\u201ePosao za ceo \u017eivot\u201c, nekada je bio cilj kom se te\u017eilo, ideal stabilnosti i uspeha. Danas, za sve ve\u0107i broj mladih, koncept ugovora za stalno u istoj firmi, do penzije, vi\u0161e se ne do\u017eivljava kao sigurnost, ve\u0107 ograni\u010denje. Za nove generacije, klju\u010dni su sposobnost prilago\u0111avanja, kontinuirani razvoj i mogu\u0107nost izbora boljih prilika. Ne zadr\u017eavaju se nu\u017eno na jednom mestu, spremniji su da menjaju posao, kompaniju, okru\u017eenje i uloge, a pritom ih manje pla\u0161e i periodi bez formalnog zaposlenja.<\/p>\n\n\n\n
Sagovornici Infostuda dr Veljko M. Miju\u0161kovi\u0107<\/strong> sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ivan Mini\u0107<\/strong>, marketing stru\u010dnjak i konsultant u oblasti razvoja poslovanja i Marija Stanojevi\u0107<\/strong>, People and Culture Lead, saradnica Career Launch platforme, saglasni su da sigurnost vi\u0161e nije fiksna plata i ugovor na neodre\u0111eno, ve\u0107 kombinacija ve\u0161tina, iskustva i mogu\u0107nosti izbora.<\/p>\n\n\n\n Kako ka\u017eu, odnos prema stalnom zaposlenju promenio se trajno i su\u0161tinski. Dok su nekad, \u010deste promene posla bile smatrane \u201ecrvenom zastavicom\u201c u zapo\u0161ljavanju, danas su HR stru\u010dnjaci spremni na to, prate kretanje kandidata kako bi br\u017ee reagovali i efikasnije upravljali procesom zapo\u0161ljavanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eStarije generacije, poput baby boomera<\/strong> i generacije X<\/strong>, verovale su u stabilnost sistema koji se kasnije naglo raspao, zajedno sa brojnim industrijama i radnim mestima. Milenijalci<\/strong> su odrastali posmatraju\u0107i ta iskustva i razo\u010daranja, u svetu koji se brzo menjao i na koji mnogi nisu uspeli da se prilagode. Istovremeno, upravo su oni prvi po\u010deli da koriste nove mogu\u0107nosti koje su donele tehnologija i internet. Generacija Z<\/strong> danas ulazi na tr\u017ei\u0161te rada sa potpuno druga\u010dijim pogledom – za njih je takvo okru\u017eenje prirodno, pa samim tim donose i druga\u010dije odluke kada je re\u010d o karijeri\u201c, obja\u0161njava Mini\u0107 i dodaje da mladi danas koriste sve mogu\u0107nosti koje postoje i vode se logikom: ako mo\u017ee\u0161 da zaradi\u0161 isto ili vi\u0161e, a da ima\u0161 kontrolu nad svojim vremenom, za\u0161to bi birao rigidnu strukturu.<\/p>\n\n\n\n Prema re\u010dima Marije Stanojevi\u0107, pre samo 10 godina, jo\u0161 je postojala \u017eelja za zadr\u017eavanjem u jednoj firmi, kao i razvijanjem u jednoj oblasti.<\/p>\n\n\n\n \u201eMi smo firmu, odnosno posao, do\u017eivljavali vrlo li\u010dno, a mladi danas vrlo odvajaju svoj posao od privatnog \u017eivota. Tako\u0111e, kod na\u0161e generacije je postojao mnogo ve\u0107i strah od potencijalnog gubitka posla, nego \u0161to to prime\u0107ujem danas kod mladih.\u201c<\/p>\n\n\n\n Dr Veljko M. Miju\u0161kovi\u0107 dodaje da mladi danas stabilnost do\u017eivljavaju – ne kao stalan posao, ve\u0107 kao sposobnost da brzo prona\u0111u novi posao. To je pomeranje sa \u201esigurnosti pozicije\u201c na \u201esigurnost zapo\u0161ljivosti\u201c.<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n \u201eOvo je trajna promena. Tr\u017ei\u0161te rada je postalo dinami\u010dnije, tehnologija br\u017ee menja zanimanja, a mladi se tome prilago\u0111avaju. Ono \u0161to je nekada bio rizik – promena posla, danas se sve vi\u0161e posmatra kao normalan korak u razvoju karijere\u201c, smatra Miju\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Marija dodaje da se promenila i sama \u201ekoncepcija posla\u201c i zanimanja, pa mladi postaju svesni da posao koji odaberu u ovom trenutku ne\u0107e tako izgledati, a mo\u017eda \u010dak ni postojati za nekoliko godina.<\/p>\n\n\n\n \u201ePojavom AI tehnologija, tr\u017ei\u0161te rada se konstantno redefini\u0161e, a samim tim i poslovi, odnosno ne\u010dije zanimanje, postaju sve vi\u0161e multidisciplinarni i fluidni. Sve vi\u0161e se isti\u010de va\u017enost kontinuiranog u\u010denja i svestranosti kako bi se zadr\u017eala \u201ekonkurentnost\u201c na tr\u017ei\u0161tu\u201c.<\/p>\n\n\n\n Umesto stalnog posla, od 9 do 17 \u010dasova, sve ve\u0107i broj radne snage \u017eeli freelance, projektni anga\u017eman, part-time poslove. Kandidati koji prate oglase za posao, \u010desto rade vi\u0161e poslova istovremeno, a ove promene najizra\u017eenije su u IT industriji i marketingu sa fokusom na dru\u0161tvene mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n \u201eStalni anga\u017eman izbegavaju zbog \u017eelje za slobodom, da bi pobegli od \u201ekorporativnog stereotipa rada\u201c, kao i zbog ve\u0107ih finansijskih o\u010dekivanja. Primetno je i da su im \u010desto o\u010dekivanja od plate nesrazmerna sa iskustvom. Posebno je primetna kod generacije Z-ja potreba za balansom izme\u0111u posla i privatnog \u017eivota. Isto tako su osvestili zna\u010daj mentalnog zdravlja, a to je ne\u0161to \u0161to mnoge generacije pre njih nisu uspele\u201c, nagla\u0161ava Stanojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kako ka\u017ee, mladi se na poziciji uglavnom zadr\u017ee godinu do dve. A posao menjaju naj\u010de\u0161\u0107e zbog nedostatka work-life balansa, nezadovoljstva platom, a tako\u0111e vrlo \u010desto i nemogu\u0107nosti za u\u010denjem i daljim razvojem na trenutnoj poziciji.<\/p>\n\n\n\n Dr Miju\u0161kovi\u0107 podvla\u010di da sigurnost vi\u0161e nije fiksna plata i ugovor na neodre\u0111eno, ve\u0107 kombinacija ve\u0161tina, iskustva i mogu\u0107nosti izbora. Za mnoge je va\u017enije da mogu da napreduju, menjaju poslove i uslove rada, nego da ostanu na jednom mestu bez perspektive.<\/p>\n\n\n\n \u201eEkonomski uslovi su pokrenuli promenu, a vrednosti su je u\u010dvrstile. Nestabilnost tr\u017ei\u0161ta, inflacija i tehnolo\u0161ke promene su pokazale da ni \u201esiguran posao\u201c vi\u0161e nije apsolutna garancija. Mla\u0111e generacije su to prihvatile i u svoje prioritete stavile fleksibilnost, balans i razvoj\u201c, ka\u017ee dr Miju\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema re\u010dima Ivana Mini\u0107a, pre samo desetak godina tr\u017ei\u0161te rada je bilo takvo da su poslodavci diktirali sve, jer je procenat nezaposlenih bio relativno veliki i imali su mogu\u0107nost da biraju, dok sada nema dovoljno radne snage i sve vi\u0161e je izbor na zaposlenom.<\/p>\n\n\n\n \u201eU prethodnih desetak godina mnogi poslodavci morali su drasti\u010dno da menjaju svoje ustaljene modele. Pandemija je pokazala da se veliki broj poslova mo\u017ee obavljati i van kancelarije, odnosno na daljinu. Iako to nije mogu\u0107e za sve profesije, udeo pozicija koje omogu\u0107avaju fleksibilan rad zna\u010dajno je porastao – sa oko 10\u201315% pre kovida, na dana\u0161njih \u010dak 50\u201360%.\u201c<\/p>\n\n\n\n On dodaje da je tr\u017ei\u0161te, a jedan od faktora su i mladi, nau\u010dilo poslodavce da, ukoliko se ne prilagode novim okolnostima, ne\u0107e mo\u0107i da ostanu konkurentni.<\/p>\n\n\n\n \u201eSve \u010de\u0161\u0107e slu\u0161am mla\u0111e ljude koji imaju nekakav prihod sa strane, kombinuju, tezgare, nisu u potpunosti oslonjeni na svoj posao, pa su i u dono\u0161enju odluka mnogo slobodniji od onih koji nemaju nikakvu alternativu. Decenijama unazad \u017eivimo u te\u0161kim vremenima koja su oblikovala ljude da trpe i kada ne bi trebalo. Ovi klinci to ne \u017eele i verujem da na takav na\u010din stvaraju zdraviju klimu kada je tr\u017ei\u0161te posla u pitanju. U svetu u kom ljudi imaju izbor, ukoliko biraju da ostanu kod vas, verovatno postoji dobar razlog. Isto je tako i ukoliko biraju da odu\u201c, ka\u017ee Mini\u0107.<\/p>\n\n\n\n Po njegovom mi\u0161ljenju, dostupnost znanja otvorila je vrata slobode.<\/p>\n\n\n\n \u201eZnanje je jedino \u0161to nam niko ne mo\u017ee oduzeti, a ono je u dana\u0161nje vreme dostupnije nego ikad i svako od nas ko ima ra\u010dunar ili pametni telefon, mo\u017ee relativno lako da do\u0111e do svih potrebnih znanja i informacija. Samo je pitanje da li \u017eeli i koliko je spreman da se posveti. Za one koji su spremni da u\u010de i da se prilagode, budu\u0107nost je svetla\u201c, ka\u017ee Mini\u0107.<\/p>\n\n\n\n Marija Stanojevi\u0107 dodaje da model pona\u0161anja zaposlenih dosta zavisi od mogu\u0107nosti koje tr\u017ei\u0161te nudi. U IT-ju, marketingu ili kreativnim industrijama promene posla su normalne i \u010dak po\u017eeljne, dok u javnom sektoru ili tradicionalnim industrijama stabilnost i dalje ima ve\u0107u vrednost.<\/p>\n\n\n\n Miju\u0161kovi\u0107 smatra da su zna\u010dajne i razlike izme\u0111u ve\u0107ih gradova i manjih sredina.<\/p>\n\n\n\n \u201eU ve\u0107im gradovima postoji ve\u0107a ponuda poslova i lak\u0161a promena, dok su u manjim sredinama mogu\u0107nosti ograni\u010denije, pa je i mobilnost manja. Zato se stabilnost u manjim sredinama i dalje vi\u0161e ceni\u201c, ka\u017ee na\u0161 sagovornik.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201ePosao za ceo \u017eivot\u201c, nekada je bio cilj kom se te\u017eilo, ideal stabilnosti i uspeha. Danas, za sve ve\u0107i broj mladih, koncept ugovora za stalno u istoj firmi, do penzije, vi\u0161e se ne do\u017eivljava kao sigurnost, ve\u0107 ograni\u010denje. Za nove generacije, klju\u010dni su sposobnost prilago\u0111avanja, kontinuirani razvoj i mogu\u0107nost izbora boljih prilika. Ne zadr\u017eavaju se […]<\/p>\n","protected":false},"author":829851,"featured_media":9486,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"yoast_head":"\nProlazan trend ili trajna promena tr\u017ei\u0161ta<\/h2>\n\n\n\n
Ko diktira uslove na tr\u017ei\u0161tu rada<\/h2>\n\n\n\n