u010dinjenice. Umeju vrlo inteligentno da plasiraju ta\u010dno ono \u0161to vi\u0161e instance \u017eele da \u010duju, a podjednako su dobri i u tome da sakriju odre\u0111ene informacije od svog tima. Oni su svesni da je informacija mo\u0107: skupljaju ih, menjaju i koriste po potrebi. U stanju su da ubede nekog i da stvari nisu onakve kakvim ih drugi vide jer oni o\u010dekuju da se \u010desto veruje njima a ne svojim o\u010dima.<\/p>\n\n\n\n
Odre\u0111ene osobe u timu dobijaju vi\u0161e fleksibilnosti, gleda im se \u201ekroz prste\u201c, \u010de\u0161\u0107e se pohvaljuju, otvoreno se stavljaju u poziciju favorita. Tada tim uvi\u0111a da se u timu ne meri u\u010dinak i trud nego odnos sa menad\u017eerom, a za toksi\u010dnog menad\u017eera to je va\u017eno jer podse\u0107a ne njegovu veliku mo\u0107. Takvom menad\u017eeru nije bitno \u0161to to uru\u0161ava odnose u timu, njemu je bitno da se sve vrti oko njega.<\/p>\n\n\n\n
Toksi\u010dni menad\u017eeri svaki problem vide kao ekser pa koriste samo \u010deki\u0107 kao alat. Nemaju lepezu razli\u010ditih upravlja\u010dkih ve\u0161tina nego koriste samo pritisak i paniku. \u010cesto nema smernica, podr\u0161ke, pru\u017eanja resursa ili mentorstva nego se upravljanje sagledava kroz pritisak i forsiranje. Zato su rezultati ovakvih menad\u017eera kratkotrajni i neodr\u017eivi: ostvaruju se rezultati ali po cenu dugoro\u010dnih rezultata i odnosa.<\/p>\n\n\n\n
Toksi\u010dni lideri ne moraju nu\u017eno pokazivati autokratski na\u010din govora. Postoje vrlo toksi\u010dni menad\u017eeri koji koriste ne\u017ean govor. Obra\u0107aju se zaposlenima sa \u201edraga\u201c, \u201emili moji\u201c, kupuju zaposlenima doru\u010dak, vode ih u bioskop i time maskiraju svoja, u su\u0161tini, toksi\u010dna pona\u0161anja. Kao nasilan mu\u0161karac koji nakon nasilja u porodici kupi cve\u0107e svojoj supruzi. Na ovaj na\u010din toksi\u010dan menad\u017eer dr\u017ei kontrolu nad timom i uvek \u0107e re\u0107i: \u201eJa lo\u0161 menad\u017eer? Pa ja im kupujem doru\u010dak, brinem o njima, dajem slobodne dane kad god im treba\u201c. To mo\u017ee biti istina ali zaposleni znaju do koje mere ih taj menad\u017eer ugro\u017eava svakodnevno. Pod maskom tih kiflica za doru\u010dak ili sitnim poklonima.<\/p>\n\n\n\n
Nije toliko te\u0161ko prepoznati toksi\u010dne menad\u017eere. Te\u017ee je odbraniti se ili najte\u017ee, re\u0161iti problem. Zaposleni koji trpe navedena pona\u0161anja vrlo jasno sagledavaju situaciju i znaju da im je nadre\u0111eni toksi\u010dan. Pri\u010daju izme\u0111u sebe, mogu da navedu milion primera nepravde ili lo\u0161eg pona\u0161anja ali \u010desto ne znaju na koji na\u010din problem mo\u017ee da se re\u0161i. Tada im pada na pamet jedino re\u0161enje: da napuste kompaniju. Ovo je razumljivo jer je te\u0161ko zamisliti da se takav menad\u017eer promeni ili makar, dovoljno brzo promeni.<\/p>\n\n\n\n
Kompanija koja prepozna toksi\u010dne menad\u017eere u svojoj organizaciji treba da reaguje odmah i odlu\u010dno. Svi verujemo u promenu kod ljudi i svi se nadamo da je svaki \u010dovek sposoban za promenu. Ako je toksi\u010dnost zaista velika, ugro\u017eava tim i de\u0161ava se na mnogim poljima i \u010desto, takvog menad\u017eera treba skloniti sa te pozicije. Ako kompanija zatra\u017ei promenu, toksi\u010dan menad\u017eer mo\u017ee da prepozna da je potrebno da reaguje i tada \u0107e izabrati da glumi promenu, a ne da je sprovede. Toksi\u010dan menad\u017eer \u010desto izabere i da se sveti zaposlenima. Mnogo vremena je potrebno da se toksi\u010dan menad\u017eer zaista u su\u0161tini i iskreno promeni. Po meni, previ\u0161e je to vremena da bi se ugrozili kvalitetni zaposleni i organizaciona kultura kompanije jer tolerisanje toksi\u010dnog pona\u0161anja uti\u010de i na one zaposlene koji su u drugim timovima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada bi se toksi\u010dni menad\u017eeri mogli prepoznati na intervjuu, mnogi kandidati ne bi prihvatili ponudu za posao od takvog nadre\u0111enog. Na\u017ealost, toksi\u010dnost lidera se mo\u017ee dijagnostifikovati tek kada ste uveliko u saradnji sa njim odnosno posle odre\u0111enog vremena intenzivne saradnje. Bitno je naglasiti da ne mo\u017eemo koristiti izraz \u201etoksi\u010dni lider\u201c jer je to oksimoron: lider nosi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1146752,"featured_media":9026,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1,9],"tags":[],"yoast_head":"\n